Kulturni rat 33. deo – Moje najzapaženije objave na Tviteru/Tviter nalogu…

03.01.2021.

Kulturni rat 33. deo – Moje najzapaženije objave na Tviteru/Tviter nalogu…

Evo objava koje su dobile najviše pažnje a koje sam objavljivao na Tviteru odnosno na mom nalogu JrSerbia. Veoma malo je bilo smislenih odgovora. Uglavnom histerija komunističkih dronova 🙂

1. Jr

@JrSerbia

Aug 10, 2020

Replying to

@monami060668

Tetoviranje je znak slabe ličnosti, kao i opijati, slušanje nasilne i nakazne muzike kao što su rok, rep i sl, kao i slavljenje (rasta) raka države. Zapravo, jako često sve te stvari potiču iz istog izvora…

2. Jr

@JrSerbia

Aug 29, 2020

Neophodno je ukinuti ženama pravo glasa, pravo da biraju i budu birane na javne funkcije. Razdvojiti muškarce i žene tokom školovanja i na radnom mestu.

3. Jr

@JrSerbia

Aug 28, 2020

Replying to

@of_inanna

and

@igor_0321

Nema mržnje. Samo činjenice. Samohrane majke su veoma često pogubne po psihički razvoj dece, naročito dečaka. Što se tiče veza, nijedan razuman/obavešten muškarac neće birati samohranu majku za vezu, ne samo da ne bi bio drugi u vezi već i zato što ne želi da podiže tuđe dete…

4. Jr

@JrSerbia

Aug 30, 2020

Samohrane majke, kao i žene uopšte imaju manju otpornost na stres. Zato su često nasilne prema deci, a i inače su mnogo nasilnije od muškaraca. Pošto su žene, u životu ne mogu da uzvrate fizičkim nasiljem, pa im je nasilje otrovno., a prema deci i fizičko – zato što se svete…

5. Jr

@JrSerbia

Sep 1, 2020

Razbijena porodica je izvor mnogih zala. Pre ili kasnije to zlo se javi u lozi u vidu poroka, nezdravog života, kriminala, siromaštva i drugih zala. Nesposobni da prekinu lanac zla – nasleđuju greh. Jedini spas može biti u vraćanju savršenoj veri. Cele porodice = traju loze.

6. Jr

@JrSerbia

Sep 1, 2020

Žena koja koristi opijate – nije za kuću. Žena koja je umetnica – nije za kuću. Tetovirana – nije za kuću. Seksualno zlostavljana – nije za kuću. Feministkinja – nije za kuću. Iz razbijene porodice – nije za kuću. Izlazi do kasno i sluša nasilnu/neprirodnu muziku – nije za kuću.

7. Jr

@JrSerbia

Sep 2, 2020

Neprirodna muzika. Muzika koja nije prirodno izrasla iz neke kulture. Recimo rok, rep, tehno i sl. Siromaštvo zvuka, lirike i poruke. Često korišćena za indoktrinaciju demonskom ideologijom komunizma i radi promocije drugih zala…

8. Jr

@JrSerbia

Sep 2, 2020

Neophodno je ukinuti socijalnu zaštitu. Naročito sva davanja javnog novca samohranim roditeljima, kao i „dečije dodatke“ i slična nasilja… To je jedini način da se zaustavi zlo i da se navodi čestitost na čestitost a zlo na zlo pri izboru partnera i stvaranju porodica.

9. Jr

@JrSerbia

Sep 2, 2020

Oralni seks je neprirodan i nezdrav. Zasniva se na nasilnosti.

10. Jr

@JrSerbia

Sep 4, 2020

Žena sa šminkom/štiklama/izazovnim oblačenjem – nije za kuću. Ponižava (svog) muškarca – nije za kuću. Neće/ne može da doji – nije za kuću. Gojazna/premršava – nije za kuću. Mnogo niža ili ako je viša od muškarca – nije za kuću. Želi dadilju za decu – nije za kuću.

11. Jr

@JrSerbia

Dec 15, 2020

Tužno je gledati kako deca samohranih majki nemaju nikoga ko bi išamarao njihovu zlomajku zbog nasilja, kada je nasilna prema svojoj deci, naročito muškoj. Samohrane majke su tek samo malo manje umobolne od žena koje nemaju decu a stare…

12. Jr

@JrSerbia

Jan 1

Replying to

@sljivana

Žena ne može biti neudata a srećna, isto kao muškarac. Međutim, ako su same, žene kako stare postaju mentalno bolesne jer ne mogu da podnesu samoću kao muškarci. Samohrane majke naročito. One treba da budu pod starateljstvom Crkve oko vaspitanja dece ako se ne udaju ponovo…

Kao što vidite u pitanju tu objave koje se tiču porodice, muško-ženskih odnosa, mentalnog zdravlja i sl. Slabo je interesovanje za ideologiju. Mnogo ljudi ne shvata da su i ti izbori u velikoj meri – pod uticajem ideologije…

Jr

Kulturni rat 32. deo – Mitovi o jevrejskim pronalascima…

03.11.2020.

Kulturni rat 32. deo – Mitovi o jevrejskim pronalascima…

Evo kako me još lažu zli jezici… Navodi se u tekstu koji ću vam predstaviti da je izvesni američki ili kanadski službenik za patente napisao ovaj tekst. Nema izvora u smislu identiteta autora. Međutim, tvrdnje su veoma konkretne i upućuju na dokaze, pa je zato vredno objavljivanja…

„Možda ste čuli tvrdnje: Da nije bilo genija i energije jevrejskih izumitelja, koji su se borili protiv rasističke represije antisemitskih belaca, zatekli bismo se u svetu bez nerđajućeg čelika, karmina, lasera, kolica za kupovinu, hlorisane vode i velikog broja drugih stvari koje sada uzimamo zdravo za gotovo ali bez kojim bismo teško zamislili život.

Uobičajeni argument pojedinaca koji iznose ove tvrdnje je da belci duguju mnogo kreativnoj inteligenciji Jevreja – pod čim jasno podrazumevaju etničku grupu – bez koje ništa od stvari koje su u pitanju ne bi bile izmišljene. Ta pretpostavka će ovde biti razotkrivena kao besmislica kakva jeste. Dok Jevreji i drugi nebelci predstavljaju dobru tačku na tapiseriji pronalazačke istorije, tkanina od koje je cela sastavljena je belačka.

U većini slučajeva, mitovi o jevrejskim izumima su nepoštene revizije istorijske činjenice, gde su jedna ili više osoba pregledali istoriju date ideje tražeći bilo kog Jevrejina tu a potom tvrdili da cela ne bi postojala bez njih. U svakom takvom slučaju, belci koji su prvi stvorili koncept/napravili najranije verzije su ignorisani, kao i oni koji su usavršili to kasnije kao i oni sa kojima je Jevrejin radio, sve da bi se stvorio lažan utisak kod čitaoca da Jevreji čine da se svet okreće i da su očajnički potrebni belcima.

Osnovi za dodeljivanje prioriteta pronalazaka će biti veoma logični: prva poznata osoba koja je dokazivo začela funkcionalnu verziju predmeta ili ideje prema parametrima svoje uobičajene moderne definicije je pravi pronalazač. Često će to biti ona osoba koja je prva držala patent, ali dizajn patenta ne zahteva fizičke prototipove o neke ideje ne zahtevaju zaista da patent bude dokazivo ustanovljen konceptualno. U takvim slučajevima, novinarski članci ili slični podaci će biti predstavljeni umesto toga.

Od tuceta predmeta i ideja razmatranih ovde, svega nekoliko imaju bilo kakav legitiman osnov da su orginalne jevrejske ideje čak i po najtehničkijem merilu, a nijedna jedina nije toliko originalna i bez presedana da ne bi postojala u nekom obliku kada bi Jevreji bili uklonjeni iz istorije. Još gore, nekoliko tvrdnji koje razmatramo ovde su toliko zlokobne u svojoj konstrukciji – primeri gde su beskrupulozne osobe odlazile daleko u pokušajima da falsifikuju istoriju da bi dodelili Jevrejima zasluge za pronalaske koji nisu zaista njihovi. U nekim slučajevima, pojedinci su otišli toliko daleko da su preduzimali velike parnice da bi prinudili društvo da izmeni podatke o tome kome treba da pripadnu zasluge za pronalazak.

Svaki predmet koji sledi je naveden sa njegovim navodnim jevrejskim pronalazačem, kada je taj podatak dostupan, zajedno sa godinom kada je navodno izumljen, praćeno podacima o pravom poreklu pronalaska ili bar ranijem primeru toga. Sve druge osobe su belci, ne Jevreji, osim ako je posebno navedeno drugačije. Prilikom čitanja treba imati na umu stalnu konfrontirajuću tvrdnju koja prati ove mitove da ne bismo imali ove stvari da nije bilo Jevreja. U svakom primeru, mislim da će poštena osoba zaključiti najmanje da to jasno nije tako.

Semafor

Izumeo Čarls Adler (Charles Adler) 1928.? – Ne!

Izgleda da nisu samo crnci koji pokušavaju da tvrde zasluge za ovaj izum, ali odgovor je opet isti: Najraniji električni semafor je izumeo Lester Farnsvort Vajr (Lester Farnsworth Wire), 1912. u Solt Lejk Sitiju, država Juta. Nije se mučio/mario oko patenta. Prvi koji je patentiran bio je Džejms Hogov u Klivlendu 1914., SAD Patent br. 1,251,666. Zanimljivo, lažna tvrdnja crnaca za ovaj pronalazak uključuje raniji događaj od jevrejske lažne tvrdnje.

Laser

Izumeo Teodor Mejman (Theodore Maiman) 1960.? – Ne!

Gordon Guld (Gordon Gould), (SAD Patent br. 4,053,845), je ime koje bi trebalo vezati za ovu čast. Problem je što je navedeni patent dodeljen tek posle mnogo godina pravne bitke sa Guldovim bivšim učiteljem Čarlsom H. Taunsom (Charles H. Townes), čiji je patent br. 2,929,922 odobren 22. marta 1960., dva puna meseca pre nego što je nastao Mejmanov laser. Guld je u međuvremenu prvi podneo prijavu za patent lasera 1959., što je još uvek bilo posle Taunsa, ali njegov pravni argument da bi uzeo zasluge od Taunsa, bio da ga je smislio prvi i da jednostavno nije delovao/radio na tome. Uz pomoć navodno ranije napisane beležnice (gde je notar bio njegov veoma blizak prijatelj), i pohlepne korporacije sa nekim veoma dostojnim prezira advokatima, naposletku je dobio slučaj. Mejmanov prvi patent za laser br. 3,353,115, u međuvremenu, nije bio do 1961.

Tauns, koji je takođe izumeo maser (sprava koja proizvodi i uvećava elektromagnetno zračenje), godinama ranije, stvarajući osnovu pre svega za izumljivanje lasera, nije Jevrejin. Patenti izuma ne zahtevaju prototipove, i Mejman nije čak imao ni ideju do kada je video Taunsov rad iz 1958. o konceptu u naučnom časopisu. Možda da Taunsov dizajn nikada nije funkcionisao, bilo bi argumenta za Mejmana da je pronalazač, ali je funkcionisao bez problema.

Što se tiče Guldovog etničkog identiteta, neki izvori kažu da je Jevrejin, a više kaže da nije. Svakako se ponaša tako. Njegov slučaj je, na mnogo načina, bila prekretnica u istoriji prioriteta pronalazaka, zato što, pre nego što su njegovi advokati progurali taj slučaj, govorenje da ste smislili prvi nešto nije značilo ništa ako ste bili suviše glupi da patentirate ili objavite ideju, a donošenje nekoliko nažvrljanih beležnica neobjašnjivo notarisanih od vašeg najboljeg prijatelja bi vas izložilo podsmehu na sudu.

Jasno je da je Tauns izumeo laser bez obzira da li je Guld bio Jevrejin ili ne.

Pejsmejker

Izumeo Pol Zol (Paul Zoll) 1952.? – Ne!

Pejsmejker su izumeli dr Mark Lidvel (Mark Lidwell) i Edgar H. But (Edgar H. Booth), 1926. Videti raspravu o ovom pitanju od MekVenesa, Stouksa i Stouksa u „Elektrostimulativne sprave koje se mogu implantirati kardiološki“ („Implantable cardiac electrostimulation devices,“), objavljeno u Implantable Neural Prostheses 1, 2009, pp. 221-251.

Genetski inženjering

Izumeo Stenli Koen (Stanley N. Cohen), 1973.? – Ne!

Pronalasci kao što je genetski inženjering su uvek problematični zato što je nejasno određenje termina. Određenje koje zastupaju Koenovi obožavaoci izgleda da je ono rekombinovanja DNK – posebne izmene genetskog niza korišćenjem direktne hromozomalne alteracije.

Prva osoba koja je izvela taj podvig je bio Dejvid A. Džekson (David A. Jackson), sa Univerziteta Mičigen. Za dokaz videti Jackson, Symons, and Berg’s „Biochemical method for inserting new genetic information into DNA of Simian Virus 40: circular SV40 DNA molecules containing lambda phage genes and the galactose operon of Escherichia coli“ in the Proceedings of the National Academy of Sciences, volume 69, issue 10, 1972, pp. 2904-2909.

Problem sa identifikovanjem čak i dr Džeksona kao izumitelja je da je ideja prethodila njegovom radu. Ideja je prvo izneta, koliko znamo, od Pitera Lobana (Peter Lobban) sa Stenforda za njegovu tezu (Peter E. Lobban, „The Generation of Transducing Phage In Vitro,“ third exam, November 6, 1969.). On takođe nije Jevrejin, tako da dokazi ne podržavaju tvrdnju da ne bismo imali genetski inženjering bez Jevreja.

