29.03.2020.
Zanimljivi objavljeni komentari 1. deo – Studenti i trovanje zločinačkom ideologijom – Radovanje zato što je izgoreo hram Božji Notre Dame – Kolektivna krivica, nevladine organizacije, zločinačka ideologija i ubijanje beba…
Evo dobri ljudi boljeg načina da grupišem sve što se objavi na drugim medijima a može biti zanimljivo i vama za čitanje 🙂
1. YouTube kanal Nije Filozofski ćutati, 2. sezona: Šta će nam fakultet 12.12.2019. (komentar od 14.12.2019.)
Redom kroz sramnu, komunističku propagandnu tribinu:
1. Drug je rekao da su u pitanju predstavnici studenata na ovoj tribini. Dokazi za to? Da li je bilo glasanja studenata da budu ili je drug lažno predstavio sebe i druge govornike? Koliko vidim studenti koji su govornici i moderatori predstavljaju samo sebe? Nema reakcije drugih govornika…;
2. Kada ljudi neprestano u javnom govoru koriste ja i ja – treba ih se čuvati… U najmanju ruku slabo izražajni i nepažljivi u javnom govoru…;
3. Od čega ćete živeti? Mahom od podrške komunističkoj tiraniji, naročito u vezi opstanka javnog finansiranja „prosvete“ tj. komunističkih kampova za indoktrinaciju naročito u društvenim naukama…;
4. „Naše kritičko mišljenje razvijamo“ i „mi možemo da uočimo neke probleme i da pružimo adekvatna rešenja tih problema“. Da li ste govorili o slobodi? Da li govorite o zabranjenim temama? Da li govorite recimo o ubijanju beba tj. abortusu? Da li govorite recimo koje su ideologije bile zveri koje su bombardovale SRJ?;
5. Dobrim delom ne učite istoriju nego komunističko krivljenje i laži o istoriji, tzv. Matriks;
6. Ne podstiče fakultet (državni) na kritičku svest i moralnu autonomiju nego je upravo suprotno jer je zasnovan na javnom finansiranju tj. otimanju novca slobodnim ljudima i davanju tog novca, između ostalog, i na javno finansiranje prosvete za šta niko nikada nije čak ni glasao, kao i na zločinačkoj, komunističkoj ideologiji;
7. Moralni kodeks!? Drugarica je svesna da zagovara najveće zlo u istoriji tj. zločinačku ideologiju koja je dovela do smrti i strašnih patnji miliona ljudi?;
8. Realnost vrednuje stvari koje vrednuju pravilno socijalizovani ljudi a ne ljudi zatrovani najvećim zlom u istoriji tj. zločinačkom, komunističkom ideologijom;
9. Fiks ideje i mali projekti. Treba da imaju vrednost koju slobodni ljudi prepoznaju pa to žele da finansiraju. Kukati za javnim finansiranjem je sramno;
10. Privatni fakulteti jedini i treba da postoje;
11. Zaposleni na državnim fakultetima mogu da vas omalovažavaju zato što im se može, zato što dobijaju svoj novac ne svojom zaslugom nego nasiljem komunističke tiranije kroz javno finansiranja a od otetog novca slobodnih ljudi;
12. Nije vaš fakultet „na glasu da razvija kritičko mišljenje“ nego je samo još jedna institucija komunističkog terora prema slobodnim ljudima. Naravno da drug pominje „sistem kapitalizma“ dok govori na fakultetu koji je finansiran nasiljem komunističke tiranije 🙂 Ništa u Srbiji nema nikakve veze sa kapitalizmom i slobodnim tržištem. Ponovo nema reakcije drugih učesnika;
13. Naravno da učenici ne žele da stiču „znanje“ kojim ih truje zločinačka, komunistička tiranija i dobro je što je tako. Uviđaju besmisao trovanja besmislenim podacima da bi se izbeglo povezivanje i suština stvari;
14. Dobro je što sve manje ljudi dolazi u komunističke kampove za indoktrinaciju;
15. Svaka čast učenicima i roditeljima koji ne žele trovanje umova i srca svoje dece;
16. Predmeti namerno nisu povezani. Ni u okviru jednog fakulteta a ni šire. Pa zamislite da se recimo o istoriji britanskog kolonijalizma uči i kroz ekonomsku analizu posledica – koliko bi patili zločinački ideolozi zbog toga? Videlo bi se na delu najveće zlo u istoriji a to drugovi i drugarice ne smeju da dozvole… Učiti stvari kao što se uče u formalnom obrazovanju Srbije tj. komunističkim kampovima za indoktrinaciju je suludo. Mislim i da je tako namerno postavljeno. Još jedna zanimljiva stvar je da studije i celo formalno školovanje u Srbiji traju toliko ne zbog stvarne potrebe već da bi demotivisali ljude da se bore. Nema nikakve potrebe da recimo školovanje pravnika i lekara traje koliko traje, ali traje jer kada konačno steknu priliku da se bave svojom strukom – već je vreme za porodicu i decu znate… pa su manje spremni da menjaju stvari… Čitav sistem zla.;
17. Verujem da se trudite da dobijete obrazovanje… tačno ono koje zločinačka ideologija namerava…;
18. Nije valjda da drugarica gleda sa visine „običnog čoveka“!? Drugarica je neobična i posebna? Nije valjda „kapitalistička ideologija“!? Nisu naučili drugaricu u komunističkom kampu za indoktrinaciju da to ne postoji? Kapitalizam nije ideologija. To je samo – ostavite me na miru drugovi i drugarice 🙂 Postojite na tržištu rada. Treba da dokažete svoje vrednosti. Niste beskorisni. Treba samo da dokažete svoje vrednosti. Obično će podmetati da ste beskorisni – sledbenici zločinačke ideologije da bi Vas regrutovali za svoje zločinačke ciljeve… Izgleda mi da ste trovani godinama… želim Vam da izađete iz Matriksa… gospođice… koja niste mala ni nemoćna 🙂 ;
19. Ne treba da snosi niko krivičnu odgovornost zbog bilborda nego je potrebno potpuno slobodno tržište radi veće konkurencije i onda loši ne bi opstali. Ne trude se da uliju znanje zato što su finansirani otetim novcem slobodnih ljudi;
20. Studenti su neaktivni zato što su velikim delom zatrovani zločinačkom ideologijom i zastrašeni time;
21. Istraživanje o tome kako video igre kreiraju sliku arheologije u stvarnom svetu je besmisleno i smešno. Videti pod 9;
22. Šta je autrič? Da li se gospođica stidi srpskog jezika? Dosega, dometa ili dopiranja nije moglo?;
23. Zašto obrazovanju „treba pomoći“ Od čijeg novca?. Nije slučajno da učite iz knjiga iz doba komunizma. To je i dalje vladajuća ideologija i kasta u vidu KP Srbije u Srbiji. Normalno je da se ni ne trude da napreduje obrazovanje… Ponovo nema reakcije drugih;
24. Dobro pitanje zašto se sami ne predstavljaju u političkom životu ali ne daj Bože da ovako zatrovani krenu…;
25. Pitanje doktorata, kao i svi drugi pojedinačni primeri su samo dimne zavese KP Srbije. Služi za skretanje pažnje sa nasilja zločinačke ideologije. Da li će biti neka od sledećih tribina ili drugih istupa u javnosti o recimo zločinu ubijanja beba tj. abortusu? Naravno da neće… Da li će recimo biti reči o zločinačkoj organizaciji Planned Parenthood (Planirano roditetljstvo) i tome da uveliko rade u Srbiji? Koliko će vremena proći pre nego što u Srbiji budu dozvoljeni abortusi u drugom i trećem tromesečju trudnoće tj. kidanje beba na komade? Naravno da neće biti ni reči o tome…;
26. Auu.. drug reče da ima ljudi koji nisu sposobni da razmišljaju… Na osnovu kojih istraživanja i dokaza je drug došao do tog zaključka? Ponovo nema reakcije drugih učesnika;
27. Javno finansiranje obrazovanja nam ne treba;
28. Gospođice koje tek upisuju – neeeeeeeeee! 🙂 Mnogo bolje je da se odmah prijavite za posao za neko od vaših interesovanja gde ćete vremenom steći tržišno znanje i resurse da se kasnije bavite onim što volite najviše. Za društvene nauke vam ne treba komunistički fakultet nego znanje i ono će vas probiti ali je uvek problem veličina tržišta. Jedini istinski ugled je onaj koji je stečen zaslugom na slobodnom tržištu a ne javnim finansiranjem…;
29. Gospođica koja želi da studira na dva fakulteta – neeeeeeeee! 🙂 Mnogo bolje je da ako već imate kapacitete za to da odete u inostranstvo i studirate na tamošnjim privatnim fakultetima. Nemojte molim Vas da „gine biser u bunjište“…;
30. Crna ovca je bela i svaka čast ali opet verovatno treba da nadoknadi jade javnog finansiranja…;
Zaključak: Poranili ste. Javnim govorom treba da se bavite tek kada budete potpuno sigurni u svoju izražajnost i tek kada ste potpuno sigurni da zaista vi govorite a ne trovanje zločinačkom ideologijom ili temama koje su dimna zavesa radi skrivanja pravih.
