03.11.2020.
Kulturni rat 32. deo – Mitovi o jevrejskim pronalascima…
Evo kako me još lažu zli jezici… Navodi se u tekstu koji ću vam predstaviti da je izvesni američki ili kanadski službenik za patente napisao ovaj tekst. Nema izvora u smislu identiteta autora. Međutim, tvrdnje su veoma konkretne i upućuju na dokaze, pa je zato vredno objavljivanja…
„Možda ste čuli tvrdnje: Da nije bilo genija i energije jevrejskih izumitelja, koji su se borili protiv rasističke represije antisemitskih belaca, zatekli bismo se u svetu bez nerđajućeg čelika, karmina, lasera, kolica za kupovinu, hlorisane vode i velikog broja drugih stvari koje sada uzimamo zdravo za gotovo ali bez kojim bismo teško zamislili život.
Uobičajeni argument pojedinaca koji iznose ove tvrdnje je da belci duguju mnogo kreativnoj inteligenciji Jevreja – pod čim jasno podrazumevaju etničku grupu – bez koje ništa od stvari koje su u pitanju ne bi bile izmišljene. Ta pretpostavka će ovde biti razotkrivena kao besmislica kakva jeste. Dok Jevreji i drugi nebelci predstavljaju dobru tačku na tapiseriji pronalazačke istorije, tkanina od koje je cela sastavljena je belačka.
U većini slučajeva, mitovi o jevrejskim izumima su nepoštene revizije istorijske činjenice, gde su jedna ili više osoba pregledali istoriju date ideje tražeći bilo kog Jevrejina tu a potom tvrdili da cela ne bi postojala bez njih. U svakom takvom slučaju, belci koji su prvi stvorili koncept/napravili najranije verzije su ignorisani, kao i oni koji su usavršili to kasnije kao i oni sa kojima je Jevrejin radio, sve da bi se stvorio lažan utisak kod čitaoca da Jevreji čine da se svet okreće i da su očajnički potrebni belcima.
Osnovi za dodeljivanje prioriteta pronalazaka će biti veoma logični: prva poznata osoba koja je dokazivo začela funkcionalnu verziju predmeta ili ideje prema parametrima svoje uobičajene moderne definicije je pravi pronalazač. Često će to biti ona osoba koja je prva držala patent, ali dizajn patenta ne zahteva fizičke prototipove o neke ideje ne zahtevaju zaista da patent bude dokazivo ustanovljen konceptualno. U takvim slučajevima, novinarski članci ili slični podaci će biti predstavljeni umesto toga.
Od tuceta predmeta i ideja razmatranih ovde, svega nekoliko imaju bilo kakav legitiman osnov da su orginalne jevrejske ideje čak i po najtehničkijem merilu, a nijedna jedina nije toliko originalna i bez presedana da ne bi postojala u nekom obliku kada bi Jevreji bili uklonjeni iz istorije. Još gore, nekoliko tvrdnji koje razmatramo ovde su toliko zlokobne u svojoj konstrukciji – primeri gde su beskrupulozne osobe odlazile daleko u pokušajima da falsifikuju istoriju da bi dodelili Jevrejima zasluge za pronalaske koji nisu zaista njihovi. U nekim slučajevima, pojedinci su otišli toliko daleko da su preduzimali velike parnice da bi prinudili društvo da izmeni podatke o tome kome treba da pripadnu zasluge za pronalazak.
Svaki predmet koji sledi je naveden sa njegovim navodnim jevrejskim pronalazačem, kada je taj podatak dostupan, zajedno sa godinom kada je navodno izumljen, praćeno podacima o pravom poreklu pronalaska ili bar ranijem primeru toga. Sve druge osobe su belci, ne Jevreji, osim ako je posebno navedeno drugačije. Prilikom čitanja treba imati na umu stalnu konfrontirajuću tvrdnju koja prati ove mitove da ne bismo imali ove stvari da nije bilo Jevreja. U svakom primeru, mislim da će poštena osoba zaključiti najmanje da to jasno nije tako.
Semafor
Izumeo Čarls Adler (Charles Adler) 1928.? – Ne!
Izgleda da nisu samo crnci koji pokušavaju da tvrde zasluge za ovaj izum, ali odgovor je opet isti: Najraniji električni semafor je izumeo Lester Farnsvort Vajr (Lester Farnsworth Wire), 1912. u Solt Lejk Sitiju, država Juta. Nije se mučio/mario oko patenta. Prvi koji je patentiran bio je Džejms Hogov u Klivlendu 1914., SAD Patent br. 1,251,666. Zanimljivo, lažna tvrdnja crnaca za ovaj pronalazak uključuje raniji događaj od jevrejske lažne tvrdnje.
Laser
Izumeo Teodor Mejman (Theodore Maiman) 1960.? – Ne!
Gordon Guld (Gordon Gould), (SAD Patent br. 4,053,845), je ime koje bi trebalo vezati za ovu čast. Problem je što je navedeni patent dodeljen tek posle mnogo godina pravne bitke sa Guldovim bivšim učiteljem Čarlsom H. Taunsom (Charles H. Townes), čiji je patent br. 2,929,922 odobren 22. marta 1960., dva puna meseca pre nego što je nastao Mejmanov laser. Guld je u međuvremenu prvi podneo prijavu za patent lasera 1959., što je još uvek bilo posle Taunsa, ali njegov pravni argument da bi uzeo zasluge od Taunsa, bio da ga je smislio prvi i da jednostavno nije delovao/radio na tome. Uz pomoć navodno ranije napisane beležnice (gde je notar bio njegov veoma blizak prijatelj), i pohlepne korporacije sa nekim veoma dostojnim prezira advokatima, naposletku je dobio slučaj. Mejmanov prvi patent za laser br. 3,353,115, u međuvremenu, nije bio do 1961.
Tauns, koji je takođe izumeo maser (sprava koja proizvodi i uvećava elektromagnetno zračenje), godinama ranije, stvarajući osnovu pre svega za izumljivanje lasera, nije Jevrejin. Patenti izuma ne zahtevaju prototipove, i Mejman nije čak imao ni ideju do kada je video Taunsov rad iz 1958. o konceptu u naučnom časopisu. Možda da Taunsov dizajn nikada nije funkcionisao, bilo bi argumenta za Mejmana da je pronalazač, ali je funkcionisao bez problema.
Što se tiče Guldovog etničkog identiteta, neki izvori kažu da je Jevrejin, a više kaže da nije. Svakako se ponaša tako. Njegov slučaj je, na mnogo načina, bila prekretnica u istoriji prioriteta pronalazaka, zato što, pre nego što su njegovi advokati progurali taj slučaj, govorenje da ste smislili prvi nešto nije značilo ništa ako ste bili suviše glupi da patentirate ili objavite ideju, a donošenje nekoliko nažvrljanih beležnica neobjašnjivo notarisanih od vašeg najboljeg prijatelja bi vas izložilo podsmehu na sudu.
Jasno je da je Tauns izumeo laser bez obzira da li je Guld bio Jevrejin ili ne.
Pejsmejker
Izumeo Pol Zol (Paul Zoll) 1952.? – Ne!
Pejsmejker su izumeli dr Mark Lidvel (Mark Lidwell) i Edgar H. But (Edgar H. Booth), 1926. Videti raspravu o ovom pitanju od MekVenesa, Stouksa i Stouksa u „Elektrostimulativne sprave koje se mogu implantirati kardiološki“ („Implantable cardiac electrostimulation devices,“), objavljeno u Implantable Neural Prostheses 1, 2009, pp. 221-251.
Genetski inženjering
Izumeo Stenli Koen (Stanley N. Cohen), 1973.? – Ne!
Pronalasci kao što je genetski inženjering su uvek problematični zato što je nejasno određenje termina. Određenje koje zastupaju Koenovi obožavaoci izgleda da je ono rekombinovanja DNK – posebne izmene genetskog niza korišćenjem direktne hromozomalne alteracije.
Prva osoba koja je izvela taj podvig je bio Dejvid A. Džekson (David A. Jackson), sa Univerziteta Mičigen. Za dokaz videti Jackson, Symons, and Berg’s „Biochemical method for inserting new genetic information into DNA of Simian Virus 40: circular SV40 DNA molecules containing lambda phage genes and the galactose operon of Escherichia coli“ in the Proceedings of the National Academy of Sciences, volume 69, issue 10, 1972, pp. 2904-2909.
Problem sa identifikovanjem čak i dr Džeksona kao izumitelja je da je ideja prethodila njegovom radu. Ideja je prvo izneta, koliko znamo, od Pitera Lobana (Peter Lobban) sa Stenforda za njegovu tezu (Peter E. Lobban, „The Generation of Transducing Phage In Vitro,“ third exam, November 6, 1969.). On takođe nije Jevrejin, tako da dokazi ne podržavaju tvrdnju da ne bismo imali genetski inženjering bez Jevreja.