Kristalografija elektrona

Izumeo Aron Klug (Aaron Klug) 1978.? – Ne!

Jedini pojedinac koji je bila najodgovornija za ovu kompleksnu i tekuću nauku je bio ruski naučnik Z.G.Pinsker, koji je radio u kasnim 1930-tim godinama. Videti, na primer, članak Udalove i Pinskera „Electron diffraction study of the structure of ammonium sulfate“ in the peer-reviewed journal Soviet Physics—Crystalography, volume 8, issue 4, 1964, p. 433.

Defibrilator

Izumeo Pol Zol (Paul Zoll) 1952.? – Ne!

Prvi defibrilator su izumeli Žan-Lui Prevost (Jean-Louis Prévost) i Frederik Bateli (Frédéric Batelli), u Ženevi, Švajcarska 1899. godine. Prvi eksterni defibrilator je izumeo Vilijam Benet Kouvenhoven (William Bennett Kouwenhoven) 1930. Videti Gordon, Fainer, and Ivy article „Artificial respiration: a new method and a comparative study of different methods in adults“ in the Journal of the American Medical Association, volume 144, issue 17, 1950, pp. 1455-1464.

Nerđajući čelik

Izumeo Beno Štraus (Benno Strauss) 1912.? – Ne!

Čini se da svi pokušavaju da uzmu zasluge za pronalazak nerđajućeg čelika. Najraniji poznati nerđajući čelik prema modernoj definiciji je napravljen kao legura od nejevrejskog Francuza po imenu Brustlejn (Brustlein) 1875. godine. Premda ga nije nazivao tako, jasno je razumeo vezu između hroma, ugljenika i korozivnog otpora. Jedini mogući argument protiv Brustlejna je da tehnologija još nije postojala da stvori ono što je dizajnirao, iako je postojao patent tri godine ranije dva čoveka iz Engleske na korozivno-otpornom, visokohromskom čeliku, nađen više slučajnošću nego razumevanjem koji je nadoknađivao visok sadržaj ugljenika dodavanjem tungstena.

Mnogi drugi nejevreji su radili sa različitim vrstama nerđajućeg čelika pre nego što su Beno Štraus i njegov nejevrejski partner patentirali svoju verziju, najznačajniji od njih je bio Leon Žilet (Leon Gillet) 1904. koji je dokumentovao stvaranje veoma korisne formule za to. Zašto se svi ovi ljudi ne računaju?

Mnogi izvori navode Harija Brirlija (Harry Brearley), kao pravog izumitelja nerđajućeg čelika zato što je uspeo u stvaranju visokohromskog, niskougljeničnog, korozivno-otpornog čelika 1913. zato što je bio prvi koji je zapravo uspeo da napravi martensitičku verziju (poseban tip nerđajućeg čelika), što znači da je bio jak i mogao je biti ojačan i činjen posebno čvrtim i fleksibilnim (tempered). Ako imate nož od nerđajućeg čelika, možete mu na kraju biti zahvalni. Nije bio Jevrejin.

Od tada bilo je mnogo patenata za nove vrste nerđajućeg čelika. Jedan zaključak mora biti izvučen iz ovoga: Imali bismo nerđajući čelik bez Jevreja jer ga Jevreji nisu izumeli.

Termit

Izumeo Hans Goldšmit (Hans Goldschmidt) 1895.? – Ne!

Goldšmit mu je svakako dao naziv termit koji danas svi koriste, i stekao mnogo novca prodajući ga za industrijsko zavarivanje, ali je proces uopšte bio otkriven ranije od engleskog hemičara Kloda Votina (Claude Vautin), koji je raspravljao o sposobnosti aluminijumskog praha da redukuje mnoge okside, uključujući gvožđe, sa takvom silinom da bi mesto gde je upaljeno (crucible – mesto/posuda za topljenje metala) bilo uništeno:

„Afinitet fino usitnjenog aluminijuma za kiseonik, sumpor, hlor itd. je takav da je korišćen za dejstvo redukcije metala od njihovih oksida, sulfida i hlorida. To je bilo poznato mnogo godina i generalno se pripisuje Frederiku Voleru (Frederick Wohler). Oko 1894. Klod Votin je našao da kada se aluminijum u fino podeljenom stanju pomeša sa takvim jedinjenjima i zapali, veoma velika tempratura je razvijena brzom oksidacijom aluminijuma… Profitirajući na već učinjenim eksperimentima, dr Hans Goldšmit iz Esena u Nemačkoj je otkrio metod paljenja hladne smeše sitnog aluminijuma i oksida gvožđa…“ (American Machinist, volume 50, McGraw-Hill, 1919, p. 243.)

Goldšmit svakako nije bio pronalazač ovakvog hemijskog ponašanja. Njegov pravi doprinos, kao što je pomenuto, je bilo jednostavno što je koristio način spajanja (fuse) da zapali smešu koja nije morala prethodno da se greje u peći. Čak nije izmislio element/način spajanja (fuse), samo je izabrao jedan od mnogih metoda hemijskog paljenja poznatih u to vreme.

Termit je veoma jednostavan pronalazak (rđa plus aluminijumski prašak) koji je neizbežno sledio veću dostupnost aluminijuma koja je iznenada nastala nakon što je beli čovek izumeo mnogo bolji proces rafiniranja aluminijuma. Nema uopšte pitanja da li bismo imali termit da Hans Goldšmit nije postojao, ali ga ne bismo nazivali termit. Valjda treba da mu budemo zahvalni za moderni naziv.

Oralna kontracepcija

Izumeo Gregori Pinkus (Gregory Pincus) 1960.? – Ne!

Zapravo prva poznata oralna kontracepcija je bilo seme biljke silfijum pre dve hiljade godina, verovano iz roda Ferula, a koja je sada izumrla. Sugerisano je više puta da je pojava ovog semena, uobičajenog u bordelima toga vremena, bila izvor oblika srca koji se sada povezuje sa ljubavlju i romansom.

Pinkus je pre svega bio preduzetnik zadužen za projekat stvaranja pilule za kontracepciju. Istinski stvaralac formule koja je postala prva oralna kontracepcija je poljski (nejevrejski) hemičar po imenu Frank Kulton (Frank Coulton) 1952. godine. Videti Marsh, Margaret, and Ronner’s The fertility doctor: John Rock and the reproductive revolution, from JHU Press, 2010, p. 151.

Polio vakcina

Izumeo Džonas Salk (Jonas Salk) 1955.? – Ne!

Pravi izumitelj prve uspešne polio vakcine za ljude je bio belac po imenu dr Hauard Hau (Howard Howe), sa Džon Hopkins Univerziteta. Ovo je potvrđeno u novinskom člancima iz 1952. godine uključujući „Dan novog Londona“ Konektikat. Priča ide „Koristeći vakcinu od mrtvog polio virusa, dr Hau je našao da je činila da deca razviju antitela protiv virusa. Predstavio je svoje nalaze danas na godišnjem sastanku Američke Asocijacije za javno zdravlje u Klivlendu“

Zašto onda Salk uvek dobija zasluge? Dr Hau je insistirao da su potrebna dodatna testiranja pre nego što široka distribucija vakcine počne, radi bezbednosti. Salk je međutim želeo slavu i bio je manje oprezan da izbaci vakcinu, što je nesrećnim slučajem imalo za rezultat da su hiljade dece dobile polio virus iz loše isporuke i 11 je umrlo od toga. Možda bi Salkovi obožavaoci trebalo da to pomenu svaki put kada promovišu njegovo ime.

Hajmlihov zahvat

Stvorio Henri Hajmlih (Henry Heimlich) – Ne!

Ironično, poznatu tehniku protiv gušenja za koju je dr Hajmlih tvrdio da je izmislio, je verovatno bila ideja njegovog davno zaboravljenog partnera, dr Edvarda Patrika. Ne kaže to samo dr Patrik već i sam sin dr Hajmliha.

Ove tvrdnje bi mogle biti otpisane kao zavist i buntovništvo da nije činjenice da je dr Hajmlih promovisao čitav niz ludih medicinskih tehnika koje je navodno izmislio, uključujući „njegov“ zahvat protiv gušenja na žrtvama utopljenicima (za šta medicinski establišment insistira da je opasan i nedelotvoran), kao i namerno inficiranje malarijom ljudi sa bolestima od AIDS preko Lajmske bolesti do „lečenja kroz groznicu“. Videti, na primer, „St. Louis University Under Fire for Work with Doctor Who Infected AIDS Patients with Malaria“ in the St. Louis RFT, Sept. 9, 2013. (St. Louis University Under Fire for Work with Doctor Who Infected AIDS Patients with Malaria | Riverfront Times)

Još gore, samo svrgnuće prethodne tehnike za tretiranje žrtava gušenja – nekoliko dobrih udaraca po leđima – izgleda da je nastalo falsifikovanim studijama koje je napravila sama Hajmlihova fondacija koje su navodno pokazivale da su udarci po leđima manje delotvorni. Američka Lekarska Asocijacija je od tada odbacila te lažne dokaze i ponovo utvrdila da su pet dobrih udaraca po leđima delotvorniji od prvog pristupa. U tom slučaju, možda i nije važno da li je izmišljen od Jevreja ili ne.

Konačno, tu je i pitanje veoma slične tehnike da se razmotri. Dr F.R.S. Maršal Hol (F. R. S. Marshall Hall) piše u njegovoj knjizi iz 1841. „O bolestima i poremećajima nervnog sistema“ da je najbolji tretman gušenja kako sledi: „Pritisak na abdomen, da bi se sprečilo spuštanje dijafragme, snažan udarac treba da se nanese dlanom na grudi. Dejstvo ovoda treba da bude da dovede do napora sličnog onom pri izdisanju, pošto je larinks zatvoren, ezofagalno povraćanje nastupa, i deo hrane je izbačen“ (str. 79)

Doktori Vilijam Brejtvejt i Valter Vels (William Braithwaite, Walter Wells), pojašnjavaju da se ovo primenjuje na prednjem delu tela, ne na leđima, u njihovom tekstu iz 1861. Abdomen-Hypochondriasis na strani 872: „Dr. Maršal Hol savetuje: U slučaju iznenadnog gušenja, kao što se dešava od dela hrane, uzeti pacijenta, uglavnom dete, između kolena, jedno koleno (desno) pritisnuti čvrsto uz stomak, drugo uz leđa; potom staviti jednu ruku iza grudi i zadati čvrst udarac drugom rukom na sternum (grudnu kost), zaglavljeni deo hrane će ponekad biti silovito izbačen na znatnu daljinu.“

Izgleda da nisu potrebni Jevreji da prokljuve da će izazivanjem naglog izdisanja, raznim načinima pomoći da se izbaci smetnja iz disajnih puteva.

Vakcina protiv kolere

Izumeo Valdemar Hafkin (Waldemar Haffkine) 1892.? – Ne!

Prvu vakcinu protiv kolere je izumeo španski lekar Haume Feran i Klua (Jaume Ferran i Clua) 1885. godine. Videti Kaper, J. B. (1989). Vibrio cholerae vaccines. Review of Infectious Diseases, 11(Supplement 3), S568-S573.

Hlorisanje vode

Izumeo Abel Vulman (Abel Wolman) in 1922? – Ne!

Vulman je bio samo neki čovek koji je radio kao inženjer na Državnom odeljenju zdravstva države Merilend. Gradska voda je prvo hlorisana u Mejdstonu u Engleskoj 1897. godine od strane Ser Germana Simsa Vudheda (Sir German Sims Woodhead). Videti Ritchie, Boycott, and Dean’s članak „German Sims Woodhead. KBE, MD, LL. D. Born April 29th, 1855–Died December 29th, 1921“ in The Journal of Pathology and Bacteriology, volume 25, issue 1, 1922, pp. 118-137.

Vakcina protiv kuge

Izumeo Valdemar Hafkin (Waldemar Haffkine) 1897.? – Ne!

Pre svega, još ne postoji stvarno vakcina protiv kuge, tako da bismo isto mogli pitati prvi avion koji se samoleči (samopopravlja) iako ih nema. Vakcina o kojoj je reč je povučena davno iz upotrebe zato što je obično bila nedelotvorna i često izazivala teške upale. Da pojasnimo, ta njegova vakcina nije u upotrebi baš zato što ne deluje. Da li se pronalazak koji ne deluje i dalje računa kao pronalazak?

Daleko od toga da je Hafkin bio jedini istraživač koji je pokušao da koristi Pasterove metode da napravi vakcinu protiv kuge. Razlika je da su svi drugi (bukvalno desetine njih), bili dovoljno pošteni da priznaju da su njihovi pokušaji bili neuspešni. Hafkin je ipak išao naokolo navodno vakcinišući ljude od kojih vi većina potom umrla kada su zaista bili izloženi kugi. Da li su im rečeni rizici?

Njegova stopa preživljavanja je statistički uvećana jednostavno zbog činjenice da su mnoge uspešne priče bili ljudi koji nikada zaista nisu bili izloženi bolesti, i ovo otkriva opasnosti naknadnih laži/grešaka u medicini: pretpostavka da nisu umrli samo od kuge i u potpunosti od vakcine je jednostavno loše rezonovanje. Dve trećine Evrope su preživeli kugu u Srednjem veku, ne zato što su svi bili imuni, nego zato što većina njih (na sreću) nisu bili dovoljno izloženi da zakače infekciju.