Niko od vas nije pomenuo slobodu. Niko. Govorili ste o kritičkom mišljenju. Gde vam je sloboda? Gde je pobuna? Zašto ne govorite o zabranjenim temama? Čega se plašite? Zašto namerno niste pripremili jednu temu u okviru obrazovanja – da biste gurnuli prst u oko komunističkoj tiraniji? Zašto recimo niste izazvali „rodnu“ ravnopravnost u obrazovanju da biste pokazali čime se ljudi truju? Gde vam je pobuna?
Da li osećate slobodu?
2. YouTube kanal Helmcast: Kralj Aleksandar i Meštrović su znali zašto razaraju Žrnov! – Prof. Radovan Damjanović 2020 Žrnov 16.12.2019.
Nije valjda da se i Helmcast okreće potpuno ka KGB/DB trovanju javnosti?
Da li drug još uvek likuje zato što je izgoreo hram Božji Notre Dame? http://www.youtube.com/watch?v=Qz51dW-FcbY
Da li se drug više ili manje raduje od drugova islamista tom događaju? http://www.youtube.com/watch?v=B64XVAiK-9U
Da li se drug više ili manje ceri zbog toga od druga Makrona? http://www.youtube.com/watch?v=nWt653MkH_c
Samo činjenice i jednostavna pitanja…
Nije valjda da se i Helmcast okreće potpuno ka KGB/DB trovanju javnosti?
Da li drug još uvek likuje zato što je izgoreo hram Božji Notre Dame?
Da li se drug više ili manje raduje od drugova islamista tom događaju?
Da li se drug više ili manje ceri zbog toga od druga Makrona?
Samo činjenice i jednostavna pitanja…
3. YouTube kanal Nije Filozofski ćutati, 2. sezona: Cvet, slon ili bojkot 27.12.2019.
I
Da vidimo redom…
1. Nije tačno da nam je ukinuto izborno pravo jer nikada nije ni postojalo. Nema stvarnih izbora nego je samo ponuda lažnih izbora između različitih delova KP Srbije – manje ili više nasilnih i umobolnih. Svaka priča oko lažnih komunističkih institucija je besmislena i prodavanje magle.
U Srbiji su na delu isključivo sukobi zapadnih (tzv. liberali, demokrate i sl.) i istočnih (tzv. socijalisti, nacionalisti, idemo sa Rusijom i Kinom i sl.), komunista u okviru KP Srbije a oko podele plena zvanog Srbija a ne oko bilo kakvih vrednosti. Mogu da se posvađaju samo oko podele plena ali nikada toliko ozbiljno da bi zaista neko odgovarao za stravično nasilje komunističke tiranije. Naravno, glumiće sukobe da bi prodavali maglu i da nikada ne bi zaista promenili sistem čistog zla umobolne, zločinačke komunističke ideologije…
Jedini smisleni izbori bi bili oni koji bi vodili ka tranziciji i tranzicionoj državi u smislu smanjenja tog raka i, u idealnoj situaciji – njenog potpunog nestanka. To naravno nema nikakvih izgleda da se desi jer u Srbiji gotovo stoprocentnu vlast u politici i Skupštini ima KP Srbije kroz razne svoje delove u vidu „vlasti“ i „opozicije“ u najširem smislu reči…;
2. „Mi kao građani smo odgovorni…“ Ne naravno. To je samo trovanje zločinačkom ideologijom. Kolektivna krivica (ili kolektivna „odgovornost“ – što je samo besmisleno terminološko pravdanje zla), ne postoji ni u pravnom, ni u filozofskom, etičkom, političkom niti u bilo kakvom drugom smislu. Ona je logički nemoguća. Kada ljudi razmišljaju svojom glavom umesto glavama da kažemo indoktriniranih autora to uvek uvide;
3. Zašto drugarici Lukić smeta ime Srbislav?;
4. Šta je to populizam? Nije valjda da drugarici smeta mišljenje slobodnih ljudi?;
5. „Stari mediji“ (glavni) su komunističke trovačnice, bez izuzetka. Mnogo veća opasnost po slobodu govora su komunistički „alternativni“ mediji koji prikriveno promovišu zločinačku ideologiju, ubijanje beba (abortus) i slična nasilja komunističke tiranije…;
6. Ne dolaze informacije iz „tradicionalnih“ medija nego se sve više ljudi budi iz Matriksa i informiše se na internetu. Niko, ko je iole ozbiljan u praćenju politike/pravilno socijalizovana ličnost, a ima pristup internetu se ne informiše putem glavnih komunističkih trovačnica;
7. Najveći deo sramnih komunističkih trovača je zaposlen u „novinama“…;
Nije valjda da se zalažete za cenzuru druže? 🙂 Vi… razumete da imate slobodan izbor da li ćete čitati komentare ili ne? Pa nema većeg ponosa za Pravoslavnog nego da mu drugovi i drugarice onemogućavaju da govori 🙂
II
8. CRTA, Peščanik, Transparentnost Srbija i sl. su organizacije koje su finansirane, pored drugih, i od druga Soroša. Uzgred, isti drug finansira i jedno od najvećih komunističkih glasila – Vikipediju
wikimediafoundation.org/news/2018/10/15/george-soros-invests-future-free-open-knowledge/
9. Drugarice Lukić i Mandić se otvoreno zalažu za komunističku ideologiju feminizma odnosno „rodne“ ravnopravnosti.
Kolega Nenadić mi i dalje deluje kao profesionalac, ali on i TS i dalje ćute o ideološkom teroru zločinačke ideologije, naročito kroz, sada već čuveni – Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Kolega Nenadiću pitam Vas ponovo – da li će TS reagovati na komunistički teror kroz taj Nacrt, slične ideje odnosno tu ideologiju? Da li to radite zbog straha da ćete izgubiti finansiranje? Ćutanje je i dalje glasno. Glasno i sramno…
10. Ne postoje vlast i opozicija. Postoji samo KP Srbije. Oni su protiv porodice, dece, Srba i Pravoslavlja. Svi. Svako od njih…
Aleksandar Vučić, Rodoljub Šabić i Saša Janković (tzv. Modelima tog zakona što je praktično isti teror), podržavali su taj „zakon“ i tu su na istom zadatku. Ovde možete videti čime se komunisti hvale… http://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sr/press/vesti/koordinaciono-telo-100-organizacija-i-400000-ludi-podrzalo-zakon-o-rodnoj
Taj „zakon“ je samo kruna višegodišnjeg rada komunističkih i nasilnih tzv. nevladinih organizacija na teškim, stalnim, sistemskim i masovnim kršenjima ljudskih prava svih građana Srbije! Taj rad obuhvata:
1) Propagiranje antinaučnih ideologija „roda“ i „identiteta“ umesto naučne činjenice pola i ljudskih prava; 2) Nasilno uvođenje takvih ideologija u javni život, obrazovni sistem i medije gde će mladi biti prinuđeni od strane komunističke tiranije da uče o takvim stvarima što je jedan od najdubljih stepena indoktrinacije; 3) Teške zloupotrebe vlasti od strane sadašnje „vlasti“ i „opozicije“ da bi se protivustavno omogućilo tzv. nevladinim organizacijama odnosno njihovim „ekspertima“ da učestvuju u radu organa javnih vlasti i u donošenju propisa. Reč je o nasilnoj promeni ustavnog uređenja i teškim kršenjima ljudskih prava. 4) Donošenje propisa o „rodno odgovornom budžetiranju“ i drugih kojima se omogućava javno finansiranje tzv. nevladinih organizacija novcem građana bez ikakvog izjašnjavanja građana o tome, a radi ličnog bogaćenja pojedinaca iz tih organizacija; 5) Uvođenje i nastavljanje prinudnog rada za privatne poslodavce u vidu njihovog primoravanja da prikupljaju statističke i druge podatke za državu i nasilne tzv. nevladine organizacije – pod pretnjom prekršajnog gonjenja i zatvora! 6) Iznude i iznuđivanja iskaza pravilima o prebacivanju tereta dokazivanja na tuženog iz Zakona o zabrani diskriminacije 7) Pretpostavke krivice, tj. zabrane dokazivanja za tužene da su radnje „diskriminacije“ iz ta dva zakona učinjene bez krivice tuženog – što je oblik objektivne odgovornosti i stravično kršenje ljudskih prava! 8) Postavljanje širokih i protivpravnih definicija tzv. govora mržnje, nasilja i „diskriminacije“ u brojnim zakonima što naravno tumače vladajući komunistički ideolozi a što je protivno ideji individualne slobode i predstavlja teror države nad pojedincem; 9) Propisivanje krivičnih dela i prekršaja prema širokim i protivpravnim definicijama i to i za privatnike (prekršaji), što je svojevrstan teror države nad građanima;
10) Propisivanje tzv. mera „pozitivne diskriminacije“, što je logički i pravno nemoguć pojam. Zasniva se upravo na diskriminatornom svrstavanju građana u kategorije u smislu pravnog položaja (žena, invalida, manjina itd.) – umesto održavanja jedino smislenih pravnih kategorija fizičkih i pravnih lica, domaćih ili stranih.