Kristalografija elektrona
Izumeo Aron Klug (Aaron Klug) 1978.? – Ne!
Jedini pojedinac koji je bila najodgovornija za ovu kompleksnu i tekuću nauku je bio ruski naučnik Z.G.Pinsker, koji je radio u kasnim 1930-tim godinama. Videti, na primer, članak Udalove i Pinskera „Electron diffraction study of the structure of ammonium sulfate“ in the peer-reviewed journal Soviet Physics—Crystalography, volume 8, issue 4, 1964, p. 433.
Defibrilator
Izumeo Pol Zol (Paul Zoll) 1952.? – Ne!
Prvi defibrilator su izumeli Žan-Lui Prevost (Jean-Louis Prévost) i Frederik Bateli (Frédéric Batelli), u Ženevi, Švajcarska 1899. godine. Prvi eksterni defibrilator je izumeo Vilijam Benet Kouvenhoven (William Bennett Kouwenhoven) 1930. Videti Gordon, Fainer, and Ivy article „Artificial respiration: a new method and a comparative study of different methods in adults“ in the Journal of the American Medical Association, volume 144, issue 17, 1950, pp. 1455-1464.
Nerđajući čelik
Izumeo Beno Štraus (Benno Strauss) 1912.? – Ne!
Čini se da svi pokušavaju da uzmu zasluge za pronalazak nerđajućeg čelika. Najraniji poznati nerđajući čelik prema modernoj definiciji je napravljen kao legura od nejevrejskog Francuza po imenu Brustlejn (Brustlein) 1875. godine. Premda ga nije nazivao tako, jasno je razumeo vezu između hroma, ugljenika i korozivnog otpora. Jedini mogući argument protiv Brustlejna je da tehnologija još nije postojala da stvori ono što je dizajnirao, iako je postojao patent tri godine ranije dva čoveka iz Engleske na korozivno-otpornom, visokohromskom čeliku, nađen više slučajnošću nego razumevanjem koji je nadoknađivao visok sadržaj ugljenika dodavanjem tungstena.
Mnogi drugi nejevreji su radili sa različitim vrstama nerđajućeg čelika pre nego što su Beno Štraus i njegov nejevrejski partner patentirali svoju verziju, najznačajniji od njih je bio Leon Žilet (Leon Gillet) 1904. koji je dokumentovao stvaranje veoma korisne formule za to. Zašto se svi ovi ljudi ne računaju?
Mnogi izvori navode Harija Brirlija (Harry Brearley), kao pravog izumitelja nerđajućeg čelika zato što je uspeo u stvaranju visokohromskog, niskougljeničnog, korozivno-otpornog čelika 1913. zato što je bio prvi koji je zapravo uspeo da napravi martensitičku verziju (poseban tip nerđajućeg čelika), što znači da je bio jak i mogao je biti ojačan i činjen posebno čvrtim i fleksibilnim (tempered). Ako imate nož od nerđajućeg čelika, možete mu na kraju biti zahvalni. Nije bio Jevrejin.
Od tada bilo je mnogo patenata za nove vrste nerđajućeg čelika. Jedan zaključak mora biti izvučen iz ovoga: Imali bismo nerđajući čelik bez Jevreja jer ga Jevreji nisu izumeli.
Termit
Izumeo Hans Goldšmit (Hans Goldschmidt) 1895.? – Ne!
Goldšmit mu je svakako dao naziv termit koji danas svi koriste, i stekao mnogo novca prodajući ga za industrijsko zavarivanje, ali je proces uopšte bio otkriven ranije od engleskog hemičara Kloda Votina (Claude Vautin), koji je raspravljao o sposobnosti aluminijumskog praha da redukuje mnoge okside, uključujući gvožđe, sa takvom silinom da bi mesto gde je upaljeno (crucible – mesto/posuda za topljenje metala) bilo uništeno:
„Afinitet fino usitnjenog aluminijuma za kiseonik, sumpor, hlor itd. je takav da je korišćen za dejstvo redukcije metala od njihovih oksida, sulfida i hlorida. To je bilo poznato mnogo godina i generalno se pripisuje Frederiku Voleru (Frederick Wohler). Oko 1894. Klod Votin je našao da kada se aluminijum u fino podeljenom stanju pomeša sa takvim jedinjenjima i zapali, veoma velika tempratura je razvijena brzom oksidacijom aluminijuma… Profitirajući na već učinjenim eksperimentima, dr Hans Goldšmit iz Esena u Nemačkoj je otkrio metod paljenja hladne smeše sitnog aluminijuma i oksida gvožđa…“ (American Machinist, volume 50, McGraw-Hill, 1919, p. 243.)
Goldšmit svakako nije bio pronalazač ovakvog hemijskog ponašanja. Njegov pravi doprinos, kao što je pomenuto, je bilo jednostavno što je koristio način spajanja (fuse) da zapali smešu koja nije morala prethodno da se greje u peći. Čak nije izmislio element/način spajanja (fuse), samo je izabrao jedan od mnogih metoda hemijskog paljenja poznatih u to vreme.
Termit je veoma jednostavan pronalazak (rđa plus aluminijumski prašak) koji je neizbežno sledio veću dostupnost aluminijuma koja je iznenada nastala nakon što je beli čovek izumeo mnogo bolji proces rafiniranja aluminijuma. Nema uopšte pitanja da li bismo imali termit da Hans Goldšmit nije postojao, ali ga ne bismo nazivali termit. Valjda treba da mu budemo zahvalni za moderni naziv.
Oralna kontracepcija
Izumeo Gregori Pinkus (Gregory Pincus) 1960.? – Ne!
Zapravo prva poznata oralna kontracepcija je bilo seme biljke silfijum pre dve hiljade godina, verovano iz roda Ferula, a koja je sada izumrla. Sugerisano je više puta da je pojava ovog semena, uobičajenog u bordelima toga vremena, bila izvor oblika srca koji se sada povezuje sa ljubavlju i romansom.
Pinkus je pre svega bio preduzetnik zadužen za projekat stvaranja pilule za kontracepciju. Istinski stvaralac formule koja je postala prva oralna kontracepcija je poljski (nejevrejski) hemičar po imenu Frank Kulton (Frank Coulton) 1952. godine. Videti Marsh, Margaret, and Ronner’s The fertility doctor: John Rock and the reproductive revolution, from JHU Press, 2010, p. 151.
Polio vakcina
Izumeo Džonas Salk (Jonas Salk) 1955.? – Ne!
Pravi izumitelj prve uspešne polio vakcine za ljude je bio belac po imenu dr Hauard Hau (Howard Howe), sa Džon Hopkins Univerziteta. Ovo je potvrđeno u novinskom člancima iz 1952. godine uključujući „Dan novog Londona“ Konektikat. Priča ide „Koristeći vakcinu od mrtvog polio virusa, dr Hau je našao da je činila da deca razviju antitela protiv virusa. Predstavio je svoje nalaze danas na godišnjem sastanku Američke Asocijacije za javno zdravlje u Klivlendu“
Zašto onda Salk uvek dobija zasluge? Dr Hau je insistirao da su potrebna dodatna testiranja pre nego što široka distribucija vakcine počne, radi bezbednosti. Salk je međutim želeo slavu i bio je manje oprezan da izbaci vakcinu, što je nesrećnim slučajem imalo za rezultat da su hiljade dece dobile polio virus iz loše isporuke i 11 je umrlo od toga. Možda bi Salkovi obožavaoci trebalo da to pomenu svaki put kada promovišu njegovo ime.
Hajmlihov zahvat
Stvorio Henri Hajmlih (Henry Heimlich) – Ne!
Ironično, poznatu tehniku protiv gušenja za koju je dr Hajmlih tvrdio da je izmislio, je verovatno bila ideja njegovog davno zaboravljenog partnera, dr Edvarda Patrika. Ne kaže to samo dr Patrik već i sam sin dr Hajmliha.
Ove tvrdnje bi mogle biti otpisane kao zavist i buntovništvo da nije činjenice da je dr Hajmlih promovisao čitav niz ludih medicinskih tehnika koje je navodno izmislio, uključujući „njegov“ zahvat protiv gušenja na žrtvama utopljenicima (za šta medicinski establišment insistira da je opasan i nedelotvoran), kao i namerno inficiranje malarijom ljudi sa bolestima od AIDS preko Lajmske bolesti do „lečenja kroz groznicu“. Videti, na primer, „St. Louis University Under Fire for Work with Doctor Who Infected AIDS Patients with Malaria“ in the St. Louis RFT, Sept. 9, 2013. (St. Louis University Under Fire for Work with Doctor Who Infected AIDS Patients with Malaria | Riverfront Times)
Još gore, samo svrgnuće prethodne tehnike za tretiranje žrtava gušenja – nekoliko dobrih udaraca po leđima – izgleda da je nastalo falsifikovanim studijama koje je napravila sama Hajmlihova fondacija koje su navodno pokazivale da su udarci po leđima manje delotvorni. Američka Lekarska Asocijacija je od tada odbacila te lažne dokaze i ponovo utvrdila da su pet dobrih udaraca po leđima delotvorniji od prvog pristupa. U tom slučaju, možda i nije važno da li je izmišljen od Jevreja ili ne.