Ovo nije bila Hafkinova jedina velika brljotina. Zapravo je optužen 1902. za 19 užasnih smrti indijanskih seljana od tetanusa nakon što su vakcinisani protiv toga od dr Hafkina. Za smrt se na kraju krivio jedan od njegovih asistenata, ipak, što pokazuje da kada Jevrejin ima saradnike, ti pojedinci ne dobijaju zasluge za uspeh, ali dobijaju krivicu za neuspeh.

Prvi antiserum protiv kuge (iako ne postoji još uvek zaista nijedan) je izumljen 1895. od dvojice belaca iz Francuske po imenu Aleksandar Jersin i Pol-Lui Simon (Alexandre Yersin and Paul-Louis Simond). Jersin je sam identifikovao metod kojim se kuga širi – buve na pacovima – i bakteriju koja to uzrokuje. Videti, na primer, Barbara Hawgood’s article „Alexandre Yersin (1863–1943): discoverer of the plague bacillus, explorer and agronomist“ in the Journal of medical biography, volume 16, no. 3 (2008).

Njihova antiserum injekcija je imala otprili istu delotvornost kao Hafkinova kasnija vakcina – pedeset procenata dobrim danima, što znači da je bila delotvornija jer je bila korišćena na ljudima koji su jasno zaraženi umesto na onima koji bi mogli kasnije biti izloženi (ili ne). Opet, to nije dovoljno.

Jednostavna istina je da čak i sada, vaše šanse nisu velike ako dobijete kugu, koja i dalje postoji i danas, zato što niko nije izumeo injekciju koja će je sprečiti ili pouzdano lečiti. Još uvek čekamo na prvu pravu vakcinu protiv kuge ili antiserum da budu izumljeni, tako da dok neko to ne uradi, mislim da nije puno tražiti da ljudi prestanu da daju zasluge Jevrejima za stvari koje još ne postoje.

Hepatitis B vakcina

Barry Blumberg in 1969? – Ne!

Izumeo Beri Blumberg (Barry Blumberg) 1969.? – Ne!

Razlog naravno zašto Jevreji ne navode Jevrejina Saula Krugmana kao pronalazača (koji je napravio ranu lošu vakcinu jednostavno kuvajući inficirani serum), da bi pomerili datum otkrića nazad je to što je Krugman namerno inficirao hepatitisom mentalno zaostalu decu u Viloubrok državnoj školi da bi proučavao efekte. Da razjasnimo, nije testirao vakcinu na njima; namerno je zarazio 800 dece (Videti Cuenod and Gasser, „Research on the mentally incompetent,“ Journal of medical ethics, volume 29, number 1, 2003, pp. 19-21.). Osnovna razlika između toga i Taskagi sifilis studije je to što se ovo stvarno desilo, dok je Tuskagi nakićena glupost koju su izmislili histerični antibelci.

Trik ovde je u reči „vakcina“. Da, svakako je sigurno da su Blumberg i njegov tim (uključujući nekoliko belaca), razvili prvu hepatitis vakcinu, po tehničkoj definiciji, zato što su imali neverovatnu sreću koja se desila na izuzetno retkom antigenu (od australiodnog pojedinca), koja se nije obično nalazila bilo gde drugde. Mnogi ljudi tog doba su radili na vakcini i metod po kojem se sada proizvodi nema nikakve veze sa Blumbergom niti Jevrejima uopšte, tako da bismo imali vakcinu i da on i njegova sorta nisu nikada živeli.

I njegova nije bila prva preventivna vakcinacija protiv bolesti. Ta reč se koristi kao glagol u rečenici i odnosi se na proces, ne na tehničku definiciju vakcine. Prvi ljudi koji su to uradili su bili Džozef Stouks i Džon R. Nif (Joseph Stokes and John R. Neefe), koji su otrkrili da injekcije gamaglobulina imunizuju pojedince protiv hepatitisa uopšte, 1945. godine. To je bilo korišćeno sve do ranih 1970-tih zato što je funkcionisalo veoma dobro. Nisu bili Jevreji. Videti Stokes and Neefe’s „The prevention and attenuation of infectious hepatitis by gamma globulin: preliminary note“ in the Journal of the American Medical Association, volume 127, number 3 (1945), pp. 144-145.

Da li je važno što nisu davali zapravo vakcinu? Definitivno ne! „Vakcina“ koju pojedinci sada primaju protiv bolesti takođe nije zaista vakcina zato što je to samo antigen koji dolazi od genetski modifikovanog organizma umesto od samog virusa hepatitisa. Uprkos tome, naziva se vakcinom i ubrzigavanje toga da bi se izazvao imunitet se naziva vakcinacijom. Gamaglobulin injekcije dr Stouksa su služile potpuno istoj svrsi. Zastupnici Blumbergovog mita čine da stvari izgledaju da smo bili potpuno nemoćni protiv bolesti dok se on nije pojavio i spasao nas, i selektivno su ignorisali dokaze protiv.

Lančana nuklearna reakcija

Izumeo Leo Šilard (Leó Szilárd) in 1936.? – Ne!

Koncept Lea Šilarda nuklearne reakcije nije bio moguć da radi, zato što ga nije razumeo pravilno. Patentirao je koncept lančane nuklearne reakcije koristeći lake, izotope koji daju neutrone da nekako izazove lančanu reakciju. To je potpuno pogrešno i svaki pokušaj da se upotrebi je propao i uvek će.

Prvu nuklearnu lančanu reakciju je postigao nejevrejin Enriko Fermi (Enrico Fermi) 1942. godine, koristeći teške izotope pod fisijom generisanja neutrona. Videti Fermi’s „The development of the first chain reacting pile,“ in the Proceedings of the American Philosophical Society, 1946, pp. 20-24.

Svakako patentiranje nečega što ne radi i što ne razumete ne daje vam za pravo na nešto što je došlo kasnije i što radi a vi ga niste smislili. Podsetimo se logičkog kriterijuma za dodeljivanje prvenstva ovde: prva koncepcija funkcionalne verzije. Ako ćemo to da dodelimo Šilardu koji nije imao pojma kako radi, možemo onda da dodelimo prvenstvo i ruskom naučniku Nikolaju Semenovu zato što je prvobitno razvio koncept lančane reakcije 1928. godine. Videti Peter Krehl’s book History of Shock Waves, Explosions, and Impacts, from Springer Science & Business Media, 2008. Semenov nije bio Jevrejin.

Teksas pantalone

Smislili Levi Štraus i Džejkob Dejvid (Levi Strauss and Jacob David) 1871.? – Ne!

Ljudi koji ovo tvrde treba da pročitaju stvarni patent: to je bilo korišćenje malih pričvršćivača (rivets) da bi se ojačali uglovi džepova. To je to.

Teksas farmerke su jednostavno pantalone napravljene od denim ili dangari tkanine i obojene u plavo. Pa kada su plave denim pantalone izumljene? Ko zna! Čak i u sredini 17. veka, plavo je bila tradicionalna boja za denim pantalone mornara u Đenovi, Italija, odakle dolazi i naziv džins. Ta dva Jevrejina nisu izumeli džins. Molim videti članak „Mystery of Denim’s Origins Solved by Art“ at Mystery of Denim’s Origins Solved by Art : Discovery News : Discovery News.

Magnetno skladištenje informacija

Izumeo Džejkob Rabinov (Jacob Rabinow) 1954.? – Ne!

Prvo magnetno skladištenje informacija je izumeo danski inženjer Valdemar Poulsen (Valdemar Poulsen) 1900. godine. To je SAD Patent br. 661,619. Prvu magnetsku traku za snimanje je napravio Nemac Fric Fleumer (Fritz Pfleumer) 1929. godine. Njegova naprava koja je sledila, za snimanje i reprodukovanje zvuka u toj materiji, je SAD Patent br. 2,247,847 iz 1941. godine.

Karmin

Izumeo Moris Levi (Maurice Levy) 1915.? Zaboga – Ne!

Karmin je izmišljen u Sumeru otprilike pre pet hiljada godina, i bio je u prilično stalnoj upotrebi još od tada. Molim videti Ogilvie and Ryan’s „Lipstick: More than a fashion trend“ from Edith Cowan University in Australia, 2011. Ova je jedna od besmislenijih tvrdnji na listi.

Hemijska olovka

Izumeo Laslo Biro (Laszlo Biro) 1938.? – Ne!

Prvu hemijsku olovku je patentirao Džon J. Laud (John J. Loud) 1888. godine. (SAD Patent br. 392,046). Nije bio Jevrejin.

Instant-kafa

Izumeo neki Jevrejin negde sredinom 20. veka? – Ne!

Dok se ovo često tvrdi, tačno ime i datum nikada se ne navode. Svakako tera nekoga da se pita kako su oni koji to propagiraju tako sigurni. Sumnjam da velika većina njih čini bilo šta više od da objavi listu a onda nadmeno utvrde da to „dokazuje“ da su Jevreji najbolji u izumima. U svakom slučaju, nije važno koga izaberu, zato što je instant-kafu izumeo Dejvid Streng (David Strang), belac sa Novog Zelanda 1890., br. Patenta 3518.

Kolor fotografija

Izumeo Leopold Mane (Leopold Mannes) 1917.? – Ne!

Prve kolor fotografije je napravio francuski fizičar Edmund Bekerel 1848. Koristio je taj metod da razvije fotografiju, spektruma iz prizme, i objavio rezultate u naučnom članku „L’image photographique colorée du spectre solaire“ in the journal Comptes Rendus, vol. 26, pp. 181–183.

Daljinsko upravljanje

Izumeo Robert Adler (Robert Adler) in 1950.? – Ne!

Daljinsko upravljanje je izumeo srpski genije Nikola Tesla 1898., SAD Patent br. 613,809.

Karburator

Izumeo Donat Banki (Donat Banki) 1893.? – Ne!

Karburator je prvi izumeo Italijan Luiđi de Kristoforis (Luigi De Cristoforis) 1876. kako je opisano u Aktima Lombardijskog Instituta za nauku.

Virtuelna stvarnost

Izumeo Stenli Veinbaum (Stanley Weinbaum) in 1935.? – Ne!

Makar, nije izumeo osim ako računamo ideje u smislu da osoba nema pojma kako da ih primeni u bilo kom smislu osim magije. Veinbaum je samo bio autor ne pronalazač.

Pravu VS je izumeo Tomas A. Furnes (Thomas A. Furness III) 1966. kada je dizajnirao i napravio vizuelni simulator leta za avijaciju SAD. Videti HITLab People : Thomas A. Furness III.

LP ploče

Izumeo Piter Karl Goldmark (Peter Carl Goldmark) 1948.? – Ne!

Sam fonograf je naravno izmislio Tomas Edison 1880. godine, SAD Patent br. 227,679. Prototip LP ploče je razvio Western Electric 1926. godine. RCA Victor je uveo prve komercijalne 33 i trećinu LP ploče 1931. godine. Videti Bachman’s „The LP and the Single“ in the Journal of the Audio Engineering Society, volume 25, issue 10/11, 1977, pp. 821-823. Sve ovo se desilo pre 1948., očigledno.

Ton filmovi

Izumeo Džozef Tikočinski (Joseph Tykocinski) 1922.? – Ne!

Filmove sa zvukom je izumeo Švajcarac po imenu Čarls Fransoa Diso (Charles François Dussaud) 1899. godine. Videti Emily Smith’s The Akira Kurosawa Handbook from Emereo Publishing, 2013, p. 460.

Video traka

Izumeo Čarls Ginsburg (Charles Ginsburg) 1950.? – Ne!

Prvu magnetsku traku za snimanje je napravio Fric Fleumer (Fritz Pfleumer) 1929. godine., kao što je već rečeno. Korišćenje ove trake da se snimi video je bio veoma očigledan korak, što navodi čoveka da se pita zašto bismo davali zasluge BILO KOME za „pronalazak videotrake“. To je ista stvar. Trik je u tome da video ima mnogo više podataka da snimi u istom vremenskom intervalu. Prva poznata osoba koja je rešila taj problem bio je Džek Malin (Jack Mullin)1947. Videti Hammar’s article „Jack Mullin: The Man and His Machines“ in the Journal of the Audio Engineering Society, vol. 37, no. 6, 1989, pp. 490-512.

Neki pokušavaju da pripišu zasluge Čarlsu Ginsbergu za pronalazak jer je vodio TIM ljudi (uključujući jednog veoma bistrog mladog belog čoveka za koga ste možda čuli po imenu Rej Dolbi), koji je razvio sistem gde se traka pomerala sporo a glava za reprodukciju brzo, kratko nakon što je Malinovo rešenje objavljeno.

Kolor televizija

Izumeo Dejvid Sarnov (David Sarnoff) 1953.? – Ne!

Kao što su drugi istakli, Dejvid Sarnov nije bio pronalazač, već samo menadžer korporacije kojem su RCA investitori podnosili izveštaj – najznačajnije belac po imenu Džordž Harold Braun (George Harold Brown), (koji ima osamdeset patenata dok Smirnov ima nula). Uistinu, belac po imenu Hanter Godrih (Hunter Goodrich) je taj koji je napravio trokolornu cev koja je omogućila proces. To je SAD Patent br. 2,677,779.

Instant-fotografija

Izumeo Edvin Herbert Lend (Edwin Herbert Land) 1947.? – Ne!

Prvu instant kameru je izumeo Semjuel Šlafrok (Samuel Shlafrock) 1925. (SAD Patent br. 1,559,795). Bio je Poljak, ne Jevrejin, promenivši izgovor svog imena da bi učinio izgovor lakšim na engleskom.