11) Zahvaljujući takvim zloupotrebama – promovisanje (sve više prisilno), laži komunista o razlici u platama muškaraca i žena za isti posao na društvenom nivou, tzv. patrijarhalnosti, antinaučnih „identiteta“ i drugih. 12) Promovisanje antiekonomskih, lažnih ideologija o razlici u platama muškaraca i žena koja bi bila posledica diskriminacije na društvenom nivou kao i potrebi za državnom intervencijom radi ostvarivanja „rodne“ ravnopravnosti u onome što su suštinski ekonomski izbori. Što se tiče javnih organizacija (države), tu su zarade određene propisima i nema razlike između muškaraca i žena. Što se tiče privatnog sektora nema nikakvih dokaza za razliku u platama između polova koja bi bila posledica diskriminacije po osnovu pola na društvenom nivou. 12) Stravična kršenja prava na slobodu govora a u vezi sa navedenim širokim i protivpravnim definicijama. Tim „zakonom“ se definiše i „rodno osetljiv jezik“. To je između ostalog: „… sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarenja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu.“ Ekstremi žele da vi u vašoj privatnosti koristite jezik za koji oni kažu da je opravdan.
13) To će biti i batina prema medijima i građanima jer nasilne, komunističke organizacije imaju pravo da prema postojećim protivustavnim propisima parniče protiv medija i građana povodom „rodne“ ravnopravnosti (a opet je to u vezi sa širokim i protivpravnim definicijama „govora mržnje, nasilja i diskriminacije“. 14) Možda najvažnije – najsramniji deo ovakvih predloga je upravo ponižavanje žena. Time zagovornici tog nasilja govore ženama da su manje vredne pa je potrebno pravnim nasiljem zaposliti ih. Drage zemljakinje, oni pretpostavljaju vaše vrednosti… Kakva sramota. Razumljiva bi bila potreba žena koje su u teškoj situaciji da dobiju i takve poslove ali – kakva sramota…
III
Ajd’ kad smo već tu a drugovi i drugarice nemaju šta da kažu a naravno izbegavaju zabranjene teme da objavim i ovo. Ipak je moj životni cilj postavljanje rekorda u najvećem broju zabranjenih komentara na glavnim i „alternativnim“ komunističkim medijima a da nijednom nisam čak ni opsovao, a kamoli pretio ili pozivao na nasilje…
Ovo je najnoviji horor koji sam otkrio http://www.safersexresurs.org/sr/o-nama/ Tu možete videti da je… paa… ipak najmonstruoznija organizacija u istoriji Planned Parenthood aktivna u Srbiji. Doduše teško je porediti to i KGB, ali u principu isto, čisto zlo.
„Hoću da zamislite da ste ginekolog-akušer kao ja i hoću da zamislite da ste ginekolog-akušer koji se zalaže za pravo na abortus kao što sam ja bio. Vaša pacijentkinja danas je sedamnaestogodišnjakinja koja je u 20. nedelji trudnoće. Kada biste mogli da vidite njenu bebu, što je veoma lako učiniti na ultrazvuku, njena beba je veličine dužine vaše šake. Osećala je da se beba pomera poslednje dve nedelje, ali sada spava na operacionom stolu i vi ste tu da joj pomognete oko njenog problema. Uđete pripremljeni u operacionu salu i na desnoj strani stola se nalazi manji sto gde su vaši instrumenti. Prvo što ćete uzeti je sukcioni kateter (suction catheter). Dug je oko 9 inča (oko 22 cm, pokazuje instrument), i hoću da zamislite sebe da stavljate ovo kroz grlić materice u matericu i potom kažete sestri da uključi mašinu za sukciju. Ono što ćete videti je bledožuta tečnost koja ide kroz cev. To je amnionska tečnost (plodova voda) koja je bila tu da zaštiti bebu. Sada, da je pacijentikinja u 12. nedelji trudnoće, mereno od njene poslednje menstruacije, njena beba bi bila širine vaše šake ne računajući noge. Da je to slučaj mogli biste manje-više da uradite ceo abortus samo sa ovim jednim instrumentom (sukcioni kateter). Veće bebe (pokazuje koliko veće) ne mogu da prođu kroz kateter ove veličine. Kada završite sa tim, posežete za kleštima (stegom, Sofher clamp na engleskom, pokazuje instrument), koja su oko 13 inča duga (oko 33 cm), od nerđajućeg čelika, možete osetiti da su teška i ima nazubce. To je instrument za hvatanje, kada nešto uhvati ne pušta.
Abortus u drugom tromesečju je procedura naslepo. Ne možete videti ništa nego sve radite osećajem. Ozbiljan sam, zamislite da stavljate ovo kroz matericu i morate paziti jer su zidovi tanki i meki i možete ih probušiti. Onda zgrabite nešto. Ne možete videti šta radite – samo zgrabite nešto. Osetite kako vučete i mislim, jako vučete i ispada noga toliko velika (pokazuje razmak između kažiprsta i palca veličine jabuke otprilike), koju stavite na sto. Posegnite ponovo, zgrabite naslepo, vucite jako i sada izlazi ruka iste dužine koju stavljate na sto. Posegnite ovim instrumentom nanovo i nanovo i raskinite kičmu, creva, srce i pluća. Glava bebe te veličine je otprilike veličine šljive. Ponovo, ne možete da vidite ali prilično možete biti sigurni u rad ako zgrabite nešto a prsti kojim držite instrument su rašireni koliko god mogu. Znate da ste dobro uradili ako slomite nešto kleštima a bela materija izađe iz grlića materice – to je bio bebin mozak. Sada možete izvući komadiće lobanje. Lošim danima, kakvih sam imao mnogo, ponekad malo lice izađe i zuri u tebe. Čestitam, upravo ste izvršili abortus u drugom tromesečju trudnoće (Dilation and evacuation abortion, D&E abortion, može se prevesti kao abortus proširivanjem i izvlačenjem bebe), upravo ste potvrdili njeno pravo da bira. Upravo ste zaradili 800 dolara u gotovini za 15 minuta.
(govori kako je metod Dilation & Curettage (D & C) abortusa, tj. proširenje, sukcija i kiretaža, i dalje najdominantniji) Uradio sam preko 1200 abortusa, preko stotinu su bili abortusi u kasnoj trudnoći o kojima sam govorio.