Konačno, tu je i pitanje veoma slične tehnike da se razmotri. Dr F.R.S. Maršal Hol (F. R. S. Marshall Hall) piše u njegovoj knjizi iz 1841. „O bolestima i poremećajima nervnog sistema“ da je najbolji tretman gušenja kako sledi: „Pritisak na abdomen, da bi se sprečilo spuštanje dijafragme, snažan udarac treba da se nanese dlanom na grudi. Dejstvo ovoda treba da bude da dovede do napora sličnog onom pri izdisanju, pošto je larinks zatvoren, ezofagalno povraćanje nastupa, i deo hrane je izbačen“ (str. 79)
Doktori Vilijam Brejtvejt i Valter Vels (William Braithwaite, Walter Wells), pojašnjavaju da se ovo primenjuje na prednjem delu tela, ne na leđima, u njihovom tekstu iz 1861. Abdomen-Hypochondriasis na strani 872: „Dr. Maršal Hol savetuje: U slučaju iznenadnog gušenja, kao što se dešava od dela hrane, uzeti pacijenta, uglavnom dete, između kolena, jedno koleno (desno) pritisnuti čvrsto uz stomak, drugo uz leđa; potom staviti jednu ruku iza grudi i zadati čvrst udarac drugom rukom na sternum (grudnu kost), zaglavljeni deo hrane će ponekad biti silovito izbačen na znatnu daljinu.“
Izgleda da nisu potrebni Jevreji da prokljuve da će izazivanjem naglog izdisanja, raznim načinima pomoći da se izbaci smetnja iz disajnih puteva.
Vakcina protiv kolere
Izumeo Valdemar Hafkin (Waldemar Haffkine) 1892.? – Ne!
Prvu vakcinu protiv kolere je izumeo španski lekar Haume Feran i Klua (Jaume Ferran i Clua) 1885. godine. Videti Kaper, J. B. (1989). Vibrio cholerae vaccines. Review of Infectious Diseases, 11(Supplement 3), S568-S573.
Hlorisanje vode
Izumeo Abel Vulman (Abel Wolman) in 1922? – Ne!
Vulman je bio samo neki čovek koji je radio kao inženjer na Državnom odeljenju zdravstva države Merilend. Gradska voda je prvo hlorisana u Mejdstonu u Engleskoj 1897. godine od strane Ser Germana Simsa Vudheda (Sir German Sims Woodhead). Videti Ritchie, Boycott, and Dean’s članak „German Sims Woodhead. KBE, MD, LL. D. Born April 29th, 1855–Died December 29th, 1921“ in The Journal of Pathology and Bacteriology, volume 25, issue 1, 1922, pp. 118-137.
Vakcina protiv kuge
Izumeo Valdemar Hafkin (Waldemar Haffkine) 1897.? – Ne!
Pre svega, još ne postoji stvarno vakcina protiv kuge, tako da bismo isto mogli pitati prvi avion koji se samoleči (samopopravlja) iako ih nema. Vakcina o kojoj je reč je povučena davno iz upotrebe zato što je obično bila nedelotvorna i često izazivala teške upale. Da pojasnimo, ta njegova vakcina nije u upotrebi baš zato što ne deluje. Da li se pronalazak koji ne deluje i dalje računa kao pronalazak?
Daleko od toga da je Hafkin bio jedini istraživač koji je pokušao da koristi Pasterove metode da napravi vakcinu protiv kuge. Razlika je da su svi drugi (bukvalno desetine njih), bili dovoljno pošteni da priznaju da su njihovi pokušaji bili neuspešni. Hafkin je ipak išao naokolo navodno vakcinišući ljude od kojih vi većina potom umrla kada su zaista bili izloženi kugi. Da li su im rečeni rizici?
Njegova stopa preživljavanja je statistički uvećana jednostavno zbog činjenice da su mnoge uspešne priče bili ljudi koji nikada zaista nisu bili izloženi bolesti, i ovo otkriva opasnosti naknadnih laži/grešaka u medicini: pretpostavka da nisu umrli samo od kuge i u potpunosti od vakcine je jednostavno loše rezonovanje. Dve trećine Evrope su preživeli kugu u Srednjem veku, ne zato što su svi bili imuni, nego zato što većina njih (na sreću) nisu bili dovoljno izloženi da zakače infekciju.
Ovo nije bila Hafkinova jedina velika brljotina. Zapravo je optužen 1902. za 19 užasnih smrti indijanskih seljana od tetanusa nakon što su vakcinisani protiv toga od dr Hafkina. Za smrt se na kraju krivio jedan od njegovih asistenata, ipak, što pokazuje da kada Jevrejin ima saradnike, ti pojedinci ne dobijaju zasluge za uspeh, ali dobijaju krivicu za neuspeh.
Prvi antiserum protiv kuge (iako ne postoji još uvek zaista nijedan) je izumljen 1895. od dvojice belaca iz Francuske po imenu Aleksandar Jersin i Pol-Lui Simon (Alexandre Yersin and Paul-Louis Simond). Jersin je sam identifikovao metod kojim se kuga širi – buve na pacovima – i bakteriju koja to uzrokuje. Videti, na primer, Barbara Hawgood’s article „Alexandre Yersin (1863–1943): discoverer of the plague bacillus, explorer and agronomist“ in the Journal of medical biography, volume 16, no. 3 (2008).
Njihova antiserum injekcija je imala otprili istu delotvornost kao Hafkinova kasnija vakcina – pedeset procenata dobrim danima, što znači da je bila delotvornija jer je bila korišćena na ljudima koji su jasno zaraženi umesto na onima koji bi mogli kasnije biti izloženi (ili ne). Opet, to nije dovoljno.
Jednostavna istina je da čak i sada, vaše šanse nisu velike ako dobijete kugu, koja i dalje postoji i danas, zato što niko nije izumeo injekciju koja će je sprečiti ili pouzdano lečiti. Još uvek čekamo na prvu pravu vakcinu protiv kuge ili antiserum da budu izumljeni, tako da dok neko to ne uradi, mislim da nije puno tražiti da ljudi prestanu da daju zasluge Jevrejima za stvari koje još ne postoje.
Hepatitis B vakcina
Barry Blumberg in 1969? – Ne!
Izumeo Beri Blumberg (Barry Blumberg) 1969.? – Ne!
Razlog naravno zašto Jevreji ne navode Jevrejina Saula Krugmana kao pronalazača (koji je napravio ranu lošu vakcinu jednostavno kuvajući inficirani serum), da bi pomerili datum otkrića nazad je to što je Krugman namerno inficirao hepatitisom mentalno zaostalu decu u Viloubrok državnoj školi da bi proučavao efekte. Da razjasnimo, nije testirao vakcinu na njima; namerno je zarazio 800 dece (Videti Cuenod and Gasser, „Research on the mentally incompetent,“ Journal of medical ethics, volume 29, number 1, 2003, pp. 19-21.). Osnovna razlika između toga i Taskagi sifilis studije je to što se ovo stvarno desilo, dok je Tuskagi nakićena glupost koju su izmislili histerični antibelci.
Trik ovde je u reči „vakcina“. Da, svakako je sigurno da su Blumberg i njegov tim (uključujući nekoliko belaca), razvili prvu hepatitis vakcinu, po tehničkoj definiciji, zato što su imali neverovatnu sreću koja se desila na izuzetno retkom antigenu (od australiodnog pojedinca), koja se nije obično nalazila bilo gde drugde. Mnogi ljudi tog doba su radili na vakcini i metod po kojem se sada proizvodi nema nikakve veze sa Blumbergom niti Jevrejima uopšte, tako da bismo imali vakcinu i da on i njegova sorta nisu nikada živeli.
I njegova nije bila prva preventivna vakcinacija protiv bolesti. Ta reč se koristi kao glagol u rečenici i odnosi se na proces, ne na tehničku definiciju vakcine. Prvi ljudi koji su to uradili su bili Džozef Stouks i Džon R. Nif (Joseph Stokes and John R. Neefe), koji su otrkrili da injekcije gamaglobulina imunizuju pojedince protiv hepatitisa uopšte, 1945. godine. To je bilo korišćeno sve do ranih 1970-tih zato što je funkcionisalo veoma dobro. Nisu bili Jevreji. Videti Stokes and Neefe’s „The prevention and attenuation of infectious hepatitis by gamma globulin: preliminary note“ in the Journal of the American Medical Association, volume 127, number 3 (1945), pp. 144-145.