Holografija

Izumeo Denis Gabor (Dennis Gabor) 1948.? – Ne!

Treba prvo pojasniti da Denis Gabor nije ni na koji način zamislio holograme onako kako ih bilo ko u današnjem svetu razume. Samo je pokušavao da unapredi rezoluciju elektronskih mikroskopa i nikada nije ni zamislio trodimenzionalne slike skladištene na fotografskom filmu da mogu dva oka da ih gledaju. Taj pronalazak je došao od belca iz Rusije po imenu Juri Nikolajevič Denisjuk (Yuri Nikolaevich Denisyuk) 1962. godine. (Y.N. Denisyuk, „On the reflection of optical properties of an object in a wave field of light scattered by it,“ Doklady Akademii Nauk SSSR, vol. 144, no. 6, 1962, pp. 1275-1278.)

Svakako je sigurno da je Gabor skovao reč „hologram“, ali holografija kao proces prethodi njegovom radu o tom pitanju decenijama. Metod koji je korišćen za analizu koji koristi i amplitudu i fazu radio-talasa je bio u upotrebi mnogo godina kao optički sistem računanja. (Videti Caulfield’s Handbook of Optical Holography from Academic Press, New York, 1979, p. 6.)

Koncept takođe vuče korene od rada Miceslava Volfkea (Mieczyslaw Wolfke), koji je 1920. godine napisao da šabloni difrakcije X zraka kristala osvetljenih monohromatskim svetlom stvara novi difrakcioni obrazac identičan originalnom objektu. Ovo, po definiciji, jeste holografija. Miceslav Volfke je napravio holograme funkcionalno i namerno. Njegov rad o tome je „About the possibility of optical imaging of molecular lattices“ in Physikische Zeitschrft, vol. 21, pp. 495-7. Problem je što Volfke nije bio Jevrejin. Bio je belac iz Poljske.

Sama Gaborova matematička interpretacija holografskog optičkog fenomena je svakako originalna i čak je bila korisna, ali tvrdnja nekih da ne bismo imali holograme bez njega je jasno prazna priča, bez obzira na definiciju koju koristimo. Proces mu prethodi i moderno značenje termina nikada nije zamislio.

Nuklearna magnetna rezonanca (prekršteno Snimanje magnetnom rezonancom)

Otrkio Isidor Isak Rabi (Isidor Isaac Rabi)1938.? – Ne!

Nuklearna magnetna rezonanca (NMR) je, u modernoj upotrebi, hemijska analiza i proces snimanja koji skoro da nema ništa sa originalnim ispitivanjima, i pokušaj da se daju zasluge Rabiju za moderne ideje je kao da pokušate da date zasluge izumitelju abakusa za elektronske kompjutere čak i ako je bio originalni izvor koncepta.

Nuklearna magnetna rezonanca je otkrivena 1946. godine od belca Edvarda Pursela (Edward Purcell) (Članak je „Resonance Absorption by Nuclear Magnetic Moments in a Solid“ in Physical Review, vol. 69, 1946, p. 37.). Ono šta ova izjava znači je da su Pursel i njegove kolege uspešno posmatrale fenomen koji je već bio teorijski predviđen. Tako da, ko je stvorio teoriju? Da li Rabi? Ne. Da li drugi Jevrejin? Ne. Izgleda da je to bio belac po imenu C.J. Gorter (C. J. Görter) koji je raspravljao o ideji u radu, dve godine pre Rabija: Physica, vol. 3, 1936, p. 995.

Čizkejk

Smislili jevrejski imigranti u SAD 1920-tim? – Ne!

Čizkejk je prvi put pomenut čak u istoriji drevne Grčke. opisan od lekara po imenu Egimus, koji je raspravljao o tome kao o već uspostavljenom i razrađenom zanatu.

Kolica za kupovinu

Smislio Silvan Gudman (Sylvan Goodman) 1940.? – Ne!

Ovaj pronalaza, kao i karmin, je skoro suviše besmislen za raspravljati. Pronalazak kolica za kupovinu ide sa izumom točka od Indo-Evropljana hiljadama godina ranije. Podrazumevamo da su kolica za kupovinu ona koja se koriste dok se kupuje. Izgleda da neko treba da veruje da niko nikada nije koristio kolica da bi nosio ono što kupi do Gudmana i njegovog spasenja čovečanstva od njegove kratkovidosti. Mali crveni vagoni za prevoz robe se ne računaju, izgleda, kao ni ručna kolica, obična, za veš i druga.

Pošto će Gudmanovi zastupnici insistirati da vide prethodni patent za kolica za kupovinu, evo ga: „Šoping vagon (kolica)“ SAD Patent br. 1,817,260 iz 1931, od J.V. Longana (J. V. Longan). Prijava tačno navodi da je za „kupovinu u maloprodajama, ili za korišenje u domaćinstvima za olakšavanje posla domaćicama za obavljanje neophodnih poslova u domaćinstvu. Opisana sprava je kombinacija šoping kolica i kolica za bebe“ Drugim rečima, to su kolica za korišćenje dok se kupuje. Kupljeni predmeti se stavljaju tu i čak postoji i mesto za bebu dok idete pored polica birajući stvari. Zvuči poznato?

Za one koji bi tvrdili da Longanov izum nosi malo sličnosti sa modernim kolicima za kupovinu, molim primetiti da ni Gudmanov ne nosi. Kolica za kupovinu koja sada svi zamišljamo je izumeo belac po imenu Orla Votson (Orla Watson) 1949. godine SAD Patent br. 2,479,530.

Pa da li je J.V. Longan pravi izumitelj kolica za kupovinu? Ko zna! Kakva bi osoba pravila toliku buku oko tako trivijalnog izuma? Jedna stvar je ipak jasna: Silvan Gudman nije izumeo koncept korišćenja kolica dok se kupuje, bez obzira šta vam ko kaže.

Hemoterapija

Izumeo Sidni Farber (Sydney Farber) 1948.? – Ne!

Prvi poznati put kada je hemijski tretman bio korišćen za rak je bilo 1946. godine od Alfreda Z. Gilmana, Luisa S. Gudmana i Gustava E. Lindskoga (Alfred Z. Gilman, Louis S. Goodman, and Gustaf E. Lindskog) Videti njihov članak „Nitrogen mustard therapy: Use of methyl-bis (beta-chloroethyl) amine hydrochloride and tris (beta-chloroethyl) amine hydrochloride for Hodgkin’s disease, lymphosarcoma, leukemia and certain allied and miscellaneous disorders“ in the Journal of the American Medical Association, vol. 132, iss. 3, pp. 126-132.

Nijedan od njih nije Jevrejin, iako Gudman može biti mestizo, sudeći po njegovim fotografijama. Neki ljudi takođe mešaju Alfreda Gilmana, ovde pomenutog, sa Alfredom G. Gilmanom, koji je Jevrejin, ali nema ništa sa istraživanjima hemoterapije.

Lokalna anestezija

Izumeo Alfred Ajnhorn (Alfred Einhorn) 1806.? – Ne!

Izumeo Karl Koler (Carl Koller) 1884.? – Ne!

Lokalna anestezija postoji daleko, daleko u istoriji. Svakako je istina da je jedan od ove dvojice izumeo još jedan anestetik u njihovom dugom nizu (Novokain, kome sledi amilokain i benzokain su od belih izumitelja, kasnije zamenjen lidokainom od još jednom belog izumitelja zato što je Novokain imao toliko mnogo alergijskih reakcija), ali nema načina da mu se da zasluga u tolikom nizu lokalnih anestezija. Takođe ni drugome, očnome lekaru koji je davao svojim pacijentima kokain, što generalno ne bi bilo smatrano razumnom praksom za ponoviti.

Lokalni anestetici kao sredstvo umrtvljavanja datiraju još iz Evrope bar od vremena od kada svi znaju dejstva ulja od karanfilića na zubobolju ili nane (mente) na iritaciju kože (koji još datiraju iz vremena istraživanja Indo-Evropljana na Bliskom Istoku i Indiji), a to je samo par primera. Ljudi koji se trude da promovišu Jevreje kao ključne izumitelje su ovde baš nategnuli stvar.

Treba još reći o Novokainu, pošto ga jevrejska lista izuma često uključuje: Igra koja se ovde igra je da većina ljudi nastavi da koristi termin za injekcije lokalne anestezije uopšte, uprkos činjenici da se Novokain skoro nikada više ne koristi. Vaš zubar vam daje lidokain ne Novokain. Kao što je rečeno, Jevreji zaista jesu izumeli još jedan anestetik u sred veoma duge liste, ali ta materija se više ne koristi, i nije bila prva, tako da implikacija da dugujemo Jevrejima svaki put kada popravljamo zube je ekstremno nepoštena.

Geosinhroni komunikacioni satelit

Izumeo Harold A. Rozen (Harold A. Rosen) 1961.? – Ne!

Rozen je bio zadužen za tim u Hughes Aircraft koji su napravili prvi takav satelit. Nije bio njegov izum, i nije čak bio ni od jednog iz njegovog tima belih inženjera. To je bila ideja slovenačkog raketnog inženjera po imenu Herman Potočnik (Herman Potocnik) 1928. godine, koji ne samo da je napravio kalkulacije za takvu orbitu, nego je i komentarisao o korisnosti pozicioniranja objekata tamo radi posmatranja i komuniciranja sa Zemljom putem radija.

Aspirin

Izumeo Artur Eihengrin (Arthur Eichengrün) 1897.? – Ne!

Premda je Eihengrin ovo lažno tvrdio 1949. da bi stekao slavu koju nije zaslužio, pravi izumitelj je bio ne-Jevrejin po imenu Feliks Hofman (Felix Hoffman). Kompanija za koju su obojica radili u to vreme (Bajer) je to potvrdila u saopštenju za štampu. Felix Hoffmann “ Personalities of Bayer’s History – Bayer. Ovo je uprkos nedavnim jadnim parnicama koje su pokušale da prisilno promene istoriju i da imenuju Eihengrina umesto Hofmana.

Benzodiazepin (Librijum i Valijum)

Izumeo Leo Šternbah (Leo Sternbach) 1961.? – Ne!

(Pa, bio je u sobi u to vreme). Šternbah je vodio grupu naučnika uključujući Erla Ridera i Lovela Randala (Earl Reeder and Lowell Randall), sa drugima kojima su imena još i više zaboravljena od njihovih. Želeli su da testiraju psihoaktivne efekte jedinjena povezanog sa bojama (? dye-related compound), i stavili su ga u uobičajene korake hemijske izmene na taj način i takvog su ga slali na testiranje. Nijedna varijanta nije uradila ništa značajno. Kompanija za koju su radili (Roche) je to videla i nakon nekoliko godina im rekla da odustanu i pređu na nešto drugo.

Pakovali su se da započnu nešto novo, kada je Erl ne Leo primetio jedan uzorak koji je nekako ostao neprocesuiran. On, ne Leo, ga je poslao na testiranje, i gle, to je bio čudesni sedativ.

Dakle, ono što imamo je gomila ljudi koja je radila na projektu, svakako nisu svi bili Jevreji. Napravili su bezbrojne formule zajedno, mahom neuspevali zajedno, a onda jedan od njih šalje uzorak koji bi Šternbah jednostavno bacio u đubre. I gle, pronalazač benzodiazepina postaje Šternbah, sve sam, jedini, u svakom udžbeniku i internet strani – i najvažnije na patentu. Ka-CHING!

Za potvrdu ove priče pročitati ovde: Stanley Osborne in Benzodiazepine 152 Success Secrets – 152 Most Asked Questions On Benzodiazepine – What You Need To Know, Emereo Publishing, 2014, pp. 126-140.

Da li bismo imali benzodiazepin bez Jevreja? Ko zna, ali to pitanje teško da je važno zato što je to samo još jedan sedativ na dugoj listi, što inače verovatno nije dobra stvar,

Prozak

Izumeo Klaus Šmigel (Klaus Schmiegel) 1982.? – Ne!

Koliko god da bih želeo da krivim Jevrejina za ovu užasnu supstancu, mora zapravo da krivim dvojicu Azijata i tri belaca: David T. Wong, Jong S. Horng, Frank P. Bymaster, Kenneth L. Hauser, Bryan B. Molloy, zato što su zapazili dejstva toga povezana sa serotoninom u 1974: „A selective inhibitor of serotonin uptake: Lilly 110140, 3-(p-trifluoromethylphenoxy)-N-methyl-3-phenylpropylamine“ published in Life sciences, vol. 15, no. 3, 1974, pp 471-479.

Bubrežna dijaliza

Izumeo Vilem Johan Kolf (Willem Johan Kolff) 1943.? Da! Koliko god se trudio, ne mogu da nađem bilo kakav izvor koji ga identifikuje kao Jevrejina, uprkos njegovom nesrećnom nosu. Ovo je pretpostavljajući da misle na njega a ne nekoga drugog, jer je slično teško naći zapravo ime da ide uz tvrdnju. Liste „jevrejskih izuma“ jednostavno tvrde da je Jevrejin izumeo mašinu za dijalizu bez davanja identiteta ili godine. Mislim da su ga semitofili ili pogrešno uzeli za Jevrejina zbog njegovog antinemačkog stava tokom Drugog svetskog rata, ili pokušavaju da daju zasluge za njegov izum Jevrejinu koji je bio zadužen za bolnicu u to vreme. Bilo kako bilo, greše.

Sonar i sonogrami

Izumeo Robert Rajns (Robert Rines) 1970.? – Ne!