(govori o ličnoj tragediji kada je izgubio usvojenu ćerku u saobraćajnoj nesreći i da je umrla u njegovom i naručju njegove supruge u kolima hitne pomoći). Šta radite nakon katastrofe? Sahranite svoje dete, uzmete nekoliko nedelja odmora i pokušate da se vratite svom životu. Ne znam koliko nakon toga je prošlo kada je bilo zakazano da radim svoj prvi D&E abortus nakon toga, ali došao sam da ga radim kao što sam i preko stotinu puta pre toga. To je bila rutina i očigledno sam mislio o drugim stvarima. I ja, posvećeni pristalica abortusa kakav sam bio, uzeo sam instrument, posegnuo unutra i otkinuo ruku ili nogu i samo sam zurio u to i bilo mi je muka. Ali znate šta, kada jednom počnete abortus, ne možete stati. Pre sam govorio o ređanju delova tela na sto. Kada radite abortus mora da vodite inventar, mora da budete sigurni da ste izvukli dve ruke, dve noge i sve delove jer ako to ne uradite, vaša pacijentkinja će se vratiti inficirana, krvareći ili mrtva. Tako da sam izdržao i završio taj abortus i obećavam vam da je sve što vam govorim iz prve ruke i istinito. Po prvi put u mojoj uglednoj karijeri, po prvi put sam gledao, mislim stvarno gledao u tu gomilu delova tela, tu lepljivu smesu na stolu i iznenada nisam video njeno predivno pravo da bira i nisam video kako sam veliki doktor što joj pomažem oko njenog problema i nisam video 800 dolara u gotovini koje sam zaradio za 15 minuta. Sve što sam video je nečiji sin ili ćerka. Iznenada, sve mi je izgledalo veoma drugačije. Sinulo mi je u tom trenutku, gledajući tu gomilu delova tela, da je ta žena došla kod mene i rekla mi, ne bukvalno – evo 800 dolara ubij moju bebu. Bio sam osoba koja bi je pogledala u oči i rekla naravno uradiću to, nema problema. (priča o bračnoj krizi koju je imao zato što nije razgovarao o abortusu sa svojom suprugom koja je protivnica toga). Otišao sam do svojih partnera sledećeg dana i rekao da neću više raditi kasne abortuse i abortuse u drugom tromesečju. Radili smo ih do 24. nedelje trudnoće. Beba u 24. nedelji je veća od dužine vaše šake, brzo rastu u tom periodu. Rekao sam im da ću raditi samo abortuse do desete nedelje trudnoće. Još nekoliko meseci sam izdržao i radio te.
Kada jednom shvatite da je ubiti bebu ove veličine za novac pogrešno (pokazuje veličinu bebe u kasnijoj trudnoći), ne treba vam dugo, ovde (pokazuje svoje srce), ne ovde (pokazuje glavu), da shvatite da nije bitna veličina bebe, čak ni najmanja to je sve isto. Bio je februar 1985 i sramota me je da kažem da mi je toliko trebalo, kada sam otišao kod svojih partnera drugi put da im kažem da više neću raditi abortuse. Od tada nisam uradio nijedan niti ću.
To je bilo potrebno za mene da bih lično razumeo tačno šta radim. Kada neko govori da je za pravo na abortus onda se nadam da tačno znaju šta je ono za šta se zalažu.
Trudnoću lekari računaju od poslednjeg dana menstruacije koju je žena imala i žena je trudna 40 nedelja, tako da imamo tri tromesečja od začeća do otprilike 13. nedelje je prvo tromesečje, 13. do 27. je drugo a treće od 28. nedelje do termina porođaja. (govori o regulisanju abortusa u SAD i razlikama u regulisanju u zavisnosti od tromesečja trudnoće a u smislu Roe v. Wade (i drugih) presude, koja je donela velike posledice u smislu regulisanja abortusa u SAD. Pokazuje i snimak iz privatne klinike koji pokazuje ubijanje beba u kasnoj trudnoći injekcijama i kako se savetuje ženama da nakon toga sede na wc šolji, da ne mora da rade ništa ako beba ispadne pa će joj pomoći lekar koga će zvati nakon toga…) Ova žena će roditi svog mrtvog sina ili ćerku u wc šolju. Ovo je ono što se dešava na nekim mestima u ovoj državi.
IV
Pitanje slušateljke: Da li beba pokušava da izbegne klešta (instrument)? Pomeraju se i znam iz ličnog iskustva da su bebe osetljive na razne načine, uključujući dodir, i da za bol takođe ali to nije važno jer sam ja protiv bebe i pobediću u 100% slučajeva.
(pokazuje dokaze o lažnoj tvrdnji organizacije Planed Parenthood da su samo 3% njihovih usluga abortusi kao i snimke komunista u SAD (političarke demokrata, novinara i tv voditelja) koji svojim izjavama podržavaju tu laž)
Pitanje da li postoje alternative u istraživanju stem ćelija osim korišćenja abortiranih fetusa? Da, odlične alternative. Od placente. Do sada su neki neverovatni lekovi razvijeni korišćenjem stem ćelija iz placente na rođenju. Neki tretmani su pokušani korišćenjem ćelija koje se dobiju iz embriona, većina, tj. svi su prema mom saznanju propali. To je oblast nauke koja se menja i raste stalno, ali da postoji savršeno dobro i etičko mesto odakle možete dobiti stem ćelije a da to ne uključuje čerečenje embriona. Rezultati koji najviše obećavaju su došli iz stem ćelija iz placente.
Pitanje o smrti žena od posledica abortusa kada nisu bili zakoniti abortusi i odnosa tog broja sa brojem smrti žena sada kada su zakoniti u smislu da li je veća smrtnost? Rekao bih ne ali ne znamo kolio je bilo smrti od abortusa pre njihovog ozakonjenja. (navodi podatke).
Koliko abortusa ima godišnje? Ne znamo stvarno. Reći ću vam iz ličnog iskustva da većina abortusa jednostavno nisu prijavljeni. Bio sam obavezan zakonom da prijavim sertifikat o smrti deteta svaki put kada uradim abortus. U privatnoj praksi sam uradio 1196 abortusa. Jedini sertifikati o smrti fetusa koje sam podneo bili su oni o kasnim abortusima, oko 120 koje sam radio u bolnici. Nikada nisam prijavio hiljadu drugih. Eto mogu da govorim o sebi, eto jednog doktora koji nije prijavio hiljadu abortusa tokom perioda od 4 godine. Sa druge strane i kada govorimo o smrtnosti ne znamo zaista. Bilo je smrit od procedura abortusa kao i od svih drugih medicinskih procedura. (govori o problemima kada smrtovnica kaže da je žena umrla od infekcije a ne kaže se da je izazvana abortusom).
Postoje slučajevi kada je neophodno izvršiti abortus da bi se spasio život majke. Ali, da li je abortus koristan sam po sebi u tim slučajevima? (navodi primere bolesti i odnosa rađenja abortusa sa mogućnostima spasavanja života majke). Okončao sam stotine trudnoća da bih spasao živote majki. (navodi da se ozbiljne bolesti dešavaju uglavnom u kasnom drugom ili trećem tromesečju) Koliko sam dece morao da namerno ubijem u tom procesu? Nijedno. Okončao sam njihove trudnoće ali vidite, ukrali su izraz. Okončanje trudnoće znači abortus. Ne, znači okončanje procesa trudnoće (navodi da su takve bebe prevremeno rođene i da dobijaju negu koja im je potrebna, kao i majka) U pravom stanju medicinske hitnosti abortus je bezvredan (!) za spasavanje života žene jer bi da okončao trudnoću ali previše traje. U pravoj hitnoj situaciji nemate toliko vremena.