Da li je važno što nisu davali zapravo vakcinu? Definitivno ne! „Vakcina“ koju pojedinci sada primaju protiv bolesti takođe nije zaista vakcina zato što je to samo antigen koji dolazi od genetski modifikovanog organizma umesto od samog virusa hepatitisa. Uprkos tome, naziva se vakcinom i ubrzigavanje toga da bi se izazvao imunitet se naziva vakcinacijom. Gamaglobulin injekcije dr Stouksa su služile potpuno istoj svrsi. Zastupnici Blumbergovog mita čine da stvari izgledaju da smo bili potpuno nemoćni protiv bolesti dok se on nije pojavio i spasao nas, i selektivno su ignorisali dokaze protiv.
Lančana nuklearna reakcija
Izumeo Leo Šilard (Leó Szilárd) in 1936.? – Ne!
Koncept Lea Šilarda nuklearne reakcije nije bio moguć da radi, zato što ga nije razumeo pravilno. Patentirao je koncept lančane nuklearne reakcije koristeći lake, izotope koji daju neutrone da nekako izazove lančanu reakciju. To je potpuno pogrešno i svaki pokušaj da se upotrebi je propao i uvek će.
Prvu nuklearnu lančanu reakciju je postigao nejevrejin Enriko Fermi (Enrico Fermi) 1942. godine, koristeći teške izotope pod fisijom generisanja neutrona. Videti Fermi’s „The development of the first chain reacting pile,“ in the Proceedings of the American Philosophical Society, 1946, pp. 20-24.
Svakako patentiranje nečega što ne radi i što ne razumete ne daje vam za pravo na nešto što je došlo kasnije i što radi a vi ga niste smislili. Podsetimo se logičkog kriterijuma za dodeljivanje prvenstva ovde: prva koncepcija funkcionalne verzije. Ako ćemo to da dodelimo Šilardu koji nije imao pojma kako radi, možemo onda da dodelimo prvenstvo i ruskom naučniku Nikolaju Semenovu zato što je prvobitno razvio koncept lančane reakcije 1928. godine. Videti Peter Krehl’s book History of Shock Waves, Explosions, and Impacts, from Springer Science & Business Media, 2008. Semenov nije bio Jevrejin.
Teksas pantalone
Smislili Levi Štraus i Džejkob Dejvid (Levi Strauss and Jacob David) 1871.? – Ne!
Ljudi koji ovo tvrde treba da pročitaju stvarni patent: to je bilo korišćenje malih pričvršćivača (rivets) da bi se ojačali uglovi džepova. To je to.
Teksas farmerke su jednostavno pantalone napravljene od denim ili dangari tkanine i obojene u plavo. Pa kada su plave denim pantalone izumljene? Ko zna! Čak i u sredini 17. veka, plavo je bila tradicionalna boja za denim pantalone mornara u Đenovi, Italija, odakle dolazi i naziv džins. Ta dva Jevrejina nisu izumeli džins. Molim videti članak „Mystery of Denim’s Origins Solved by Art“ at Mystery of Denim’s Origins Solved by Art : Discovery News : Discovery News.
Magnetno skladištenje informacija
Izumeo Džejkob Rabinov (Jacob Rabinow) 1954.? – Ne!
Prvo magnetno skladištenje informacija je izumeo danski inženjer Valdemar Poulsen (Valdemar Poulsen) 1900. godine. To je SAD Patent br. 661,619. Prvu magnetsku traku za snimanje je napravio Nemac Fric Fleumer (Fritz Pfleumer) 1929. godine. Njegova naprava koja je sledila, za snimanje i reprodukovanje zvuka u toj materiji, je SAD Patent br. 2,247,847 iz 1941. godine.
Karmin
Izumeo Moris Levi (Maurice Levy) 1915.? Zaboga – Ne!
Karmin je izmišljen u Sumeru otprilike pre pet hiljada godina, i bio je u prilično stalnoj upotrebi još od tada. Molim videti Ogilvie and Ryan’s „Lipstick: More than a fashion trend“ from Edith Cowan University in Australia, 2011. Ova je jedna od besmislenijih tvrdnji na listi.
Hemijska olovka
Izumeo Laslo Biro (Laszlo Biro) 1938.? – Ne!
Prvu hemijsku olovku je patentirao Džon J. Laud (John J. Loud) 1888. godine. (SAD Patent br. 392,046). Nije bio Jevrejin.
Instant-kafa
Izumeo neki Jevrejin negde sredinom 20. veka? – Ne!
Dok se ovo često tvrdi, tačno ime i datum nikada se ne navode. Svakako tera nekoga da se pita kako su oni koji to propagiraju tako sigurni. Sumnjam da velika većina njih čini bilo šta više od da objavi listu a onda nadmeno utvrde da to „dokazuje“ da su Jevreji najbolji u izumima. U svakom slučaju, nije važno koga izaberu, zato što je instant-kafu izumeo Dejvid Streng (David Strang), belac sa Novog Zelanda 1890., br. Patenta 3518.
Kolor fotografija
Izumeo Leopold Mane (Leopold Mannes) 1917.? – Ne!
Prve kolor fotografije je napravio francuski fizičar Edmund Bekerel 1848. Koristio je taj metod da razvije fotografiju, spektruma iz prizme, i objavio rezultate u naučnom članku „L’image photographique colorée du spectre solaire“ in the journal Comptes Rendus, vol. 26, pp. 181–183.
Daljinsko upravljanje
Izumeo Robert Adler (Robert Adler) in 1950.? – Ne!
Daljinsko upravljanje je izumeo srpski genije Nikola Tesla 1898., SAD Patent br. 613,809.
Karburator
Izumeo Donat Banki (Donat Banki) 1893.? – Ne!
Karburator je prvi izumeo Italijan Luiđi de Kristoforis (Luigi De Cristoforis) 1876. kako je opisano u Aktima Lombardijskog Instituta za nauku.
Virtuelna stvarnost
Izumeo Stenli Veinbaum (Stanley Weinbaum) in 1935.? – Ne!
Makar, nije izumeo osim ako računamo ideje u smislu da osoba nema pojma kako da ih primeni u bilo kom smislu osim magije. Veinbaum je samo bio autor ne pronalazač.
Pravu VS je izumeo Tomas A. Furnes (Thomas A. Furness III) 1966. kada je dizajnirao i napravio vizuelni simulator leta za avijaciju SAD. Videti HITLab People : Thomas A. Furness III.
LP ploče
Izumeo Piter Karl Goldmark (Peter Carl Goldmark) 1948.? – Ne!
Sam fonograf je naravno izmislio Tomas Edison 1880. godine, SAD Patent br. 227,679. Prototip LP ploče je razvio Western Electric 1926. godine. RCA Victor je uveo prve komercijalne 33 i trećinu LP ploče 1931. godine. Videti Bachman’s „The LP and the Single“ in the Journal of the Audio Engineering Society, volume 25, issue 10/11, 1977, pp. 821-823. Sve ovo se desilo pre 1948., očigledno.
Ton filmovi
Izumeo Džozef Tikočinski (Joseph Tykocinski) 1922.? – Ne!
Filmove sa zvukom je izumeo Švajcarac po imenu Čarls Fransoa Diso (Charles François Dussaud) 1899. godine. Videti Emily Smith’s The Akira Kurosawa Handbook from Emereo Publishing, 2013, p. 460.
Video traka
Izumeo Čarls Ginsburg (Charles Ginsburg) 1950.? – Ne!
Prvu magnetsku traku za snimanje je napravio Fric Fleumer (Fritz Pfleumer) 1929. godine., kao što je već rečeno. Korišćenje ove trake da se snimi video je bio veoma očigledan korak, što navodi čoveka da se pita zašto bismo davali zasluge BILO KOME za „pronalazak videotrake“. To je ista stvar. Trik je u tome da video ima mnogo više podataka da snimi u istom vremenskom intervalu. Prva poznata osoba koja je rešila taj problem bio je Džek Malin (Jack Mullin)1947. Videti Hammar’s article „Jack Mullin: The Man and His Machines“ in the Journal of the Audio Engineering Society, vol. 37, no. 6, 1989, pp. 490-512.
Neki pokušavaju da pripišu zasluge Čarlsu Ginsbergu za pronalazak jer je vodio TIM ljudi (uključujući jednog veoma bistrog mladog belog čoveka za koga ste možda čuli po imenu Rej Dolbi), koji je razvio sistem gde se traka pomerala sporo a glava za reprodukciju brzo, kratko nakon što je Malinovo rešenje objavljeno.
Kolor televizija
Izumeo Dejvid Sarnov (David Sarnoff) 1953.? – Ne!