Ovo mora biti jedna od smehotresnijih grešaka na listi. Rajns je proveo 37 godina svog života pretražujući Loh Nes i tražeći „Nesi“. Godine 1970. je koristio sonar. Nije ga izumeo.

Sonar su izumeli Paul Langevin, Constantin Chilowsky, i Robert Boyle 1916. godine. Videti Ainslie’s book Principles of Sonar Performance Modelling, published by Springer, 2010, p. 10. Patent Čilovskog i Langevina je bio u Francuskoj br. 502,913. Nisu bili Jevreji.

Hipodermalna igla

Izumeo Bendžamin A. Rubin (Benjamin A. Rubin) 1961.? – Ne!

Hipodermalnu iglu je izumeo Kristofer Vren (Christopher Wren) 1656, veoma mnogo vremena pre 1961. godine. Koristio je fine guščije bodlje da ubrizga lek intravenozno. Iskreno, ko misli ovde da nije bilo špriceva pre 1961.?

Faks mašina

Izumeo Artur Korn (Arthur Korn) 1906.? – Ne!

Dr. Korn je bio samo jedan član tima naučnika koji su radili na transmisionoj mašini, ali je koncept bio star čak i tada. Prvu faks mašinu je izumeo škotski mehaničar i pronalazač Aleksander Bejn (Alexander Bain). Godine 1843., Aleksanderu Bejnu je odobren britanski patent za „unapređenja u proizvodnji i regulisanju električnih struja i poboljšanja u spravama za merenje vremena (timepieces) i u električnom štampanju i signalnim telegrafima“. Da, električno štampanje jeste zaista toliko staro.

Neki međutim mogu da prigovore da Bejno rad nije bio istinska kopija slike. U tom slučaju, ići do 1861. kada je Đovani Kaseli (Giovanni Caselli), patentirao pantelegraf, aparat specijlno za prenos faksimila, Evropski Patent br. 2532, SAD Patent br. 37,563.

Prenos podataka optičkim vlaknom

Izumeo Hajnrih Lam (Heinrich Lamm) 1930.? – Ne!

Trebali je vremena za razabiranje koji je Jevrejin dobio zasluge ovde i tačno za šta zato što tvrdnje sve jednostavno kažu „fiberoptika“. Takav je slučaj često. Liste „jevrejskih izuma“ ne daju ime ili datum ili čak i jasnu tvrdnju; samo izbace nekoliko poznatih reči i tvrde da svet duguje Jevrejima za ceo koncept i sve povezano sa njim.

Prvo stakleno vlakno je proizveo Čarls Vernon Bojs (Charles Vernon Boys) 1887., iako ga nije napravio za optički prenos. To je postignuto kroz veće staklene šipke od strane doktora Rota i Reusa (Roth and Reuss) iz Beča za osvetljivanje telesnih šupljina. Prva osoba koja je zamislila prenos informacija optičkim vlaknom bio je francuski naučnik Anri Sen-Rene (Henry Saint-Rene) 1898. godine. Prvi patent ideje je škotskog inženjera Džona Lodžija Berda (John Logie Baird) 1926. godine, britanski patent br. 285,738.

Mikrofon

Izumeo Emil Berliner (Emile Berliner) 1877.? – Ne!

Semitofili pokušavaju da daju zasluge Berlineru za ugljenični mikrofon, koji je bio prvi mikrofon pristojnog kvaliteta, tj. onaj koji je zaista radio, što je posebno nevalidna tvrdnja pošto ga Berliner nije izmislio prvi, a nije ga izmislio ni drugi, pošto je ušao u spor o prvenstvu patenta sa Tomasom Edisonom i izgubio. To jest, on (Jevrejin) je odlučio da tuži za prvenstvo u prošlosti kada su sudovi zaista odmeravali dokaze umesto političke korektnosti i sud je odlučio da ga je Edison zaista pretekao.

Pravi prvi pronalazač, ipak, bio je Englez Dejvid Edvard Hjuz (David Edward Hughes) (koji je uzgred stvorio izraz mikrofon), koji prvobitno nije hteo da patentira svoju ideju, a pokazao je pred mnogo ljudi godinama ranije. (Videti Obituary: David Hughes“ in The Electrician, published in London, January 26, 1900, pp. 457-8.)

Dakle ni u smislu patenta niti u hronološkom smislu Jevrejin nije izumeo mikrofon.

Radijalni motor

Izumeo Emil Berliner (Emile Berliner) 1908.? – Ne!

Prvi radijalni motor je izumeo Čarls Menli (Charles Manly) 1901. (Videti „Charles M. Manly Papers, 1895-1925“ in the National Air and Space Museum Archives via SIRIS, Charles M. Manly Papers, 1895-1925 (bulk 1903-1915).)

Mikroprocesor

Izumeo Stenli Mejzor (Stanley Mazor) 1971? – Ne!

Mejzor je bio u timu koji je stvorio Intel 4004, ali glavni dizajneri čipa su bili Frederiko Fagin i Ted Hof (Frederico Faggin and Ted Hoff), gde je Fagin uradio silikonski dizajn a Hof se bavio arhitekturom čipa. Mnogo izvora, uključujući Vikipediju, čak ni ne pominju Mejzora kao primarnog člana dizajnerskog tima kada se govori o samom čipu, iako je njegovo ime treće navedeno na patentu (SAD Patent br. 3,821,715)

Mobilni telefoni

Izumeo Martin Kuper (Martin Cooper) 1973.? – Ne!

Ovo je još jedan slučaj davanja zasluga jevrejskom menadžeru tima. Komplikacija je, međutim, u tome što datiraju još skoro sa početka 20. veka i ne uključuju bilo kakve Jevreje, ne čak ni kao menadžere, u to doba.

AT&T je nudila mobilnu telefonsku uslugu još 1947. godine, ali je operator morao da bude posrednik. Sve ovo ostavlja čoveka u čudu zašto bi neko davao zasluge nekome tako kasno 1973. za „mobilnu tehnologiju“. Zapravo, uprkos čestim jevrejskim tvrdnjama da je Kuper napravio prvi poziv mobilnim telefonom 1973. godine, zapravo je napravljen 27 godina ranije.

Belac po imenu Daglas Ring (Douglas Ring) predložio je 1947. da zemlja bude pokrivena za svrhe takvih poziva mrežom heksagonalnih „ćelija“ koje su sve bile centrirane ka radio tornju tako da bi pozivi mogli biti napravljeni svuda. On i Re Jang (Rae Young, još jedan belac), razvili su ovu tehnologiju za Bel laboratorije. Kuperov tim je prvi završio mobilni telefon koji se mogao držati u ruci (bila je veoma tesna trka sa mnogo drugih timova koji su jurili isti cilj), ali koristio je mrežu koju su belci izumeli i ustanovili mnogo pre, i veliki mobilni telefoni su već postojali u automobilima i velike prenosne kutije, mnogo godina. Videti „1946: First Mobile Telephone Call“ at the AT&T labs Technology Timeline: http://www.corp.att.com/attlabs/repu…/46mobile.html.

Video-rekorder

Izumeo Čarls Ginsburg (Charles Ginsburg) 1956.? – Ne!

Čarls Ginsburg je bio, ponovo, samo vođa tima ljudi koji su radili u Ampex Corporation da stvore praktičniji video-rekorder. Po običaju, Jevrejin hoće da preuzme sve zasluge. Bilo kako bilo, prvi video-rekorder je pokazan 1951. od Bing Crosby Enterprises. Videti article „Tape Recording Used by Filmless ‘Camera'“ in the New York Times, November 12, 1951, p. 21.

I uzeti reč „praktično“ u opisu Ampex mašine sa rezervom: koštao je 50000 dolara u to vreme kada je pristojna kuća koštala oko deset hiljada.

Navodnjavanje kap po kap

Izumeo Simča Blas (Simcha Blass) 1959.? Zaboga, – Ne!

Blas je bio samo biznismen koji je prodavao sisteme navodnjavanja kap po kap. To navodnjavanje datira toliko daleko nazad u istoriju da nije čak ni jasno ko ga je prvi koristio. Koristilo se u drevnoj Indiji i drevnoj Kini mnogo pre nove ere, i koristi se bez prekida od tada do danas. Moderno navodnjavanje kap po kap je počelo 1860-tih godina kada su britanski unapređivači pokušali da modernizuju Avganistan nakon prvog Anglo-Avganistanskog rata. Pošto je bilo malo vode, britanski istraživači su eksperimentisali sa sistemima za navodnjavanje od neobloženih glinenih cevi koji su čuvali vlagu kapljajući je pod zemlju na korenje biljaka, i odvodili vodu koja bi pobegla sa dna sejalice kroz donje cevi. Videti Megh Goyal’s Sustainable Mircro Irrigation: Principles and Practices, published by CRC Press, 2014, p. xx.

Modeli električnih vozova

Izumeo Džošua Kavan (Joshua Cowan) 1898.? Ne? Kavan je osnovao Lionel. Zaradili su mnogo novca prodajući modele vozova. Nije ih izumeo. Izumeli su ih Robert Finč i Morton Karlajlj (Robert Finch and Morton Carlisle) 1894. godine. Videti the Train Collectors Association page on Carlisle and Finch trains, Carlisle & Finch Trains.

Pejdžer

Izumeo Al Gros (Al Gross) 1949.? – Ne!

Prvi pejdžer sistem koji se koristio je korišćen od policije Detroita 1921. da pošalju upozorenja patrolnim kolima. Semitofili misle da to ne treba da se računa zato što nije bilo dostupno opštoj javnosti, ali nije ni Grosov sistem. (Mnogo duplih standarda!) Takvo pejdžiranje je stvorio Multitone Electronics 1956. godine. Videti Donnely, Park, et al., „The Decline of Pager Technology,“ Dartmouth College, http://faculty.tuck.dartmouth.edu/im…ner/Pagers.pdf.)

Voki-toki

Izumeo Al Gros (Al Gross) 1941.? – Ne!

Voki-toki je izumeo Donald Hings (Donald Hings) 1937. godine, kanadski patent br. 466,457. Gros je zapravo čuo za Hingsov dizajn i jednostavno odlučio da napravi svoju verziju.

Železnička hladnjača

Izumeo Isador Kitsi (Isador Kitsee) nekad? – Ne!

Kao sa gotovo svim tvrdnjama o jevrejskim izumima, bukvalno nema podataka od papagaja koji ih ispljuju. Ne znaju čak ni da li je takva osoba ikada živela, a kamoli šta je izumeo ili ne i kada. Kitsi se preselio u Ameriku oko 1866. i umro 1931. godine. (Videti Jewish Telegraph Agency obituary records at obituaries | Jewish Telegraphic Agency – Part 367.). Jasno je onda, pošto železničke hladnjače potiču iz Amerike da je morao da to uradi nakon 1866. godien. Prva železnička hladnjača koja je koristila mehaničko hlađenje, međutim, nije nastala do 1947, godine, tako da se tvrdnja ne može odnositi na to. (Videti Pacific Fruit Express Company #3000010, vrsta mehaničke železničke hladnjače, opisana https://www.psrm.org/trains/freight/pfe-300010/.)

Zaključak je onda da je Kitsijev „izum“ bila hladnjača, ali je prvu izumeo čovek po imenu Vilder 1851. u Čikagu, mnogo pre nego što je Kitsi stigao u SAD (Schlitz Refrigerated Box Cars or Reefers Plus History Behind)

Kitsi je bio plodan „izumitelj“, pod čime se podrazumeva da je plodno patentirao svoje verzije stvari koje su drugi ljudi već izmislili. Kako tipično jevrejski. Njegove verzije nisu bile revolucionarne niti bolje, što je razlog zašto je bukvano nepoznat osim semitofilima koji se zakače za nazive patenata i budalasto pretpostavljaju da je on morao biti izumitelj u svakom slučaju. Nije.

Vakumske cevi

Izumeo Irving Langmuir (Irving Langmuir) 1915.? – Ne!

Prvi patent za vakumsku cev je dodeljen Robertu von Libenu (Robert von Lieben) 1906. godine. Nemački patent br. 179,807.

Sijalica-žarulja

Izumeo Irving Langmuir (Irving Langmuir) 1916.? – Ne!

Prvu istinski električnu svetlost (uprkos kratkoći operacije) je izumeo belac Hamfri Dejvi (Humphrey Davy) 1809. godine. Videti Maxime Gendre’s article „Two centuries of electric light source innovations“ (2003) at http://www.einlightred.tue.nl/lights…ht_history.pdf.

Cepelin (Diržabl)

Izumeo Dejvid Švarc (David Schwartz) 1885.? – Ne!

Koncept vazdušnih letelica, cepelina posebno je izumeo Žan Baptist Mari Mesnijer (Jean Baptiste Marie Meusnier) 1783. godine. Anne-Jean Robert i njegov brat Nicolas-Louis Robert leteli su takvom letelicom zasnovanom na Mesnijerovom dizajnu, koju su napravili sa Žakom Šarlom, preko Engleskog kanala 1785. godine. Sva četvorica su bila Francuzi, ne Jevreji. Videti C. Truesdell’s „Jean-Baptiste-Marie charles meusnier de la place (1754–1793): an historical note“ in Meccanica, vol. 31, number 5, 1996, pp 607-610.

Kupasto-valjkasti ležajevi (Tapered Roller Bearings)

Izumeo Henri Timkin (Henry Timkin) 1898.? – Ne!

Prvobitni kupasto-valjkasti ležaj je izumeo 1895. Džon Linkoln Skot (John Lincoln Scott). SAD Patent br. 552,008.

Mehanički kalkulator (The Adding Machine)

Izumeo Abraham Stern (Abraham Stern) 1812.? – Ne!