Pitanje o abortusu i raku dojke? Da li abortus povećava rizik od raka dojke vremenom? Mnogo doktora veruje da povećava a mnogo ne veruje. Još postoji dilema oko toga. Postoje tri studije koje pokazuju da nema veze između abortusa i raka dojke. Postoji oko 150 studija koje pokazuju vezu. To je oblast gde je potrebno još istraživanja a manje politike. Nauka iza toga? Svako u medicini zna da su najbolje odbrane koje možete uraditi, najbolja stvar koju žena može uraditi, da snizi doživotno svoj rizik od raka je da iznese celu trudnoću, svi to znaju. Druga stvar koju žena može uraditi da ozbiljno snizi sebi rizik od raka dojke i to je dobro utvrđeno – je da doji. (objašnjava naučne podatke i da ako se trudnoća okonča pre 32 nedelje veruje se da se time povećava rizik od raka)
Da li je vera učinila da se predomislite o abortusu? Životno iskustvo koje nije imalo veze sa religijom. To nije razlog zašto sam se predomislio. Moje mišljenje je da ako želite da budete delotvorni govoreći o ovoj temi to mora da radite bez uplitanja religije. To je razlog zašto je uopšte ni ne pominjem.
(najvažnije izjave iz govora, prezentacije i razgovora o abortusu dr. Entoni Levatina (Anthony Levatino). Objavljeno na Jutjub kanalu studentsforlife 29.11.2018. godine. Entoni Levatino je ginekolog-akušer koji je prvobitno bio za abortus i uradio ih mnogo a promenio mišljenje usled lične tragedije koju je doživeo kada je njegova usvojena ćerka umrla zbog posledica saobraćajne nesreće. Svedočio je pred Kongresom SAD o procedurama abortusa (iz W.) U zagradama su moja objašnjenja o čemu je sve govorio.)
Sada vas pitam dobri ljudi – koliko će vremena proći pre nego što abortusi u drugom i trećem tromesečju, tj. kidanje beba na komade bude dozvoljeno u Srbiji? I sada je dozvoljeno po izuzetku, a ima i sumnja da se to zapravo ne kontroliše i da su time praktično dozvoljeni – ali koliko vremena će proći do kada će to postati zakonsko pravilo zahvaljujući zločinačkoj ideologiji?
V
Mislio sam da stanem ali evo još pošto nervira istina drugove i drugarice, kako zapadne tako i istočne, a i eto zahteva za cenzuru pa je to još dodatni razlog 🙂
Evo još zanimljivih izjava… „Igrajmo jednu igru sa levičarima. Igra se zove: „U kom trenutku treba da budete u mogućnosti da ubijete ovu bebu?“… Dakle, kada je u redu ubiti to? Da li je u redu u 14. nedelji kada srce pumpa nekoliko litara krvi kroz telo svaki dan? Ili u 15. kada beba ima receptore ukusa kao i odrasli? U 4. mesecu kada koštana srž počinje da se formira? Ili oko 9. i 10. nedelje kada bebini zubi počinju da se formiraju kao i nokti, govorimo o bebi staroj 2 meseca? Beba tada može da okrene glavu i da se namršti. Može da štuca. Je li tada u redu ubiti? Da li je u redu ubiti u 4. nedelji? Do kraja 4. nedelje dete je već 10000 puta veća od oplođene jajne ćelije. Već se mogu videti začeci očiju, nogu i ruku. Već postoje moždani talasi koji se mogu detektovati. Usta i usne su tu. Nokti na rukama se formiraju. Da li je u redu ubiti u 3. nedelji? Detetova kičma i nervni sistem se formiraju. Jetra, bubrezi i creva počinju da dobijaju oblik. Da li je u redu ubiti u 22. danu? Srce deteta već kuca sa detetovom krvlju koja može biti i drugačije krvne grupe od majke. Dakle, kada mislite da je u redu ubiti to dete zato što imate problem sa ličnom udobnošću?… Mnogo stvari je u ljudskoj istoriji bilo zakonito a koje su bile zlo… Govorimo o stvaranju unikatnog ljudskog života i možete ga videti. Možete videti rast. Neko reče – pa moždani talasi tek počinju u 20. nedelji. Pa, da li mislite da su ljudi koji vegetiraju živi? Da li biste ubili takvu osobu znajući da ako sačekate nekoliko nedelja osoba će biti živa i funkcionalna? (moj prevod nekih izjava Bena Šapira (Ben Shapiro), američkog konzervativnog komentatora i pisca povodom pitanja abortusa. Objavljeno na kanalu Jutjub kanalu The Daily Wire 6. oktobra 2016. godine)
„Ono što si okončala je bio jedinstveni genetski kod koji je imao boju očiju, boju kose, koliko bi bio visok, težak, njegovu ličnost, sklonost ka mentalnoj bolesti, kakvu bio kosu imao i kako bi gubio kosu – kada si izvršila abortus eliminisala si sve to. To je naučna činjenica.“ (Stiven Krauder ženi koja je razgovarala sa njim u emisiji I’m Pro-Life (3rd Edition) | Change My Mind. Objavljeno na njegovom Jutjub kanalu 05.03.2019.)
VI
„Kada sam čula guvernera Virdžinije Ralfa Nortama koji je pedijatrijski neurolog, kako opisuje tokom intervjua proces po kojem doktori odlučuju da odbace neželjene (bebe) koje prežive abortus to me je pogodilo. O abortusima u trećem tromesečju je rekao, citiram: „Ako je majka u porođaju, mogu vam reći tačno šta će se desiti. Novorođenče će biti rođeno, prihvaćeno i biće oživljeno ako je to ono što majka i porodica žele. Guverner Nortam je bio u pravu to je tačno ono što se dešava. To znam jer sam brinula o umirućoj bebi na drugom kraju te odluke. Moje iskustvo se desilo pre 20 godina ali kako je guverner Nortam učinio jasnim to se i dalje dešava danas. Bila sam registrovana sestra u Christ’s Hospital in Oakland Illinois (Hristova bolnica u Ouklendu, Ilinois), kada sam saznala da je radila abortuse u drugom i trećem tromesečju. Procedura zvana induced labor abortion (procedura abortusa gde se beba obično ubije injekcijom pa se porođaj izazove da se izbaci iz tela majke), je ponekad imala za ishod da se bebe rode žive i ako bi se rodile žive bilo je pušteno da umru bez ikakve medicinske nege ili intervencije. Davana im je ono što je nazivano utešnom negom, prihvaćene su kako je ukazao guverner Nortam, Jedne noći je sestra nosila dete što je preživelo abortus u prljavu vešernicu (praonicu) da umre. Kada mi je rekla šta radi nisam mogla da podnesem da to dete koje pati umre samo. Abortiran je zato što je imao Daunov sindrom i bio je između 21. i 22. nedelje starosti, oko veličine moje šake i nije se mnogo pomerao zato što je koristio svu energiju pokušavajući da diše. Sećam se da pri kraju njegovog života nisam mogla da kažem da li je živ ili ne osim ako bih ga držala prema svetlosti da vidim kroz grudi da li mu srce kuca jer je koža toliko tanka u tom uzrastu.
Nakon što je proglašen mrtvim, savila sam njegove male ruke preko grudi, vezala ih malom vrpcom, umotala ga u pokrivač i odnela ga u mrtvačnicu gde nosimo sve naše mrtve pacijente. Ta reč prihvaćeno, koju je guverner Nortam koristio, mi je posebno iritirajuća. Koliko daleko doktori idu da uteše sebe zato što puštaju one koji prežive abortus da umru?
Pa, nakon što sam izašla u javnost govoreći da se bebe koje prežive abortus nose u prljavu vešernicu, bolnica ( Christ’s Hospital) je napravila the comfort room (može da se prevede soba utehe ili prihvaćenosti). To je bila mala, lepo ukrašena soba, sa fotografskim aparatom za slučaj da roditelji žele profesionalne slike svojih abortiranih beba, sa stvarima potrebnim za krštenje za slučaj da žele da krste svoje abortirane bebe i foot printer (spravu za pravljenje otisaka stopala) i narukvice (verovatno identifikacione) za bebu za slučaj da žele uspomene na njihovu abortiranu bebu.