Kao što su drugi istakli, Dejvid Sarnov nije bio pronalazač, već samo menadžer korporacije kojem su RCA investitori podnosili izveštaj – najznačajnije belac po imenu Džordž Harold Braun (George Harold Brown), (koji ima osamdeset patenata dok Smirnov ima nula). Uistinu, belac po imenu Hanter Godrih (Hunter Goodrich) je taj koji je napravio trokolornu cev koja je omogućila proces. To je SAD Patent br. 2,677,779.
Instant-fotografija
Izumeo Edvin Herbert Lend (Edwin Herbert Land) 1947.? – Ne!
Prvu instant kameru je izumeo Semjuel Šlafrok (Samuel Shlafrock) 1925. (SAD Patent br. 1,559,795). Bio je Poljak, ne Jevrejin, promenivši izgovor svog imena da bi učinio izgovor lakšim na engleskom.
Holografija
Izumeo Denis Gabor (Dennis Gabor) 1948.? – Ne!
Treba prvo pojasniti da Denis Gabor nije ni na koji način zamislio holograme onako kako ih bilo ko u današnjem svetu razume. Samo je pokušavao da unapredi rezoluciju elektronskih mikroskopa i nikada nije ni zamislio trodimenzionalne slike skladištene na fotografskom filmu da mogu dva oka da ih gledaju. Taj pronalazak je došao od belca iz Rusije po imenu Juri Nikolajevič Denisjuk (Yuri Nikolaevich Denisyuk) 1962. godine. (Y.N. Denisyuk, „On the reflection of optical properties of an object in a wave field of light scattered by it,“ Doklady Akademii Nauk SSSR, vol. 144, no. 6, 1962, pp. 1275-1278.)
Svakako je sigurno da je Gabor skovao reč „hologram“, ali holografija kao proces prethodi njegovom radu o tom pitanju decenijama. Metod koji je korišćen za analizu koji koristi i amplitudu i fazu radio-talasa je bio u upotrebi mnogo godina kao optički sistem računanja. (Videti Caulfield’s Handbook of Optical Holography from Academic Press, New York, 1979, p. 6.)
Koncept takođe vuče korene od rada Miceslava Volfkea (Mieczyslaw Wolfke), koji je 1920. godine napisao da šabloni difrakcije X zraka kristala osvetljenih monohromatskim svetlom stvara novi difrakcioni obrazac identičan originalnom objektu. Ovo, po definiciji, jeste holografija. Miceslav Volfke je napravio holograme funkcionalno i namerno. Njegov rad o tome je „About the possibility of optical imaging of molecular lattices“ in Physikische Zeitschrft, vol. 21, pp. 495-7. Problem je što Volfke nije bio Jevrejin. Bio je belac iz Poljske.
Sama Gaborova matematička interpretacija holografskog optičkog fenomena je svakako originalna i čak je bila korisna, ali tvrdnja nekih da ne bismo imali holograme bez njega je jasno prazna priča, bez obzira na definiciju koju koristimo. Proces mu prethodi i moderno značenje termina nikada nije zamislio.
Nuklearna magnetna rezonanca (prekršteno Snimanje magnetnom rezonancom)
Otrkio Isidor Isak Rabi (Isidor Isaac Rabi)1938.? – Ne!
Nuklearna magnetna rezonanca (NMR) je, u modernoj upotrebi, hemijska analiza i proces snimanja koji skoro da nema ništa sa originalnim ispitivanjima, i pokušaj da se daju zasluge Rabiju za moderne ideje je kao da pokušate da date zasluge izumitelju abakusa za elektronske kompjutere čak i ako je bio originalni izvor koncepta.
Nuklearna magnetna rezonanca je otkrivena 1946. godine od belca Edvarda Pursela (Edward Purcell) (Članak je „Resonance Absorption by Nuclear Magnetic Moments in a Solid“ in Physical Review, vol. 69, 1946, p. 37.). Ono šta ova izjava znači je da su Pursel i njegove kolege uspešno posmatrale fenomen koji je već bio teorijski predviđen. Tako da, ko je stvorio teoriju? Da li Rabi? Ne. Da li drugi Jevrejin? Ne. Izgleda da je to bio belac po imenu C.J. Gorter (C. J. Görter) koji je raspravljao o ideji u radu, dve godine pre Rabija: Physica, vol. 3, 1936, p. 995.
Čizkejk
Smislili jevrejski imigranti u SAD 1920-tim? – Ne!
Čizkejk je prvi put pomenut čak u istoriji drevne Grčke. opisan od lekara po imenu Egimus, koji je raspravljao o tome kao o već uspostavljenom i razrađenom zanatu.
Kolica za kupovinu
Smislio Silvan Gudman (Sylvan Goodman) 1940.? – Ne!
Ovaj pronalaza, kao i karmin, je skoro suviše besmislen za raspravljati. Pronalazak kolica za kupovinu ide sa izumom točka od Indo-Evropljana hiljadama godina ranije. Podrazumevamo da su kolica za kupovinu ona koja se koriste dok se kupuje. Izgleda da neko treba da veruje da niko nikada nije koristio kolica da bi nosio ono što kupi do Gudmana i njegovog spasenja čovečanstva od njegove kratkovidosti. Mali crveni vagoni za prevoz robe se ne računaju, izgleda, kao ni ručna kolica, obična, za veš i druga.
Pošto će Gudmanovi zastupnici insistirati da vide prethodni patent za kolica za kupovinu, evo ga: „Šoping vagon (kolica)“ SAD Patent br. 1,817,260 iz 1931, od J.V. Longana (J. V. Longan). Prijava tačno navodi da je za „kupovinu u maloprodajama, ili za korišenje u domaćinstvima za olakšavanje posla domaćicama za obavljanje neophodnih poslova u domaćinstvu. Opisana sprava je kombinacija šoping kolica i kolica za bebe“ Drugim rečima, to su kolica za korišćenje dok se kupuje. Kupljeni predmeti se stavljaju tu i čak postoji i mesto za bebu dok idete pored polica birajući stvari. Zvuči poznato?
Za one koji bi tvrdili da Longanov izum nosi malo sličnosti sa modernim kolicima za kupovinu, molim primetiti da ni Gudmanov ne nosi. Kolica za kupovinu koja sada svi zamišljamo je izumeo belac po imenu Orla Votson (Orla Watson) 1949. godine SAD Patent br. 2,479,530.
Pa da li je J.V. Longan pravi izumitelj kolica za kupovinu? Ko zna! Kakva bi osoba pravila toliku buku oko tako trivijalnog izuma? Jedna stvar je ipak jasna: Silvan Gudman nije izumeo koncept korišćenja kolica dok se kupuje, bez obzira šta vam ko kaže.
Hemoterapija
Izumeo Sidni Farber (Sydney Farber) 1948.? – Ne!
Prvi poznati put kada je hemijski tretman bio korišćen za rak je bilo 1946. godine od Alfreda Z. Gilmana, Luisa S. Gudmana i Gustava E. Lindskoga (Alfred Z. Gilman, Louis S. Goodman, and Gustaf E. Lindskog) Videti njihov članak „Nitrogen mustard therapy: Use of methyl-bis (beta-chloroethyl) amine hydrochloride and tris (beta-chloroethyl) amine hydrochloride for Hodgkin’s disease, lymphosarcoma, leukemia and certain allied and miscellaneous disorders“ in the Journal of the American Medical Association, vol. 132, iss. 3, pp. 126-132.
Nijedan od njih nije Jevrejin, iako Gudman može biti mestizo, sudeći po njegovim fotografijama. Neki ljudi takođe mešaju Alfreda Gilmana, ovde pomenutog, sa Alfredom G. Gilmanom, koji je Jevrejin, ali nema ništa sa istraživanjima hemoterapije.
Lokalna anestezija
Izumeo Alfred Ajnhorn (Alfred Einhorn) 1806.? – Ne!
Izumeo Karl Koler (Carl Koller) 1884.? – Ne!
Lokalna anestezija postoji daleko, daleko u istoriji. Svakako je istina da je jedan od ove dvojice izumeo još jedan anestetik u njihovom dugom nizu (Novokain, kome sledi amilokain i benzokain su od belih izumitelja, kasnije zamenjen lidokainom od još jednom belog izumitelja zato što je Novokain imao toliko mnogo alergijskih reakcija), ali nema načina da mu se da zasluga u tolikom nizu lokalnih anestezija. Takođe ni drugome, očnome lekaru koji je davao svojim pacijentima kokain, što generalno ne bi bilo smatrano razumnom praksom za ponoviti.
Lokalni anestetici kao sredstvo umrtvljavanja datiraju još iz Evrope bar od vremena od kada svi znaju dejstva ulja od karanfilića na zubobolju ili nane (mente) na iritaciju kože (koji još datiraju iz vremena istraživanja Indo-Evropljana na Bliskom Istoku i Indiji), a to je samo par primera. Ljudi koji se trude da promovišu Jevreje kao ključne izumitelje su ovde baš nategnuli stvar.