Blez Paskal i Vilhelm Šikrad (Blaise Pascal and Wilhelm Schickard), su ga za malo pretekli: njihov je bio završen 1642. godine. Sledeći je bio Stepped Reckoner Gotfrida Vilhelma Lajbnica (Gottfried Wilhelm Leibniz) 1694. godine. Videti Nicole Ketelaars’ article „Pascal’s calculator“ in AIMe Magazine, vol. 2, 2001, pp. 3-5, also Robert Soare’s „Computability and recursion“ in the Bulletin of Symbolic Logic, vol. 2, no. 03, 1996, pp. 284-321.

Savitljiva slamka

Izumeo Džo Fridman (Joe Friedman) 1937.? – Ne!

Ovaj pronalazak je bukvalno suviše glup da bi se trošilo vreme na njega, ali Jevreji uvek to ističu kao da ne bismo imali savitljive slamke bez njih – ne daj Bože! Koncept savitljive, pogodnije za pakovanje „cevke za ispijanje“ datira još od J. L. Klarkovog (J. L. Clarke) SAD Patenta br. 942,306. iz 1909. godine. Ne koristi isti mehanizam, ali svrha je ista.

Harold Paj (Harold Pye) je uveo uvijeni oblik za savitljive slamke uopšte 1936. (SAD Patent br. 2,054,024), zajedno sa metodom proizvodnje i mogao je da tuži Fridmana (koji je tužno pokušao da živi od nestajućeg noviteta njegovih glupih slamki deceniju kasnij). Paj nije tužio, bez sumnje delom zbog toga što nije Jevrejin.

Stvarno, ideja da ne bismo imali savitljive slamke za sokove bez Jevreja (ili zaista marili kad ne bismo) je smešna.

Vodootporna zaštita i zaštita od fleka (Scotchgard)

Izumeo Sem Smit (Sam Smith) 1971.? Patsi O’Konel Šerman (Patsy O’Connell Sherman), glavni zaslužni pronalazač (SAD Patent br. 3,574,791), nije Jevrejka. Njen kolega u fluorohemijskom istraživanju u 3M u vreme kada je napravila supstancu koja je trebalo da postane Scotchgard je bio Jevrejin po imenu Sem Smit. Čudnovato kako Jevreji uvek izostave glavnu osobu i kažu nam da su Jevreji bili ključni za proces i da bez njih ne bismo imali Scotchgard.

Specijalna teorija relativnosti

Izumeo Albert Ajnštajn (Albert Einstein) 1905.? – Ne!

Anri Poenkare (Henri Poincaré) je predstavio princip relativnosti 14. septembra 1904 na Kongresu umetnosti i nauka koji je bio uz Svetsku izložbu u Sent Luisu, Misuri. Njegov govor je objasnio da zakoni fizičkih fenomena moraju biti isti za posmatrača koji stoji kao i za onog u jednoobraznom kretanju (uniform motion of translation), tako da čovek ne može imati bilo koji način da razlikuje da li se takvo kretanje dešava.

To je princip specijalne relativnosti. Ne može se izbeći činjenica da je Poenkare to pogodio, razumeo i izrazio prvi. (Videti Henri Poincaré’s „L’état actuel et l’avenir de la physique mathématique“ in the Bulletin des sciences mathématiques, vol. 28, no. 2, 1904, pp. 302-324.)

On je bio verovatno najveće ime u fizici tog doba, već je zastupao tu ideju na mnogim takvim seminarima, i Albert Ajnštajn je tvrdio da nikada nije ništa čuo o tome.

Opšta teorija relativnosti

Izumeo Albert Ajnštajn (Albert Einstein) 1915.? – Ne!

Dejvid Hilbert (David Hilbert) je završio opštu teoriju relativnosti bar pet dana pre Ajnštajna. Uprkos činjenici da je trebao biti svestan Ajnštajnovih ponovljenih krađa tuđih ideja, Hilbert je poslao kopiju svog rada Ajnštajnu, koji je zaglavio i vrteo se ukrug, i Ajnštajn je smesta kopirao jednačine i podneo ih za objavljivanje kao originalni rad. Videti Winterberg’s article, „On ‘Belated Decision in the Hilbert-Einstein Priority Dispute,’ published by L. Corry, J. Renn, and J. Stachel“ in Zeitschrift für Naturforschung, 59a, 2004, pp. 715-719.

Naizmenična struja

Izumeo Čarls Štajnmec (Charles Steinmetz) 1893.? – Ne!

Prvi AC generator je proizveo francuski pravilac instrumenata Ipolit Piksi (Hippolyte Pixii) 1832. godine prema dizajnima Majkla Faradeja. Videti, na primer, Eichard Parsons’ article „Electrical stimulation of the facial nerve“ in The Laryngoscope, vol. 76, no. 3, 1966, pp. 391-406.

Telefon

Izumeo Johan Filip Ris (Johann Philipp Reis) 1860.? – Ne!

Prvi elektronski telefon je izumeo italijanski pronalazač Antonio Santi Đuzepe Meuci (Antonio Santi Giuseppe Meucci) 1857. godine. (Videti Basilio Catania’s „Antonio Meucci: Telephone Pioneer“ in the Bulletin of Science, Technology & Society, volume 21, no. 1 in 2001, pp. 55-76.). Treba reći, međutim, da ni Meucijev niti Risov telefon nisu bili veoma funkcionalni, tako da zaista ne treba da se računaju. Prvi patentirani telefon punog funkcionalnog kapaciteta stvarno je izumeo Aleksander Grejem Bel (Alexander Graham Bell). Jevreji ignorišu ovo, i istovremno preskaču i Meucijev izum, zato što Bel i Meuci nisu bili Jevreji.

Baterije od žive

Izumeo Semjuel Ruben (Samuel Ruben) 1942.? – Ne!

Prvu bateriju od žive je napravio Čarls L. Klark (Charles L. Clarke) 1884. godine, SAD Patent br. 298,175.

Benzin i lampe na benzin

Izumeo Abraham Šrajner (Abraham Schreiner) 1853.? – Ne!

Ono šta je Šrajner koristio u svojoj kerozin-lampi nije bio benzin, niti je izmislio lampu, niti destilaciju petroleja, niti bilo koju od drugih apsurdno neverovatnih stvari za koje su Jevreji pokušali da mu daju zasluge. Destilacija petroleja koja je davala razne stepene hidrougljenika uključujući i ono što se danas naziva benzin, kao i kerozin, je izumeo kanadski geolog po imenu Abraham Gesner (Abraham Gesner) 1846. godine. Do 1850, osnovao je Kerosene Gaslight Company i bilo je dobro utvrđeno da ugalj, petrolej i uljni škriljci mogu biti destilovani da daju tako korisne supstance. Videti Kendall Beaton’s „Dr. Gesner’s kerosene: The start of American oil refining“ in Business History Review, vol. 29, no. 01, 1955, pp. 28-53.“

(prevedeno sa sajta http://www.big-lies.org/jew-inventions-myths/jew-inventions-myths-detail.html – Sajtu pristupljeno na dan 03.11.2020. godine)

Jr

Reagovali drugovi sa Tvitera…

Drugovi sa Tvitera mi ograničili nalog na 12 sati. 🙂 Još mora da im se pošalje broj mobilnog radi verifikacije da bi mogao da se otključa nalog. Do tada ne mogu da tvitujem.

Razlog je zato što sam napisao da je Adolf Hitler bio mirotvorac i politički genije. To ih je uznemirilo. Uvek komunističke cenzore pogađaju drugačija mišljenja. 🙂

Uradih sve kako su rekli pa će mi vratiti nalog posle 12 sati. To sam uradio samo da bih mogao da se oprostim od ljudi tamo jer ću sada više puta namerno da ponovim tamo da je Adolf Hitler bio mirotvorac i politički genije. 🙂

Jr

Komentar na podlu komunističku propagandu na kanalu Helmcast

19.08.2020.

Komentar na podlu komunističku propagandu na kanalu Helmcast

Evo mog komentara na emisiju na Jutjub kanalu Helmcast pod nazivom „Neću da primim vakcinu za Koronu ni po koju cenu! Biljana Đorović 2020 Inforatnici Vakcinacija“ – emisija i komentar od 19.08.2020.

Dva komentara koja sam poslao, tj. sam komentar i izvori/dokazi verovatno neće biti objavljeni ili će biti objavljeni naknadno, kada manje ljudi čita, kao što ta komunistička trovačnica redovno radi…

Komentari:

Komunistička propaganda. Drugarica zaista besramno truje javni govor. Naravno, kao i uvek kada drugovi i drugarice nastupaju javno – bez ikakvih dokaza.

Redom:

1. Drug Mišel Fuko kojeg citira drugarica. Homoseksualac, pedofil, narkoman, ludak koji je uživao u sadomazohizmu radi seksualnog zadoljstva. 1977. se, zajedno sa Deridom, Sartrom, Altuzerom, S. de Bovoar i dr. zalagao se za dozvoljavanje pedofilije tj. da se smanji dozvoljena granica za stupanje u seksualni odnos u Francuskoj koja je bila 15 godina života.

Umro od HIV-a nakon što ga je namerno preneo na jedna broj mladih ljudi.

2. Pol Virilio. Komunista.;

3. Naravno… to su ti neki „centri moći“ i sl. da bi drugarica izbegavala da da jasno imenuje da su ljudi jednostavno prihvatili demonsku ideologiju radi zla…;

4. A da… Drugarica Avramov. Komunistički trovač.;

5. Marks satanista. Naravno da će drugarica izbegavati. Marks je bio jevrejski komunista. To su najveće zveri u istoriji. Jevrejski drugovi poput Kaganoviča, Jagode, Jurovskog i sl. – su bili zveri koje su učile od druga Marksa…;

6. Primetimo kako drugarica kaže da je komunizam bio usmeren protiv Srbije. Dakle, ne osuđuje ga zaista idejno već u smislu praktične politike da je u istorijskom kontekstu iskorišćen protiv Srbije. Podlo;

7. Naravno da će drugarica skrivati demonsku ideologiju komunizma iza lažnog naziva „globalisti“ To ne postoji. Svi do jednog su komunisti – bilo istočni ili zapadni…;

8. Stručnjaci jesu zaista oni koji znaju da istražuju. Mnogo lažnog znana kojima su ljudi trovani od strane komunističkih trovača ih čini nesposobnim da razmišljaju kao slobodni ljudi a kamoli da budu stručnjaci;

9. Nije valjda izraelski drug tako rekao… Čudi me… Um košnice;

10. „Suverenisti i globalisti“. Još jedna od lažnih dilema koje podmeće demonska ideologija.

11. Drug Putin je komunista.Pravoslavno Hrišćanstvo i islam su zasnovani na suštinski istim vrednostima“ (Drug Putin);

12. Drug Bler je komunista. Drugarica naravno izbegava da to kaže;

13. Jedino što je spektakularno je što drugarica pominje Lucifera kao optužbu :);

14. Aaa naravno… Nije ništa veze imao komunizam u Kini, nego su „globalisti“, Rokfeler i sl. Drugaricu nije bar malo sramota?

15. Nije valjda Staljin zaustavio drugarice… Pa to je divan čovek bio. Još jednom – drugaricu nije bar malo sramota?;

16. Nije nas malo recimo i zbog ubijanja beba (abortusa) što drugovi drže zakonitim? Drugaricu… nije bar malo sramota?;

17. Ne treba drugarica da pominje Boga… naročito nakon monstruma druga Fukoa;

18. Drug Malagurski je komunista;

Izvori/dokazi:

1. Drug Fuko lbry.tv/@freedomain:b/france-burn-till-you-learn:c – arcdigital.media/the-pedophile-apologist-40ee80bf5d58 – http://www.dineshdsouza.com/news/america-exceptionally-good-exceptionally-evil/ – newcriterion.com/issues/1993/3/the-perversions-of-m-foucault

2. Drug Virilio – kyoolee.net/From_Modernism_to_Hypermodernism_and_Beyond_-_Interview_with_Paul_Virilio.pdf

11. Drug Putin, Hrišćanstvo i islam. http://www.themoscowtimes.com/2019/11/22/islam-and-orthodox-christianity-have-the-same-values-putin-says-a68279http://www.jihadwatch.org/2019/11/putin-islam-and-orthodox-christianity-are-based-on-fundamental-humanistic-values-respect-for-human-beings

12. Drug Bler. digital.library.lse.ac.uk/objects/lse:tim417xoh

Jr

Zapanjujuće…

Samo da kažem dobri ljudi da sam zapanjen da mi još uvek nisu ukinuli nalog na Tviteru @JrSerbia 🙂

Kulturni rat 31. deo – Kristalna noć…

13.07.2020.

Kulturni rat 31. deo – Kristalna noć…

Evo još laži zlih jezika da vidite dobri ljudi…

„Kristalna noć 1938: Veliki antinemački spektakl

„Kristalna noć“ je naziv koji je dat noći 9-10 novembra 1938. godine. U skoro svim velikim nemačkim gradovima i nekim manjim te noći, prozori na jevrejskim prodavnicama su polomljeni, jevrejske kuće i stanovi uništeni, i sinagoge uništene i zapaljene. Mnogi Jevreji su uhapšeni, neki pretučeni, a neki čak ubijeni. „Kristalna noć Rajha“ (Reichskristallnacht), je bio jedan od najsramnijih događaja nacional-socijalističke Nemačke. Premda su Jevreji patili u početku, najveća šteta je na kraju naneta Nemačkoj i nemačkom narodu.