Možete da mislite da je nemoguće da je istina što vam govorim ali slikala sam tu sobu utehe i predala slike zajedno sa mojim svedočenjem. Jasno je da mali koji prežive abortuse su u očajničkoj potrebi da donesete propis za zaštitu onih koji prežive abortus, da im omogućite zakonitu medicinsku zaštitu i da ne ostavite otvorena vrata da li će živeti ili umreti. Teško mi je da zamislim da bi bilo koji zakonodavac bio miran sa ubijanjem novorođenčadi“
(svedočenje Džil Stanek (Jill Stanek), bivše medicinske sestre u Christ’s Hospital in Oakland Illinois. Svedočila je 10 puta pred kongresnim i državnim zakonodavnim komitetima http://www.jillstanek.com/bio/ )
Šta reći dobri ljudi… Vidite, u nekim zemljama na Zapadu kidaju bebe na komade i ubijaju ih injekcijama i to tamo gde su dozvoljeni abortusi u drugom i trećem tromesečju trudnoće. Ali, ništa ne treba da brinemo, naši drugovi i drugarice su mnogo humaniji, u Srbiji je dozvoljen abortus do navršene desete nedelje trudnoće tako da naši sledbenici zločinačke ideologije samo omogućavaju – usisavanje beba iz majki… Ništa ne brinite dobri ljudi – to je socijalna pravda i ravnopravnost…
VII
Време чувања
Семене ћелије, јајне ћелије и рани ембриони чувају се у периоду за који су супружници, односно ванбрачни партнери који су укључени у поступак БМПО дали писмену сагласност, у складу са овим законом, али не дуже од пет година од дана њиховог давања.
По истеку рока из става. 1. овог члана семене ћелије и јајне ћелије се уништавају, а рани ембриони се спонтано разграђују и уништавају. (član 51, stavovi 1 i 4 važećeg Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji)“
„Ембрион се од почетка свога постојања разликује од било које мајчине или очеве станице и расте следећи властити пут развоја, усмерен записом ДНК, према сопственом преживљавању и властитој зрелости. Ембрион је људски јер има генетски конституцију која је карактеристична за људска бића. Потпуно је програмиран и активно предиспониран, да се развије до зрелости у људско биће што ће и постићи, ако не буде ометан болешћу или спољним деловањем. (o ljudskom embrionu iz W.)“.
Da li primećujete dobri ljudi da semene i jajne ćelije drugovi uništavaju, a rane embrione „spontano razgrađuju i uništavaju“. To je istovremeno primer komunističke umobolnosti i zla ali i primer traga savesti! Sami sebe demantuju! Zašto embrione ne uništite drugovi? Pa to nije ljudsko biće je li tako…?
Komunizam je pre svega mentalna bolest… Mentalna bolest i čisto zlo.
Sve što uništava začeto ljudsko biće je ubistvo…
VIII
Evo ovde odgovora za druga koji reče da komunizam nešto najnaprednije što je čovek smislio, tj. izneo argument „to nije bio pravi komunizam“. Istovremeno osećam potrebu da Vam zahvalim na pristojnom odgovoru što je velika retkost među drugovima i drugaricama a i uopšte u javnom govoru Srbije… 🙂
1. Možda je ovo napredno?
„Ako želite da nađete (primere) kršenja principa negresije/započinjanja upotrebe sile, prvo mesto na kojem treba da tražite nisu obični kriminalci nego Vlade. Vlade su, samo u 20. veku, pobile preko 250 miliona svojih građana. Van rata – samo ubijanje sopstvenih građana. To je četvrt milijarde ljudi za samo 100 godina. Komunizam je pobio oko 100 miliona ljudi, ne mogu (protivnici tih tvrdnji) da smanje taj broj previše… to je mnogo leševa da bude stavljeno u grešku pri zaokruživanju… ali je otprilike toliko ubio komunizam u 20. veku. To je užasno. I kada vidim da „Njujork Tajms“ objavljuje članak pod naslovom: „Srećan rođendan Karle Marksu – bio si u pravu“, to je zapanjujuće. Politički terorizam je uglavnom način kako nastaje komunizam. Fridrih Engels je, a teško je zamisliti da nije to pisao sa žudnjom, 1849. pisao: „Sledeći svetski rat će imati za ishod ne samo nestanak sa lica zemlje reakcionarnih klasa i dinastija, nego i celih reakcionarnih naroda – i to je takođe korak napred!“ Govori o genocidu. Reakcionari su oni koji se protive komunizmu uopšte. Pošto postoji neprijateljstvo komunista prema finansijama/finansijerima, kapitalistima teško je izbeći jevrejsko pitanje u smislu onoga što je Marks govorio. Tako da kada Engels, koji je bio Marksov bliski saradnik i finansijer govori o brisanju sa lica zemlje celih klasa i grupa ljudi kao koraku napred i kada govori da su glavni neprijatelji komunista oni koji se bave finansijama, zelenaštvom i oni koji su vlasnici sredstava za proizvodnju, pa koja je njihova veza? Koja je njihova veza sa Jevrejima? Marks je napisao esej pod nazivom „O jevrejskom pitanju“ koji je originalno objavljen 1844. godine i koji je sadržao sledeću izjavu: „Koja je svetovna religija Jevrejina? Prevara. Koji je njegov Bog na ovom svetu? Novac. Novac je ljubomorni Bog Izrailja, naspram kojeg nijedan drugi ne može postojati. Novac ponižava sve bogove ljudi i pretvara ih u robu. Menica je pravi Bog Jevrejina. Njegov Bog je samo nestvarna menica. Nacionalnost Jevrejina je – trgovac, čovek novca generalno.“ Tvrdio je i citiram: „U konačnoj analizi, emancipacija Jevreja je emancipacija čovečanstva od judaizma.“ Očigledan i otvoren antisemitizam. Pisao je i Engelsu jednom prilikom i da odmaralište u kojem je bio ima, citiram: „mnogo Jevreja i buva“. Tako da kada su Marks i Engels pisali o kapitalistima, zelenašima itd. i brisanju celih grupa sa zemlje šta su mislili? Šta to znači? Ova lekcija nije bila poslednja. Vladimir Lenjin je pisao 1906. godine dakle više od 10 godina pre revolucije u Rusiji, nešto što se zove „Lekcije Moskovske pobune“ i napisao je: „Zavaravali bismo i sebe i narod ako sakrijemo od masa neophodnost očajnog i krvavog rata do istrebljenja kao trenutnog zadatka dolazeće revolucionarne akcije. Lav Trocki, kojeg je Staljin ubio, je pisao u „Teror i komunizam“ 1920: „Mi nikada nismo brinuli oko kantovsko-svešteničko-vegetarijansko (!?ako sam dobro razumeo)-kvejkerskog brbljanja oko svetosti ljudskog života.“ Lenjin je rekao: „Mi ne promovišemo bilo kakvu slobodu ili demokratiju“ To je teorija i to je bila praksa. Ali, ljudi kažu kada marksizam ispadne nasilan – to nije pravi marksizam. Ne, jeste. Ne, jeste. Kada je teorija krvavi teror i istrebljenje svakoga ko se protivi komunizmu, ili identifikovan kao klasni neprijatelj ili reakcionar ili neoreakcionar ili dvonožac koji vam se ne sviđa – to je pravi marksizam! To je teorija i to je praksa! Kada ljudi kažu da nam treba krvavi i nasilni terorizam praćen masovnim istrebljenjem, ako je to teorija – kako to radite ispravno!? Kako to radite drugačije?