Treba još reći o Novokainu, pošto ga jevrejska lista izuma često uključuje: Igra koja se ovde igra je da većina ljudi nastavi da koristi termin za injekcije lokalne anestezije uopšte, uprkos činjenici da se Novokain skoro nikada više ne koristi. Vaš zubar vam daje lidokain ne Novokain. Kao što je rečeno, Jevreji zaista jesu izumeli još jedan anestetik u sred veoma duge liste, ali ta materija se više ne koristi, i nije bila prva, tako da implikacija da dugujemo Jevrejima svaki put kada popravljamo zube je ekstremno nepoštena.
Geosinhroni komunikacioni satelit
Izumeo Harold A. Rozen (Harold A. Rosen) 1961.? – Ne!
Rozen je bio zadužen za tim u Hughes Aircraft koji su napravili prvi takav satelit. Nije bio njegov izum, i nije čak bio ni od jednog iz njegovog tima belih inženjera. To je bila ideja slovenačkog raketnog inženjera po imenu Herman Potočnik (Herman Potocnik) 1928. godine, koji ne samo da je napravio kalkulacije za takvu orbitu, nego je i komentarisao o korisnosti pozicioniranja objekata tamo radi posmatranja i komuniciranja sa Zemljom putem radija.
Aspirin
Izumeo Artur Eihengrin (Arthur Eichengrün) 1897.? – Ne!
Premda je Eihengrin ovo lažno tvrdio 1949. da bi stekao slavu koju nije zaslužio, pravi izumitelj je bio ne-Jevrejin po imenu Feliks Hofman (Felix Hoffman). Kompanija za koju su obojica radili u to vreme (Bajer) je to potvrdila u saopštenju za štampu. Felix Hoffmann “ Personalities of Bayer’s History – Bayer. Ovo je uprkos nedavnim jadnim parnicama koje su pokušale da prisilno promene istoriju i da imenuju Eihengrina umesto Hofmana.
Benzodiazepin (Librijum i Valijum)
Izumeo Leo Šternbah (Leo Sternbach) 1961.? – Ne!
(Pa, bio je u sobi u to vreme). Šternbah je vodio grupu naučnika uključujući Erla Ridera i Lovela Randala (Earl Reeder and Lowell Randall), sa drugima kojima su imena još i više zaboravljena od njihovih. Želeli su da testiraju psihoaktivne efekte jedinjena povezanog sa bojama (? dye-related compound), i stavili su ga u uobičajene korake hemijske izmene na taj način i takvog su ga slali na testiranje. Nijedna varijanta nije uradila ništa značajno. Kompanija za koju su radili (Roche) je to videla i nakon nekoliko godina im rekla da odustanu i pređu na nešto drugo.
Pakovali su se da započnu nešto novo, kada je Erl ne Leo primetio jedan uzorak koji je nekako ostao neprocesuiran. On, ne Leo, ga je poslao na testiranje, i gle, to je bio čudesni sedativ.
Dakle, ono što imamo je gomila ljudi koja je radila na projektu, svakako nisu svi bili Jevreji. Napravili su bezbrojne formule zajedno, mahom neuspevali zajedno, a onda jedan od njih šalje uzorak koji bi Šternbah jednostavno bacio u đubre. I gle, pronalazač benzodiazepina postaje Šternbah, sve sam, jedini, u svakom udžbeniku i internet strani – i najvažnije na patentu. Ka-CHING!
Za potvrdu ove priče pročitati ovde: Stanley Osborne in Benzodiazepine 152 Success Secrets – 152 Most Asked Questions On Benzodiazepine – What You Need To Know, Emereo Publishing, 2014, pp. 126-140.
Da li bismo imali benzodiazepin bez Jevreja? Ko zna, ali to pitanje teško da je važno zato što je to samo još jedan sedativ na dugoj listi, što inače verovatno nije dobra stvar,
Prozak
Izumeo Klaus Šmigel (Klaus Schmiegel) 1982.? – Ne!
Koliko god da bih želeo da krivim Jevrejina za ovu užasnu supstancu, mora zapravo da krivim dvojicu Azijata i tri belaca: David T. Wong, Jong S. Horng, Frank P. Bymaster, Kenneth L. Hauser, Bryan B. Molloy, zato što su zapazili dejstva toga povezana sa serotoninom u 1974: „A selective inhibitor of serotonin uptake: Lilly 110140, 3-(p-trifluoromethylphenoxy)-N-methyl-3-phenylpropylamine“ published in Life sciences, vol. 15, no. 3, 1974, pp 471-479.
Bubrežna dijaliza
Izumeo Vilem Johan Kolf (Willem Johan Kolff) 1943.? Da! Koliko god se trudio, ne mogu da nađem bilo kakav izvor koji ga identifikuje kao Jevrejina, uprkos njegovom nesrećnom nosu. Ovo je pretpostavljajući da misle na njega a ne nekoga drugog, jer je slično teško naći zapravo ime da ide uz tvrdnju. Liste „jevrejskih izuma“ jednostavno tvrde da je Jevrejin izumeo mašinu za dijalizu bez davanja identiteta ili godine. Mislim da su ga semitofili ili pogrešno uzeli za Jevrejina zbog njegovog antinemačkog stava tokom Drugog svetskog rata, ili pokušavaju da daju zasluge za njegov izum Jevrejinu koji je bio zadužen za bolnicu u to vreme. Bilo kako bilo, greše.
Sonar i sonogrami
Izumeo Robert Rajns (Robert Rines) 1970.? – Ne!
Ovo mora biti jedna od smehotresnijih grešaka na listi. Rajns je proveo 37 godina svog života pretražujući Loh Nes i tražeći „Nesi“. Godine 1970. je koristio sonar. Nije ga izumeo.
Sonar su izumeli Paul Langevin, Constantin Chilowsky, i Robert Boyle 1916. godine. Videti Ainslie’s book Principles of Sonar Performance Modelling, published by Springer, 2010, p. 10. Patent Čilovskog i Langevina je bio u Francuskoj br. 502,913. Nisu bili Jevreji.
Hipodermalna igla
Izumeo Bendžamin A. Rubin (Benjamin A. Rubin) 1961.? – Ne!
Hipodermalnu iglu je izumeo Kristofer Vren (Christopher Wren) 1656, veoma mnogo vremena pre 1961. godine. Koristio je fine guščije bodlje da ubrizga lek intravenozno. Iskreno, ko misli ovde da nije bilo špriceva pre 1961.?
Faks mašina
Izumeo Artur Korn (Arthur Korn) 1906.? – Ne!
Dr. Korn je bio samo jedan član tima naučnika koji su radili na transmisionoj mašini, ali je koncept bio star čak i tada. Prvu faks mašinu je izumeo škotski mehaničar i pronalazač Aleksander Bejn (Alexander Bain). Godine 1843., Aleksanderu Bejnu je odobren britanski patent za „unapređenja u proizvodnji i regulisanju električnih struja i poboljšanja u spravama za merenje vremena (timepieces) i u električnom štampanju i signalnim telegrafima“. Da, električno štampanje jeste zaista toliko staro.
Neki međutim mogu da prigovore da Bejno rad nije bio istinska kopija slike. U tom slučaju, ići do 1861. kada je Đovani Kaseli (Giovanni Caselli), patentirao pantelegraf, aparat specijlno za prenos faksimila, Evropski Patent br. 2532, SAD Patent br. 37,563.
Prenos podataka optičkim vlaknom
Izumeo Hajnrih Lam (Heinrich Lamm) 1930.? – Ne!
Trebali je vremena za razabiranje koji je Jevrejin dobio zasluge ovde i tačno za šta zato što tvrdnje sve jednostavno kažu „fiberoptika“. Takav je slučaj često. Liste „jevrejskih izuma“ ne daju ime ili datum ili čak i jasnu tvrdnju; samo izbace nekoliko poznatih reči i tvrde da svet duguje Jevrejima za ceo koncept i sve povezano sa njim.
Prvo stakleno vlakno je proizveo Čarls Vernon Bojs (Charles Vernon Boys) 1887., iako ga nije napravio za optički prenos. To je postignuto kroz veće staklene šipke od strane doktora Rota i Reusa (Roth and Reuss) iz Beča za osvetljivanje telesnih šupljina. Prva osoba koja je zamislila prenos informacija optičkim vlaknom bio je francuski naučnik Anri Sen-Rene (Henry Saint-Rene) 1898. godine. Prvi patent ideje je škotskog inženjera Džona Lodžija Berda (John Logie Baird) 1926. godine, britanski patent br. 285,738.
Mikrofon
Izumeo Emil Berliner (Emile Berliner) 1877.? – Ne!