Čak ni ljudi koji simpatišu nacional-socijalizam ne mogu razumeti kako se takav događaj mogao desiti. Julijus Štrajher, tzv. „broj jedan među opadačima (baiter) Jevreja“, na primer, bio je šokiran kada je prvi put čuo za demonstracije i uništavanje sledećeg jutra.

Najvažnije pitanje je: Ko je odgovoran za taj incident? Opšte je prihvaćeno, naročito od savremenih istoričara, da je nacistička banda organizovala i sprovela pogrom, i da je glavni podstrekavač bio ministar propagande dr Jozef Gebels. Istina je da je Adolf Hitler bio toliko zgađen incidentom da je zabranio svakome da razgovara o tome u njegovom prisustvu. Dr Gebels se požalio da će sada morati da da obrazloženje o toj strašnoj stvari nemačkom narodu i svetu i da jednostavno nije znao koje uverljivo objašnjenje da pruži. Da je zaista bio odgovoran za Kristalnu noć, sigurno bi već imao dobro pripremljeno objašnjenje. Obrazloženje koje je dao ujutru 10. novembra je bilo veoma neubedljivo i nemačka javnost mu uglavnom nije verovala. Tokom mog izučavanja ovog pitanja, koje je imalo za ishod knjigu o Kristalnoj noći Feuerzeichen, našla sam mnogo činjenica koje ne odgovaraju opšteprihvaćenoj tezi. Naprotiv, dokazi koje sam našla daju potpuno drugačiju sliku.

Priča koja nam je data

Opšteprihvaćeni sled događaja, prema većini pisaca o ovoj temi, je sledeći:

Ranog oktobra 1938. godine, poljska Vlada je objavila da će svi poljski pasoši biti nevažeći na kraju meseca, ukoliko ne dobiju poseban pečat pre toga, koji se mogao dobiti samo u Poljskoj. Ova mera je bila namenjena da ratosilja Poljsku, praktično zauvek, svih poljskih Jevreja koji su živeli u stranim državama, od kojih većina u Nemačkoj. Mnogi, od otprilike 70000 poljskih Jevreja koji su živeli u Rajhu tada su stigli posle Prvog svetskog rata. Naravno, nemačka Vlada se sada plašila da će morati da prihvati za stalno tih 70000 Jevreja. Pokušali su da pregovaraju sa Poljacima o tome, ali su oni to apsolutno odbili.

28. oktobra, samo dva dana pre isteka roka, nemačka policija je pokupila između 15 i 17 hiljada poljskih Jevreja, uglavnom odraslih muškaraca, širom Rajha i prevezla ih do nemačko-poljske granice. Putovali su u običnim nemačkim putničkim vozovima sa dovoljno mesta za sve. Suprotno nekim tvrdnjama nisu bili nagurani u vagone za stoku. Putnici su bili dobro snabdeveni hranom i pružena im je medicinska nega. Osoblje Crvenog krsta ih je bilo sa njima u vozovima.

Poljski graničari (osoblje na granici) su bili iznenađeni kada su prvi vozovi stigli na granicu, i pustili su Jevreje da uđu u Poljsku. Otprilike u isto vreme poljska Vlada je deportovala nemačke Jevreje nazad u Nemačku. Sledećeg dana, 29. oktobra, poljska i nemačka Vlada su se iznenada dogovorile da prekinu deportacije svog jevrejskog stanovništva jedna drugoj. Deportacije su potpuno obustavljene te noći.

Među poljskim Jevrejima koji su deportovani bila je porodica Heršela Fejbela Grinspana (Herschel Feibel Grynszpan (Gruenspan)), tada sedamnaestogodišnjaka koji je živeo u Parizu. O onome što je usledilo se generalno izveštava bilo netačno ili veoma jednostrano. 7. novembra je Grinspan otišao u nemačku ambasadu u Parizu i ubio Sekretara ambasade Ernsta vom Rata (Ernst vom Rath). Rečeno je da je Grinspan to uradio zato što je bio ljut zbog deportacije njegove porodice. Istina o njegovom motivu je veoma drugačija. Takođe je tvrđeno da je nemačko stanovništvo, uznemireno zbog vesti 8. novembra o vom Ratovoj smrti, organizovalo antijevrejske demonstracije, uništilo jevrejske radnje, i uništilo ili zapalilo sve sinagoge u Nemačkoj. Demonstracije i uništavanja su se desila, ali istina je da nisu organizovane od nemačkog naroda i nisu imale uticaja na većinu sinagoga u Rajhu. Napokon, ima tvrdnji da je Kristalna noć bila početak istrebljenja Jevreja u Nemačkoj. To je potpuno lažno.

Nemačko – jevrejski odnosi pre Kristalne noći

Pre objašnjavanja kako se događaji oko Kristalne noći razlikuju od onoga u šta se generalno veruje, treba prvo da dam neke osnovne informacije o mirnim godinama u Nemačkoj nakon što je Hitler došao na vlast 1933. godine. Svako ko je svestan prave situacije u Nemačkoj tokom doba Trećeg Rajha prepoznaje da je Kristalna noć bila nešto sasvim neobično. To je bilo radikalno odstupanje od normalnog šablona svakodnevnog života. Ispad nije bio saglasan ni zvaničnoj nacional-socijalističkoj politici, niti generalnom nemačkom stavu prema Jevrejima. Nemci nisu bili više antisemiti nego drugi. Zapravo, Jevreji koji su morali da napuste druge evropske države su radije birali Nemačku kao mesto života i rada.

Unutar same Nacional-Socijalističke Partije postojale su dve posebne antisemitske frakcije. Jedna je bila učenjačka, druga prosta (vulgarna). Učenjačka frakcija je bila centrirana oko Instituta za proučavanje jevrejskog pitanja. Objavila je nekoliko žurnala i držala lekcije građanskim i političkim grupama. Njene aktivnosti su bile saglasne politici mirnog uklanjanja Jevreja iz Nemačke i njihovog preseljenja drugde. SS (Schutzstaffel), je bio potpuno posvećen ovoj politici i odbacio je vulgarni antisemitizam. Ta vulgarna frakcija je pokušala da utiče na osećanja javnosti. Glavni predstavnik tog pristupa je bio Julijus Štrajher, koji je objavljivao nezvanični mesečnik „Der Stürmer“. Koristio je grube karikature da predstavi Jevreje na najužasniji način, želeći da ubedi čitaoce da su Jevreji zli kao satana. Godinama se moto „Jevreji su naša nesreća“ pojavljivao na naslovnoj strani svakog izdanja. „Der Stürmer“ je često koristio nedolične i nedostojanstvene načine da prenese svoju poruku.

Nemački nacional-socijalizam je u osnovi smatrao Jevreje kao negermanske strance koji su se dokazali kao destruktivni u svakoj naciji koja bi im dozvolila da dominiraju. Stoga, jedini način da se spreče dalji problemi bio je odvajanje Jevreja od Nemaca. Drugim rečima, morali su da emigriraju. Oko toga su nacional-socijalisti i cionisti bili u potpunom saglasju. Premda su Jevreji činili manje od jednog procenta nemačkog stanovništva 1933. godine, imali su moć i uticaj u finansijama, biznisu, kulturnom i naučnom životu daleko neproporcionalno. Jevrejski uticaj je široko smatran štetnim za nemački oporavak nakon Prvog svetskog rata. Nikakve pravne mere nisu preduzete protiv Jevreja u Nemačkoj do nakon što je međunarodna jevrejska „objava rata“ Nemačkoj, objavljena, primera radi, na naslovnoj strani londonskog Dejli Ekspresa (Daily Express), 24. marta 1933. Ova „deklaracija (objava)“ je uzela oblik bojkota nemačke robe širom sveta. Nedelju dana kasnije bilo je zvaničnog bojkota jevrejskih prodavnica u Nemačkoj. To je bio direktni odgovor na međunarodni jevrejski bojkot nemačke robe koji je već bio na snazi. Međutim, nemački odgovor je bila prilično apsurdna stvar i stoga je bio ograničen na jedan dan, prvi april 1933. Hitler i Gebels su privatno priznali da je nemački kontrabojkot bio neuspeh i da će samo okrenuti ljudi protiv nove vlasti. Štaviše, ova jednodnevna akcija je pala na subotu, jevrejski šabat. Religiozni Jevreji, su zlurado uživali u nevolji onih Jevreja koji su uobičajeno držali svoje radnje otvorenim subotom, i tada, praktično, bili primorani od vlasti da poštuju jevrejski zakon protiv rada subotom. Nacional-socijalistički režim je od tada gledao da umanji jevrejski uticaj i moć isključivo zakonskim sredstvima. Prvi nemački zakon koji bi se mogao smatrati antijevrejskim je od 7. aprila 1933. Premda je pravni status Jevreja bio ograničen, svaki Jevrejin je znao šta su mu prava i šta je mogao da radi. Nije bilo tajnih niti nepravnih mera protiv Jevreja.

Ironično, upravo je zvanična diskriminatorska politika protiv Jevreja smanjila delotvornost antisemitske propagande na skoro nikakvu. Nemci su generalno pošteni ljudi. Kada su videli nepravedno tretiranje njihovih jevrejskih suseda, smatrali su to mnogo gorim od opasnosti koje su Jevreji navodno predstavljali samo zato što su Jevreji. Štaviše, primeri kriminaliteta Jevreja i perverzije (odstupanja od normalnog ponašanja), opisane u „Der Stürmer“ su uopšte gledane kao izuzeci od normalnog jevrejskog ponašanja. Prosečan Nemac je bio uveren da Jevreji koje je lično znao nisu bili ni nalik kriminalnim tipovima koji su ponekad opisivani u novinama. U mom rodnom gradu Berlinu većina lekara i advokata su i dalje bili Jevreji. Čak je i službenik za javno zdravlje dece u okrugu Berlina gde je moja porodica živela bio Jevrej koji je svoju službu zadržao tokom celog rata. Još uvek se sećam jednog dana kada se moja majka vratila od njenog jevrejskog lekara. Rekla nam je da nije mogla da ga vidi jer nije bio tu. Odveden je prethodne noći. Moja majka je bila veoma uznemirena. Gomila ljudi se okupila oko njegove kuće. Svi su bili šokirani, i raspravljali otvoreno o nepravednosti takve mere. Moji roditelji su kasnije razgovarali o onome što se desilo, i oboje su se saglasili da lekar nikada zaista nije učinio ništa loše. Njihova reakcija je bila tipična. Nekoliko dana kasnije, naš porodiči pedijatar, koji je takođe bio Jevrejin, je isto odveden.

U to vreme, nisam znala šta znači biti odveden. Tek mnogo godina nakon rata, kada sam počela da čitam literaturu o Holokaustu, sam naučila da je trebalo da verujem da je biti odveden značilo odvođenje u koncentracioni logor i verovatnu smrt. Ali kao i toliko drugih, porodice ova dva lekara nisu bile istrebljene. Jednog letnjeg dana 1973. kako sam išla ulicama nemačke četvrti Tel Aviva, naišla sam na tablice sa imenima oba lekara na vratima dveju kuća. Odmah sam pokušala da ih posetim i saznala da su se obe porodice iselile u Palestinu 1939. Iako je jedan od njih umro u međuvremenu u Izraelu, razgovarala sam sa drugim. Sećao se vrlo dobro mog oca i objasnio da kada su on i njegova porodica uhapšeni, odvedeni su u kamp i dat im je izbor da potpišu dokument kojim izjavljuju svoju nameru da se isele iz Nemačke ili da budu odvedeni u radni logor (kamp). On i njegova porodica su izabrali da se isele. Zapravo, većina nemačkih Jevreja je sasvim dobro preživela antisemitske mere. To ne znači da te mere nisu bile nepravedne prema pojedinim Jevrejima, ali su obično mogli da žive sa njima.

Havara sporazum

Kao što je rečeno, glavni cilj nemačke jevrejske politike bio je da ohrabri Jevreje da se isele. Nakon početka međunarodnog jevrejskog bojkota protiv nemačke robe u martu 1933. jevrejska zajednica u Palestini kontaktirala je nemačku Vladu i ponudila prekid bojkota u Palestini ako to bude kombinovano sa jevrejskim iseljavanjem iz Nemačke. Kao rezultat, „Haavara“ ili „Transfer“ sporazum su potpisali Nemci i Jevreji u maju 1933. Jevrejska zajednica je tako zaključila veoma povoljan dogovor sa nacional-socijalističkom Vladom samo nekoliko meseci nakon formiranja te Vlade. Taj sporazum je bio ključna faza u formiranju države Izrael. Kada sam iznela ovu tvrdnju u mojoj knjizi „Feuerzeichen“ 1981. neki čitaoci su to smatrali nečuvenim, ali ista tvrdnja je izneta u knjizi „The Transfer Agreement“, Edvina Bleka iz 1984. Završni pasus ove knjige zaključuje izjavom da je trajni (nastavljani) ekonomski odnos između Jevrejske zajednice Palestine i nacional-socijalističke Nemačke bio „ključni činilac za stvaranje države Izrael“.

Havara sporazum je omogućio svakom Jevrejinu da se iseli iz Nemačke sa praktično celom svojom imovinom, u uslov da Jevreji deponuju svu imovinu u jednu od dve banke koje su bile u vlasništvu Jevreja u Nemačkoj, a koje su imale filijale u Tel Avivu ili Jerusalimu. Po dolasku u Palestinu mogli bi da povuku deponovano prema uslovima sporazuma. Nemački kapital te dve jevrejske banke je bio garantovan od strane nemačke Vlade. Čak i posle rata je ta imovina bila potpuno dostupna jevrejskim vlasnicima ili njihovim predstavnicima. Ako Jevrejin nije želeo da se iseli odmah, on bi mogao da prebaci imovinu u Palestinu gde bi je poverenik čuvao, dok bi on ostao u Nemačkoj do daljnjeg sa iseljenjem kao krajnjim ciljem. U međuvremenu je njegovo bogatstvo bilo bezbedno izvan Nemačke.