Nasilje je babica komunizma.“
(moj prevod nekih izjava iz prezentacije pod nazivom „Karl Marx: Past, Present and Future“ Stefana Molinua (Stefan Molyneux) , kanadskog filozofa, mislioca i pisca, vlasnika Freedomain Radio i Jutjubera. Prezentacija je objavljena na njegovom Jutjub kanalu 05.05.2018)
(1. „Srećan rođendan Karle Marksu“ http://www.nytimes.com/2018/04/30/opinion/karl-marx-at-200-influence.html – 2. Engels o koraku napred u vidu brisanja sa lica zemlje reakcionarnih klasa, dinastija i naroda http://www.marxistsfr.org/archive/marx/works/1849/01/13.htm – 3. Marks o jevrejskom pitanju http://www.marxists.org/archive/marx/works/1844/jewish-question/ – 4. O „Jevrejima i buvama“ i generalno antijevrejstvu Marksa http://www.philosophersmag.com/opinion/30-karl-marx-s-radical-antisemitism – 5. Lenjin i „Lekcije Moskovske pobune http://www.marxists.org/archive/lenin/works/1906/aug/29.htm – 6. Trocki http://www.marxists.org/archive/trotsky/1920/terrcomm/ch04.htm );
IX
2. Ili ovo:
„Proletarijat će koristiti svoju političku nadmoć da preuzme, postepeno, sav kapital od buržoazije, da centralizuje sva sredstva za proizvodnju u rukama države, drugim rečima proletarijata koji je organizovan kao vladajuća klasa, i da poveća ukupne proizvodne snage što brže moguće. Naravno u početku, to ne može biti ostvareno izuzev načinima despotskih napada na prava svojine, i na uslove buržoaske proizvodnje, dakle sredstvima i merama, koje izgledaju ekonomski nedovoljne i neodržive, ali koje će tokom trajanja pokreta nadmašiti sebe, učiniti neophodnim dalje napade na stari društveni poredak i koje su neizbežne kao načini potpunog revolucionalizovanja načina proizvodnje. Ove mere će naravno biti drugačije u različitim zemljama. Međutim, u većini naprednih zemalja, prilično opšte primenljivo će biti sledeće: 1) Ukidanje svojine nad zemljom i korišćenje svih viškova od zemlje u javne svrhe; 2) Visok progresivan ili stepenovan porez na prihod; 3) Ukidanje svih prava nasleđivanja; 4) Zaplena imovine svih emigranata i pobunjenika; 5) Centralizacija kreditiranja u rukama države, nacionalnom bankom sa državnim kapitalom i isključivim monopolom; 6) Centralizacija sredstava za komunikaciju i transport u rukama države; 7) Razvoj/dogradnja fabrika i sredstava proizvodnje u rukama države; kultivisanje neplodnog zemljišta; poboljšanje zemljišta generalno saglasno zajedničkom planu; 8) Jednaka obaveza svih da rade. Uspostavljanje proizvodnih armija, naročito za poljoprivredu; 9) Kombinovanje poljoprivrede sa proizvodnim industrijama; postepeno ukidanje svih razlika između grada i sela ravnomernijim raspoređivanjem stanovništva širom zemlje. 10) Besplatno obrazovanje za svu decu u državnim školama. Ukidanje dečjeg rada u fabrikama u sadašnjoj formi (!?) Kombinovanje obrazovanja i industrijske proizvodnje.“
(Komunistički Manifest, autora Karla Marksa i Fridriha Engelsa, prvi put objavljen u februaru 1848. Iz poglavlja „Proleteri i Komunisti“);
3. Možda ovo?
„“Država je odgovorna za podizanje dece
Međutim čak i kako kućni rad nestaje, reći ćete, tu su i dalje deca koju treba paziti. Ali i ovde će, radnička država zameniti porodicu, društvo će postepeno preuzeti na sebe sve zadatke koji su pre revolucije padali na teret pojedinačnih roditelja. Čak i pre revolucije, podizanje deteta je prestala da bude dužnost roditelja. Kada bi dete dostiglo školski uzrast, roditelji su mogli da dišu slobodnije, zato što nisu više bili odgovorni za intelektualni razvoj svog potomka….
Kao što kućni poslovi nestaju, tako i obaveze roditelja prema deci postepeno nestaju do preuzimanja potpune odgovornosti od strane društva. Pod kapitalizmom deca su često, prečesto bila težak i nepodnošljiv teret radničke porodice. Komunističko društvo će pomoći roditeljima… Sve ovo pokazuje da odgovornost za dete prelazi sa porodice na zajednicu.
…
Komunističko društvo smatra društveno obrazovanje dolazeće generacije jednim od osnovnih aspekata novog života. Stara porodica, uska i sitničarska, gde se roditelji svađaju i gde su jedino zainteresovani za svog potomka, nije sposobna za obrazovanje „nove osobe“. Igrališta, bašte, domovi i druge pogodnosti gde će dete provoditi veći deo dana pod nadzorom kvalifikovanih edukatora će, sa druge strane, ponuditi sredinu u kojoj dete može odrasti kao svesni komunista koji prepoznaje potrebu za solidarnošću, drugarstvom, uzajamnom pomoći i odanosti zajednici. Koje odgovornosti ostaju roditeljima, kada više ne mora da brinu o podizanju i obrazovanju deteta?…
Radna žena ne treba da se uznemiri; komunisti ne nameravaju da oduzimaju decu porodicama ili da odvoje dete od majčinih grudi, i ne planiraju da preduzmu, nasilne mere da unište porodicu. Ništa od toga! Ciljevi komunističkog društva su sasvim različiti. Komunističko društvo vidi da se stari tip porodice raspada, i da se stari stubovi koji su podržavali porodicu kao društvenu jedinicu sklanjaju: domaća ekonomija umire, a roditelji u radničkoj klasi ne mogu da brinu o svojoj deci ili da im obezbede izdržavanje i obrazovanje. Roditelji i deca jednako pate u takvoj situaciji. Komunističko društvo ima sledeće da kaže radnoj ženi i radnom muškarcu: „Mladi ste, volite se. Svi imaju pravo na sreću. Zato živite svoj život. Ne bežite od sreće. Ne plašite se braka, iako je u kapitalizmu bio zaista lanac tuge. Ne plašite se dobijanja dece. Društvu treba još radnika i društvo se raduje rođenju svakog deteta. Ne treba da brinete o budućnosti svog deteta; vaše dete neće znati ni za glad ni za hladnoću“. Komunističko društvo brine o svakom detetu i garantuje detetu i majci moralnu i materijalnu podršku. Društvo će hraniti, podizati i obrazovati dete. Istovremeno, oni roditelji koji žele da učestvuju u obrazovanju svog deteta neće biti sprečeni u tome. Komunističko društvo će preuzeti na sebe sve dužnosti obrazovanja deteta, ali radosti roditeljstva neće biti oduzete od onih koji budu znali da ih cene…
…
Žena koja preuzima na sebe borbu za oslobođenje radničke klase mora naučiti da razume, da više nema mesta starom svojinskom stavu koji kaže: „Ovo su moja deca, dugujem im svu svoju brigu i pažnju; to su tvoja deca, nisu moja briga i ne zanima me da li su gladna i da li im je hladno – nemam vremena za drugu decu.“ Radna žena mora naučiti da ne razlikuje između moje i tvoje; mora zapamtiti da postoje samo naša deca, deca ruskih komunističkih radnika…
(Aleksandra Mihajlovna Kolontaj, 1872-1952, komunistička revolucionarka u Rusiji, prvo kao članica Menjševika a zatim od 1915 članica Boljševika; 1923 je postavljena za sovjetsku ambasadorku u Norveškoj (izvor: Wikipedia). Navedeni su delovi teksta „Komunizam i porodica“ iz 1920. godine.)
A onda ono što je potpuno zastrašujuće….
„Šta bi nam danas, na 8. mart, rekla Klara Cetkin? Šta bi nam rekla Aleksandra Kolontaj? Šta bi nam rekle svaka od 15.000 žena koji su pre 108 godina štrajkovale u Njujorku tražeći kraće radno vreme, bolje plate, trudničko odustvo i zabranu dečjeg rada?
Verujem da bi nas Klara pitala, izvinite drugarice, jesam li se zbog Vas borila u Kopenhagenu da uvedem ovaj praznik. Aleksandra bi nas pitala, drage moje, jesam li ja zbog Vas ubedila Lenjina da u boljševičkoj Rusiji ustanovi 8. mart? Krojačice iz Njujorka pitale bi da li su zbog nas ostale bez 140 svojih drugarica koje su 8. marta 1911. izgorele u požaru fabrike tražeći veća prava?“
(Potpredsednica Vlade Srbije i Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, tekst u Večernjim novostima 08.03.2016 pod naslovom Zorana Mihajlović: Zar su cvet i poklon jedino što je ostalo od 8. marta?)
X
4. Ili ovo? Pitam se pitam… odakle im ideje…
„1932 i 1933, milioni su umrli u Ukrajini. Zemlja je pogođena Holodomorom (Golodomorom), glađu toliko strašnom da, za ljude koji bi se zatekli tu, viđanje ljudskih tela kao živih kostura pokraj puta beše uobičajen prizor… ljudi su se okretali kanibalizmu da bi preživeli. Ipak, u vestima izvan Ukrajine, novine su poricale da se to uopšte dešavalo. Ukrajinci zovu glad „Holodomor (Golodomor)“ što znači „ubistvo kroz izgladnjivanje“. Veruju da to nije bila samo prirodna katastrofa, nego namerno planirana da ih uništi. Sovjetski lider Josif Staljin je bio upozoren da će zemlja biti pogođena glađu dve godine pre nego što je Holodomor počeo, ali je malo uradio da to spreči. Bio je posvećen industrijalizaciji zemlje. Čak i pred dolazećom gladi, nastavljao je da premešta radnike u gradove a van farmi na selu.