Semitofili pokušavaju da daju zasluge Berlineru za ugljenični mikrofon, koji je bio prvi mikrofon pristojnog kvaliteta, tj. onaj koji je zaista radio, što je posebno nevalidna tvrdnja pošto ga Berliner nije izmislio prvi, a nije ga izmislio ni drugi, pošto je ušao u spor o prvenstvu patenta sa Tomasom Edisonom i izgubio. To jest, on (Jevrejin) je odlučio da tuži za prvenstvo u prošlosti kada su sudovi zaista odmeravali dokaze umesto političke korektnosti i sud je odlučio da ga je Edison zaista pretekao.
Pravi prvi pronalazač, ipak, bio je Englez Dejvid Edvard Hjuz (David Edward Hughes) (koji je uzgred stvorio izraz mikrofon), koji prvobitno nije hteo da patentira svoju ideju, a pokazao je pred mnogo ljudi godinama ranije. (Videti Obituary: David Hughes“ in The Electrician, published in London, January 26, 1900, pp. 457-8.)
Dakle ni u smislu patenta niti u hronološkom smislu Jevrejin nije izumeo mikrofon.
Radijalni motor
Izumeo Emil Berliner (Emile Berliner) 1908.? – Ne!
Prvi radijalni motor je izumeo Čarls Menli (Charles Manly) 1901. (Videti „Charles M. Manly Papers, 1895-1925“ in the National Air and Space Museum Archives via SIRIS, Charles M. Manly Papers, 1895-1925 (bulk 1903-1915).)
Mikroprocesor
Izumeo Stenli Mejzor (Stanley Mazor) 1971? – Ne!
Mejzor je bio u timu koji je stvorio Intel 4004, ali glavni dizajneri čipa su bili Frederiko Fagin i Ted Hof (Frederico Faggin and Ted Hoff), gde je Fagin uradio silikonski dizajn a Hof se bavio arhitekturom čipa. Mnogo izvora, uključujući Vikipediju, čak ni ne pominju Mejzora kao primarnog člana dizajnerskog tima kada se govori o samom čipu, iako je njegovo ime treće navedeno na patentu (SAD Patent br. 3,821,715)
Mobilni telefoni
Izumeo Martin Kuper (Martin Cooper) 1973.? – Ne!
Ovo je još jedan slučaj davanja zasluga jevrejskom menadžeru tima. Komplikacija je, međutim, u tome što datiraju još skoro sa početka 20. veka i ne uključuju bilo kakve Jevreje, ne čak ni kao menadžere, u to doba.
AT&T je nudila mobilnu telefonsku uslugu još 1947. godine, ali je operator morao da bude posrednik. Sve ovo ostavlja čoveka u čudu zašto bi neko davao zasluge nekome tako kasno 1973. za „mobilnu tehnologiju“. Zapravo, uprkos čestim jevrejskim tvrdnjama da je Kuper napravio prvi poziv mobilnim telefonom 1973. godine, zapravo je napravljen 27 godina ranije.
Belac po imenu Daglas Ring (Douglas Ring) predložio je 1947. da zemlja bude pokrivena za svrhe takvih poziva mrežom heksagonalnih „ćelija“ koje su sve bile centrirane ka radio tornju tako da bi pozivi mogli biti napravljeni svuda. On i Re Jang (Rae Young, još jedan belac), razvili su ovu tehnologiju za Bel laboratorije. Kuperov tim je prvi završio mobilni telefon koji se mogao držati u ruci (bila je veoma tesna trka sa mnogo drugih timova koji su jurili isti cilj), ali koristio je mrežu koju su belci izumeli i ustanovili mnogo pre, i veliki mobilni telefoni su već postojali u automobilima i velike prenosne kutije, mnogo godina. Videti „1946: First Mobile Telephone Call“ at the AT&T labs Technology Timeline: http://www.corp.att.com/attlabs/repu…/46mobile.html.
Video-rekorder
Izumeo Čarls Ginsburg (Charles Ginsburg) 1956.? – Ne!
Čarls Ginsburg je bio, ponovo, samo vođa tima ljudi koji su radili u Ampex Corporation da stvore praktičniji video-rekorder. Po običaju, Jevrejin hoće da preuzme sve zasluge. Bilo kako bilo, prvi video-rekorder je pokazan 1951. od Bing Crosby Enterprises. Videti article „Tape Recording Used by Filmless ‘Camera'“ in the New York Times, November 12, 1951, p. 21.
I uzeti reč „praktično“ u opisu Ampex mašine sa rezervom: koštao je 50000 dolara u to vreme kada je pristojna kuća koštala oko deset hiljada.
Navodnjavanje kap po kap
Izumeo Simča Blas (Simcha Blass) 1959.? Zaboga, – Ne!
Blas je bio samo biznismen koji je prodavao sisteme navodnjavanja kap po kap. To navodnjavanje datira toliko daleko nazad u istoriju da nije čak ni jasno ko ga je prvi koristio. Koristilo se u drevnoj Indiji i drevnoj Kini mnogo pre nove ere, i koristi se bez prekida od tada do danas. Moderno navodnjavanje kap po kap je počelo 1860-tih godina kada su britanski unapređivači pokušali da modernizuju Avganistan nakon prvog Anglo-Avganistanskog rata. Pošto je bilo malo vode, britanski istraživači su eksperimentisali sa sistemima za navodnjavanje od neobloženih glinenih cevi koji su čuvali vlagu kapljajući je pod zemlju na korenje biljaka, i odvodili vodu koja bi pobegla sa dna sejalice kroz donje cevi. Videti Megh Goyal’s Sustainable Mircro Irrigation: Principles and Practices, published by CRC Press, 2014, p. xx.
Modeli električnih vozova
Izumeo Džošua Kavan (Joshua Cowan) 1898.? Ne? Kavan je osnovao Lionel. Zaradili su mnogo novca prodajući modele vozova. Nije ih izumeo. Izumeli su ih Robert Finč i Morton Karlajlj (Robert Finch and Morton Carlisle) 1894. godine. Videti the Train Collectors Association page on Carlisle and Finch trains, Carlisle & Finch Trains.
Pejdžer
Izumeo Al Gros (Al Gross) 1949.? – Ne!
Prvi pejdžer sistem koji se koristio je korišćen od policije Detroita 1921. da pošalju upozorenja patrolnim kolima. Semitofili misle da to ne treba da se računa zato što nije bilo dostupno opštoj javnosti, ali nije ni Grosov sistem. (Mnogo duplih standarda!) Takvo pejdžiranje je stvorio Multitone Electronics 1956. godine. Videti Donnely, Park, et al., „The Decline of Pager Technology,“ Dartmouth College, http://faculty.tuck.dartmouth.edu/im…ner/Pagers.pdf.)
Voki-toki
Izumeo Al Gros (Al Gross) 1941.? – Ne!
Voki-toki je izumeo Donald Hings (Donald Hings) 1937. godine, kanadski patent br. 466,457. Gros je zapravo čuo za Hingsov dizajn i jednostavno odlučio da napravi svoju verziju.
Železnička hladnjača
Izumeo Isador Kitsi (Isador Kitsee) nekad? – Ne!
Kao sa gotovo svim tvrdnjama o jevrejskim izumima, bukvalno nema podataka od papagaja koji ih ispljuju. Ne znaju čak ni da li je takva osoba ikada živela, a kamoli šta je izumeo ili ne i kada. Kitsi se preselio u Ameriku oko 1866. i umro 1931. godine. (Videti Jewish Telegraph Agency obituary records at obituaries | Jewish Telegraphic Agency – Part 367.). Jasno je onda, pošto železničke hladnjače potiču iz Amerike da je morao da to uradi nakon 1866. godien. Prva železnička hladnjača koja je koristila mehaničko hlađenje, međutim, nije nastala do 1947, godine, tako da se tvrdnja ne može odnositi na to. (Videti Pacific Fruit Express Company #3000010, vrsta mehaničke železničke hladnjače, opisana https://www.psrm.org/trains/freight/pfe-300010/.)
Zaključak je onda da je Kitsijev „izum“ bila hladnjača, ali je prvu izumeo čovek po imenu Vilder 1851. u Čikagu, mnogo pre nego što je Kitsi stigao u SAD (Schlitz Refrigerated Box Cars or Reefers Plus History Behind)
Kitsi je bio plodan „izumitelj“, pod čime se podrazumeva da je plodno patentirao svoje verzije stvari koje su drugi ljudi već izmislili. Kako tipično jevrejski. Njegove verzije nisu bile revolucionarne niti bolje, što je razlog zašto je bukvano nepoznat osim semitofilima koji se zakače za nazive patenata i budalasto pretpostavljaju da je on morao biti izumitelj u svakom slučaju. Nije.
Vakumske cevi
Izumeo Irving Langmuir (Irving Langmuir) 1915.? – Ne!