Kada je glad u Ukrajini počela, Staljin je aktivno činio stvari gorim. Izvezao je gotovo dva miliona tona hrane iz Ukrajine, uzimajući ono malo hrane što su ljudi imali da prežive. Potom je zabranio ljudima da se sele u bilo koji drugi kraj države… Ljudi su radili ono što su mogli. Muškarci bi postajali lopovi, žene prostitutke a mnogobrojni su činili mnogo, mnogo gore stvari. Neki su se okrenuli ljudožderstvu. Život je tokom Holodomora bio toliko težak da je 2500 ljudi uhapšeno i osuđeno zato što su jeli svoje bližnje/susede. Problem je bio toliko raširen da je sovjetska vlast postavila znakove sa porukom preživelima sa natpisom: „Jesti svoju decu je varvarski čin“… Staljin je godinama poricao da se glad uopšte desila. Zataškavanje se nije desilo samo u Sovjetskom Savezu. „Njujork Tajms“ je objavio dugačke članke nazivajući glad u Ukrajini „uglavnom besmislicama“ i jednom iznoseći dosetku: „Ne možete napraviti omlet bez nekoliko razbijenih jaja“. Čovek koji je pisao članke, Volter Duranti, video je užase Holodomora iz prve ruke – ali je bio pritisnut da ćuti i laže. Za članak koji je prikrio genocid, dodeljena mu je Pulicerova nagrada… Niko ne zna tačno koliko je ljudi umrlo… Najniže procene su 2, a najviše preko 10 miliona ljudi. Ove stvari su se desile. Holodomor se desio i mogao je biti sprečen.“
(moj prevod najvažnijih delova članka Mark Olivera, pisca i učitelja. Članak je objavljen 29. novembra 2017 na sajtu allthatsinteresting.com)
Odgovor: Ne razumem ovo oko Staljinovih ikona? Vera podrazumeva verovanje u nešto natprirodno a sumnjam da su i najzagriženije pristalice Staljina verovale da je on natprirodno biće. Što se tiče zloupotreba i poređenja religije i komunizma u tom smislu, to nije tačno poređenje jer je komunizam odneo daleko više žrtava od zloupotrebe bilo koje religije. Pored toga, niste naveli ni koja tačno religija? Čest je potpuno ubilački i samoubilački argument, koji se čuje u javnom govoru Srbije i sveta (u smislu društvenih politika), da je eto komunizam dobra ideja u teoriji a samo zloupotrebljena od zlikovaca u praksi. Nije. Videli ste moje komentare? Naročito od VIII pa nadalje? Videti i komentar koji počinje sa „Komunizam je uvreda Bogu…“ Komunizam je već u idejnoj, teorijskoj osnovi čisto zlo. Zlo koje je istovetno u teoriji kao u praksi. Ništa oni koji su ga primenjivali nisu pogrešili u smislu prenošenja teorije u praksu.
Religije nisu iste. Kulture nisu iste. Ljudi nisu isti. Verovatno verujete i da je Hitler bio desničar je l’ tako? 🙂
Pa dobro to su neke ili sekte (sam teks kaže da nemaju veze sa Ruskom Pravoslavnom Crkvom), a verovatnije je da su u pitanju ljudi koji jednostavno toliko poštuju Staljina da ga tako slave tj. proslavljaju. Ne verujem zaista da ga smatraju natprirodnim, mada… imajući u vidu da su ljudi kao Rajnhold Niber i slični mnogo veći monstrumi čak i od Alfreda Kinsija (ako je to moguće!?) ne bi me čudilo… 🙂 Jedna od najstrašnijih stvari koju današnji drugovi i drugarice rade je prisvajanje Hrišćanstva i pravljenje od savršene vere kulta koji koriste i koristiće za svoje zločinačke ciljeve.
Pravi primer je nakazni kult svetosavlja u Srbiji. Naime, kada drugovi bar malo uvide umobolnost zločinačke ideologije i kakvom su zlu služili onda se okrenu religiji i naciji, ali ni tu ne mogu da izbegnu um košnice kojim su zatrovani, pa tako krenu da promovišu stvari protiv Pravoslavlja kao što je recimo nakazni kult svetosavlja (pogrešna ideja oberučke prihvaćena od današnjih komunista jer potpuno odgovara zločinačkoj ideologiji kao regrutno i sredstvo umirivanja nečiste savesti…), ili „rodna“ ravnopravnost (što promovišu sve najznačajnije stranke u Srbiji u ovom ili onom obliku. Pored toga, na ličnom nivou ih valjda indoktriniraju zlobniji/umobolniji među njima da se, baveći se, primera radi Kosovom i Metohijom, nekako iskupljuju za svoje grehe jer je to eto… sveta zemlja i slične budalaštine koje su otvoreno protiv Pravoslavlja. Nije. Postoji samo jedna Sveta zemlja na planeti. Neće se iskupiti za svoje grehe mantranjem o Kosovu i Metohiji. Još uvek su sledbenici najvećeg zla u istoriji i jednako grešni i nasilni
O čemu se zapravo radi? Jedno pogrešno uverenje o tom nekom svetosavlju današnji komunisti su jedva dočekali. Savršeno se uklapa u zločinačku ideologiju. Umesto Gospoda Boga imamo jedan kult zapravo. Umesto žive vere Hristove, imamo regrutno sredstvo komunista za njihove zločinačke ciljeve. Sveti Sava je samo još jedan Svetac kojeg Pravoslavni Srbi poštuju i slave. To nije zamena za Pravoslavlje. Kada se priča o Svetom Savi koristi tako, to komunisti koriste psihološki radi divljanja uma košnice da bi mogli da šire svoje kolektivističke besmislice jer smo eto „narod“ i „mi“ što se uvek koristi za nasilje prema slobodnim ljudima. Kada drugovi i drugarice svode Pravoslavlje na kult Svetog Save i kolektivizam svetosavlja šta time zapravo rade? Pa… podsećaju na decu koja se dogovore da zajedno beže sa časova – jer misle da je time odgovornost manja! Nije. Bog nam se obraća kao slobodnim ljudima. Kao pojedincima. Ne kao Srbima, Hrvatima ili bilo kojim drugim. Kolektivizam u verskom smislu je uvek u psihološkom smislu pokušaj smanjivanja lične odgovornosti pred Bogom. Zbog toga jelte… nisam samo Pravoslavan nego sam eto i svetosavan da bih mogao da se opravdam pred Bogom za zlo i nasilje jer sam eto deo grupe… Pravoslavlje je odnos Bog-čovek a ne Bog-bilo kakva grupa.
Ako bežim sa časa bežim sam. Ne navodim druge na greh…
Bog nije naš razredni starešina.
„Doktrina Pol Pota u Kambodži, koja je takođe ubila oko 6 miliona ljudi, dakle šta su radili? Nakon revolucije su odlučili da su svi u gradovima paraziti na račun seljaka koji proizvode. U suštini, ispraznili su gradove i poslali ljude iz gradova da rade na selu na prisilan rad i 6 miliona ljudi je tu umrlo. Glavni arhitekta tog krvavog projekta je dobio svoj doktorat na Sorboni i kada je rekao šta će uraditi kada se vrati u Kambodžu, francuski intelektualci su mu aplaudirali jer su mislili da je ta ideja u redu.“ (moj prevod izjava iz predavanja The Western Apologists of Marxism Džordana Pitersona (Jordan B. Peterson). Kanadski profesor psihologije, pisac i borac za slobodu govora. Predavanje objavljeno na njegovom Jutjub kanalu 11. marta 2017. godine)
Dakle, stalno nasilje prema slobodnim ljudima, otimanje imovine, ubijanje izgladnjivanjem i slični zločini, napadi na porodicu i decu (naročito kroz umobolnosti „rodne“ ravnopravnosti) – to nije zločinačka ideologija nego je eto neko zloupotrebio…?
Jr