Prvi patent za vakumsku cev je dodeljen Robertu von Libenu (Robert von Lieben) 1906. godine. Nemački patent br. 179,807.
Sijalica-žarulja
Izumeo Irving Langmuir (Irving Langmuir) 1916.? – Ne!
Prvu istinski električnu svetlost (uprkos kratkoći operacije) je izumeo belac Hamfri Dejvi (Humphrey Davy) 1809. godine. Videti Maxime Gendre’s article „Two centuries of electric light source innovations“ (2003) at http://www.einlightred.tue.nl/lights…ht_history.pdf.
Cepelin (Diržabl)
Izumeo Dejvid Švarc (David Schwartz) 1885.? – Ne!
Koncept vazdušnih letelica, cepelina posebno je izumeo Žan Baptist Mari Mesnijer (Jean Baptiste Marie Meusnier) 1783. godine. Anne-Jean Robert i njegov brat Nicolas-Louis Robert leteli su takvom letelicom zasnovanom na Mesnijerovom dizajnu, koju su napravili sa Žakom Šarlom, preko Engleskog kanala 1785. godine. Sva četvorica su bila Francuzi, ne Jevreji. Videti C. Truesdell’s „Jean-Baptiste-Marie charles meusnier de la place (1754–1793): an historical note“ in Meccanica, vol. 31, number 5, 1996, pp 607-610.
Kupasto-valjkasti ležajevi (Tapered Roller Bearings)
Izumeo Henri Timkin (Henry Timkin) 1898.? – Ne!
Prvobitni kupasto-valjkasti ležaj je izumeo 1895. Džon Linkoln Skot (John Lincoln Scott). SAD Patent br. 552,008.
Mehanički kalkulator (The Adding Machine)
Izumeo Abraham Stern (Abraham Stern) 1812.? – Ne!
Blez Paskal i Vilhelm Šikrad (Blaise Pascal and Wilhelm Schickard), su ga za malo pretekli: njihov je bio završen 1642. godine. Sledeći je bio Stepped Reckoner Gotfrida Vilhelma Lajbnica (Gottfried Wilhelm Leibniz) 1694. godine. Videti Nicole Ketelaars’ article „Pascal’s calculator“ in AIMe Magazine, vol. 2, 2001, pp. 3-5, also Robert Soare’s „Computability and recursion“ in the Bulletin of Symbolic Logic, vol. 2, no. 03, 1996, pp. 284-321.
Savitljiva slamka
Izumeo Džo Fridman (Joe Friedman) 1937.? – Ne!
Ovaj pronalazak je bukvalno suviše glup da bi se trošilo vreme na njega, ali Jevreji uvek to ističu kao da ne bismo imali savitljive slamke bez njih – ne daj Bože! Koncept savitljive, pogodnije za pakovanje „cevke za ispijanje“ datira još od J. L. Klarkovog (J. L. Clarke) SAD Patenta br. 942,306. iz 1909. godine. Ne koristi isti mehanizam, ali svrha je ista.
Harold Paj (Harold Pye) je uveo uvijeni oblik za savitljive slamke uopšte 1936. (SAD Patent br. 2,054,024), zajedno sa metodom proizvodnje i mogao je da tuži Fridmana (koji je tužno pokušao da živi od nestajućeg noviteta njegovih glupih slamki deceniju kasnij). Paj nije tužio, bez sumnje delom zbog toga što nije Jevrejin.
Stvarno, ideja da ne bismo imali savitljive slamke za sokove bez Jevreja (ili zaista marili kad ne bismo) je smešna.
Vodootporna zaštita i zaštita od fleka (Scotchgard)
Izumeo Sem Smit (Sam Smith) 1971.? Patsi O’Konel Šerman (Patsy O’Connell Sherman), glavni zaslužni pronalazač (SAD Patent br. 3,574,791), nije Jevrejka. Njen kolega u fluorohemijskom istraživanju u 3M u vreme kada je napravila supstancu koja je trebalo da postane Scotchgard je bio Jevrejin po imenu Sem Smit. Čudnovato kako Jevreji uvek izostave glavnu osobu i kažu nam da su Jevreji bili ključni za proces i da bez njih ne bismo imali Scotchgard.
Specijalna teorija relativnosti
Izumeo Albert Ajnštajn (Albert Einstein) 1905.? – Ne!
Anri Poenkare (Henri Poincaré) je predstavio princip relativnosti 14. septembra 1904 na Kongresu umetnosti i nauka koji je bio uz Svetsku izložbu u Sent Luisu, Misuri. Njegov govor je objasnio da zakoni fizičkih fenomena moraju biti isti za posmatrača koji stoji kao i za onog u jednoobraznom kretanju (uniform motion of translation), tako da čovek ne može imati bilo koji način da razlikuje da li se takvo kretanje dešava.
To je princip specijalne relativnosti. Ne može se izbeći činjenica da je Poenkare to pogodio, razumeo i izrazio prvi. (Videti Henri Poincaré’s „L’état actuel et l’avenir de la physique mathématique“ in the Bulletin des sciences mathématiques, vol. 28, no. 2, 1904, pp. 302-324.)
On je bio verovatno najveće ime u fizici tog doba, već je zastupao tu ideju na mnogim takvim seminarima, i Albert Ajnštajn je tvrdio da nikada nije ništa čuo o tome.
Opšta teorija relativnosti
Izumeo Albert Ajnštajn (Albert Einstein) 1915.? – Ne!
Dejvid Hilbert (David Hilbert) je završio opštu teoriju relativnosti bar pet dana pre Ajnštajna. Uprkos činjenici da je trebao biti svestan Ajnštajnovih ponovljenih krađa tuđih ideja, Hilbert je poslao kopiju svog rada Ajnštajnu, koji je zaglavio i vrteo se ukrug, i Ajnštajn je smesta kopirao jednačine i podneo ih za objavljivanje kao originalni rad. Videti Winterberg’s article, „On ‘Belated Decision in the Hilbert-Einstein Priority Dispute,’ published by L. Corry, J. Renn, and J. Stachel“ in Zeitschrift für Naturforschung, 59a, 2004, pp. 715-719.
Naizmenična struja
Izumeo Čarls Štajnmec (Charles Steinmetz) 1893.? – Ne!
Prvi AC generator je proizveo francuski pravilac instrumenata Ipolit Piksi (Hippolyte Pixii) 1832. godine prema dizajnima Majkla Faradeja. Videti, na primer, Eichard Parsons’ article „Electrical stimulation of the facial nerve“ in The Laryngoscope, vol. 76, no. 3, 1966, pp. 391-406.
Telefon
Izumeo Johan Filip Ris (Johann Philipp Reis) 1860.? – Ne!
Prvi elektronski telefon je izumeo italijanski pronalazač Antonio Santi Đuzepe Meuci (Antonio Santi Giuseppe Meucci) 1857. godine. (Videti Basilio Catania’s „Antonio Meucci: Telephone Pioneer“ in the Bulletin of Science, Technology & Society, volume 21, no. 1 in 2001, pp. 55-76.). Treba reći, međutim, da ni Meucijev niti Risov telefon nisu bili veoma funkcionalni, tako da zaista ne treba da se računaju. Prvi patentirani telefon punog funkcionalnog kapaciteta stvarno je izumeo Aleksander Grejem Bel (Alexander Graham Bell). Jevreji ignorišu ovo, i istovremno preskaču i Meucijev izum, zato što Bel i Meuci nisu bili Jevreji.
Baterije od žive
Izumeo Semjuel Ruben (Samuel Ruben) 1942.? – Ne!
Prvu bateriju od žive je napravio Čarls L. Klark (Charles L. Clarke) 1884. godine, SAD Patent br. 298,175.
Benzin i lampe na benzin
Izumeo Abraham Šrajner (Abraham Schreiner) 1853.? – Ne!
Ono šta je Šrajner koristio u svojoj kerozin-lampi nije bio benzin, niti je izmislio lampu, niti destilaciju petroleja, niti bilo koju od drugih apsurdno neverovatnih stvari za koje su Jevreji pokušali da mu daju zasluge. Destilacija petroleja koja je davala razne stepene hidrougljenika uključujući i ono što se danas naziva benzin, kao i kerozin, je izumeo kanadski geolog po imenu Abraham Gesner (Abraham Gesner) 1846. godine. Do 1850, osnovao je Kerosene Gaslight Company i bilo je dobro utvrđeno da ugalj, petrolej i uljni škriljci mogu biti destilovani da daju tako korisne supstance. Videti Kendall Beaton’s „Dr. Gesner’s kerosene: The start of American oil refining“ in Business History Review, vol. 29, no. 01, 1955, pp. 28-53.“
(prevedeno sa sajta http://www.big-lies.org/jew-inventions-myths/jew-inventions-myths-detail.html – Sajtu pristupljeno na dan 03.11.2020. godine)
Jr