Čak i siromašniji Jevreji koji nisu imali 1000 engleskih funti bili su u mogućnosti da se isele u Palestinu, uz pomoć kredita koji su pruženi kroz sporazum. Britanske vlasti su generalno zahtevale minimalnu imovinu od hiljadu funti za svakog imigranta u Palestinu ako nije imao pravo na tzv. radnički sertifikat. Samo je ograničen broj ovih sertifikata bio dostupan i bili su izdavani samo osobama sa specifičnim radnim veštinama. Uz to, Jevreji koji bi se iseljavali u Palestinu bili su izuzeti od tzv. „Reich flight tax,“ (vrsta poreza), koji su svi emigranti iz Nemačke po pravilu morali da plate. Međutim, jevrejske kompanije koje su organizovale transfere, naplaćivale su iseljenicima fiksni procenat od njihove ukupne imovine. Havara sporazum je bio na snazi do 1941. kada su SAD ušle u rat.

Etički standardi nacional-socijalista

Uvek sam zapanjena kada čitam knjige o Trećem Rajhu koje su objavljene nakon rata. Većina daje skoro potpuno lažnu sliku stvarnosti Trećeg Rajha. Nemačka Adolfa Hitlera nije bila Nemačka opisana u tim knjigama. Bila je sasvim drugačija. Odgajana sam za vreme Trećeg Rajha. Obrazovana sam prema najvišim etičkim principima. Vaspitavani smo da volimo i poštujemo našu zemlju i narod. Učeni smo da budemo ponosni na njenu veliku istoriju. Heroji nemačke prošlosti su predstavljali naše velike ideale. Podstakli su nas na poštenje i odgovornost u našim životima. Po mom mišljenju, omladina Nemačke Adolfa Hitlera je bila najbolja u celoj Evropi a možda i u celom svetu.

Isti etički standardi su se primenjivali i na SA (Sturmabteilung) i SS. SA jurišnici nisu bili prefinjeni ljudi. Pre bi koristili pesnice nego glavu, ali su delovali saglasno idealima kojima su učeni: čast, vernost, poštenje i posvećenost narodu i državi. Uopšte nisu bili sadističke zveri kako ih nazivaju tzv. istoričari. Njihova vernost i viteštvo je bilo ono što je spasilo Nemačku od haosa i komunizma. Čista je glupost opisati SA ljude kao krvožedne ubice, kao što se naširoko radi danas. Premda su neki pojedinci u SA moguće učinili akte brutalnosti, besmisleno je kriviti celu organizaciju, ili celi nemački narod i njegovu Vladu za takvo ponašanje. Pojedini SA ljudi su zaista bili umešani u incident Kristalne noći. Ali mnogo manje je zaista učestvovalo nego što se tvrdi. Od 28 SA grupa koje su postojale tada u Nemačkoj, dostupni dokazi identifikuju samo tri koje su zaista dobile naređenja da se priključe antijevrejskim demonstracijama.

Šta se zaista desilo tokom Kristalne noći

Sada pogledajmo šta se zaista desilo tokom te sudbonosne noći.

Nakon 1945 svako zlo koje se desilo bilo kom Jevrejinu u nacional-socijalističkoj Nemačkoj je bilo opisivano do detalja u mnogim publikacijama i kombinovano sa drugim pričama da se pretera u brojkama koje bi tada postale tzv. „istorijska istina“. Koliko je čudno onda da uprkos proteku više od četrdeset godina, niko nije utvrdio stvarne razmere štete koja je naneta Jevrejima tokom Kristalne noći. Sve što možete naučiti od pisaca istorije je da su „sve“ sinagoge uništene i da su „svi“ prozori radnji razbijeni. Osim ovog nejasnog opisa, nije nam dato gotovo nikakvih detalja.

Na osnovama tzv. „istorijske istine“ o Kristalnoj noći, Predsednik Svetskog jevrejskog kongresa, Nahum Goldman, je imao obraza da zahteva1952. 500 miliona dolara od nemačkog Kancelara Konrada Adenauera kao odštetu za štetu te novembarske noći. Kada je Adenauer pitao Goldmana o opravdanju za takav ogroman zahtev, Goldman je odgovorio: „Sami nađite opravdanje! Ne želim opravdanje nego novac“ I dobio je novac koji je tražio! Moguće je da je Goldman protumačio spremnost Kancelara da plati pola milijarde dolara kao dokaz tvrdnje da su sve sinagoge uništene. Zašto bi inače Nemačka bila toliko budalasta da plati za nešto što se nikad nije desilo? Bilo kako bilo, „istorijska istina“ da su „sve“ sinagoge u Nemačkoj uništene je laž.

1938. je bilo oko 1400 sinagoga u Nemačkoj, od kojih je samo oko 180 uništeno ili oštećeno. Štaviše, Jevreji su posedovali oko 100000 radnji u Nemačkoj 1938. Od tog broja, samo su na oko 7500 slomljeni prozori. Ove brojke pokazuju koliko se tzv. „istorijska istina“ razlikuje od onoga što se stvarno dogodilo. Šteta i uništenje koji su se zaista desili bila je, naravno, strašna sramota, ali preterivanja, naročito od nemačkih istoričara koji ih koriste da osude svoj narod, su takođe sramota.

Pisci istorije nam kažu da su tokom Kristalne noći svi Jevreji bili preplašeni, krotko prihvatili šta god da im se dešavalo i gledali uništenje svoje imovine bez otpora. Suprotno je istina. Dok sam pregledala dokumente o ovoj temi, našla sam ih mnogo koji navode upravo suprotno od onoga što se tvrdi. Činjenica je da su se u mnogo slučajeva Jevreji njihovi nemački susedi borili zajedno protiv napadača, gurajući ih niz stepenice. Ulične rulje bi bile prebijene i najurene više puta. Policija i zvaničnici Partije su bili na strani Jevreja. Neki od vođa jevrejske zajednice su sledećeg jutra išli u policijske stanice i tražili od policije da ispita štetu na sinagogama. Policijski izveštaji o štetama u i dalje dostupni u dokumentima danas.

Takođe nasuprot onoga što nam je rečeno, na većinu Jevreja ovi događaji nisu uticali. U Berlinu na primer svi učenici i učitelji najveće gradske jevrejske škole, koja je pokrivala celu oblast Berlina, pojavili su se na časovima sledećeg jutra bez da su primetili bilo šta neuobičajeno tokom prethodne noći. Hajneman Stern, jevrejski direktor te škole, napisao je u svojim posleratnim memoarima da je primetio goruću sinagogu na putu za školu jutro posle Kristalne noći, ali je mislio da je to slučajan požar. Tek nakon što je stigao u školu je primio telefonski poziv koji ga je obavestio o uništenju prethodne noći. Onda je nastavio sa časovima tog dana i tek je tokom prvog odmora obavestio učenike o onom što se desilo.

Kako takvi dokazi mogu biti pomireni sa tvrdnjom Hermana Gramla, istaknutog nemačkog istoričara i saradnika Instituta za savremenu istoriji iz Minhena, koji je napisao: „Svaki Jevrejin je pretučen, juren, opljačkan, vređan i ponižavan. SA je izvukla Jevreje iz njihovih kreveta, nemilosrdna ih prebijala u njihovim stanovima, a potom… gonila ih skoro do smrti… Krv je tekla svuda.“ Da li je zamislivo da hiljade jevrejske dece budu poslate u školu sledećeg jutra te sudbonosne noći ako su napadi protiv Jevreja bili tako užasni i tih razmera? Da li bi bilo koji roditelj pustio decu u školu ako bi mislili da postoji čak i najmanja opasnost da budu napadnuti od tumarajućih bandi SA ljudi? Mislim da je odgovor jasno ne! Prezrenja dostojne stvari su se zaista desile koje su bile dovoljno loše, ali fantazije modernih istoričara i pisaca o istoriji kao što je Graml su jednostavno neoprostive.

Grinspanova priča

Heršel Fejbel Grinspan (Herschel Feibel Grynszpan (Gruenspan)) je bio taj koji je započeo celu stvar Kristalne noći ubistvom Sekretara nemačke ambasade u Parizu Ernsta vom Rata (Ernst vom Rath). Pisci istorije nam kažu da je Grinspan bio samo siromašni jevrejski mladić koji je bio nateran u očaj nepravdom prema njegovoj porodici, i koji je, u svojoj dubokoj depresiji, ubio mladog nemačkog diplomatu. Činjenica, međutim, je da Grinspan nije pokazao nikakav prethodni interes za sudbinu svoje porodice. Želeo je da ih se oslobodi i otišao je u Pariz da živi sam.

Kada je francuska policija pitala Grinspana zašto je ubio vom Rata, imao je nekoliko kontradiktornih objašnjenja:

Verzija 1: Nije mislio da ubije vom Rata. Želeo je da ubije nemačkog ambasadora, ali pošto ga nije poznavao lično, ubio je vom Rata greškom umesto njega.

Verzija 2: Želeo je samo da izvrši samoubistvo, ali je želeo to da učini direktno ispod portreta Adolfa Hitlera. Mislio je da će na taj način postati simbol za Jevreje, koji su bili ubijani svakodnevno u Nemačkoj.

Verzija 3: Nije želeo nikoga da ubije. Iako je imao pištolj u ruci, nije znao njime pravilno da rukuje i jednostavno je slučajno opalio.

Verzija 4: Nije mogao da se seti šta se dešavalo kada je stajao u vom Ratovoj kancelariji. Sve čega se seća je da je bio tamo, ali se nije sećao zbog čega.

Verzija 5: Nije razumeo pitanje uopšte. Mora da je imao potpuno pomračenje jer se nije sećao ničega.

I napokon, verzija 6, koju je dao nekoliko godina kasnije nemačkim službenicima: Šta god da je francuska policija pisala o njegovom motivu bila je besmislica. Istinita priča je da je dovodio mladiće Sekretaru vom Ratu zato što je on bio homoseksualac. Ubio ga je zato što nije bio plaćen za te usluge. To je jedino objašnjenje koje je kasnije povukao tokom ispitivanja. Međutim, nijedno od ovih objašnjenja nije tačno.

Prava priča je mnogo manje herojska. Grinspan je ostavio svoju porodicu u Hanoveru u Nemačkoj 1936 nakon što je završio osnovnu školu ali nije maturirao. Njegov otac je bio krojač koji se preselio iz Poljske u Nemačku nakon Prvog svetskog rata. Heršel je imao reputaciju neradnika i boravio je u domovima svojih ujaka u Briselu i Parizu. U Februaru 1938. je njegov poljski pasoš istekao i franuske vlasti su odbile da mu produže boravišnu dozvolu. Kao direktni rezultat toga, njegov ujak u Parizu je insistirao da Heršel napusti njegov dom zato što se plašio nevolja sa zakonom. I sada priča postaje veoma zanimljiva. Premda Grinspan nije imao posla ni novca (njegov ujak je odbio da mu pomogne), ipak je mogao da se preseli u hotel. Njegov hotel je bio tek tako tik iza ćoška od važne i uticajne jevrejske organizacije, Međunarodne lige protiv antisemitizma (the International League Against Anti-Semitism, LICA). Pitanja koja se sada postavljaju: Ko ga je izdržavao nakon februara 1938. i ko je platio njegovu hotelsku sobu? Iako nije imao nikakvih jasnih sredstava za izdržavanje niti čak validna lična dokumenta između februara i novembra 1938., Grinspan je ipak mogao da kupi pištolj za 250 franaka na jutro 7. novembra 1938. i potom, oko sat kasnije, ode u nemačku ambasadu i ubije vom Rata.

Uhapšen je na licu mesta i odveden u policijsku stanicu. Iako je na prvi pogled bio potpuno nepoznati poljski Jevrejin, bez novca i podržavalaca, ipak se jedan od najpoznatijih francuskih advokata, Moro Giaferi (Vincent de Moro-Giafferi), pojavio u policijskoj stanici nekoliko sati nakon ubistva i rekao policiji da je on Grinspanov advokat. Ništa nije bilo moguće da se pojavi o ubistvu u bilo kojim novinama pre njegovog dolaska. Kako je onda Moro Giaferi uopšte mogao znati o ubistvu? Zašto je toliko želeo da brani tog mladog stranca? I konačno, ko će platiti njegov advokatski honorar? Ispostavilo se Giaferi se dobro brinuo o Grinspanu tokom narednih godina. Pre nego što je Grinspanov slučaj mogao da dospe na francuski sud, rat je izbio. Nakon što su Nemci okupirali Francusku, predat im je od strane francuskih vlasti. Odveden je u Nemačku gde je ispitivan mnogo puta, ali nikada nije bilo suđenja. Moro Giaferi, koji se u međuvremenu preselio u Švajcarsku, je i dalje uspevao da dobro brine o Grinspanu.

Mnogi nemački zvaničnici su bili aktivno zainteresovani za slučaj. Želeli su da se Grinspanu sudi, ali se to nikada nije desilo. Glasine su kružile. Datum suđenja je bio određen a onda iznova i iznova odlagan. Kada god bi neki zvaničnik pitao zašto se Grinspanu ne sudi davani su mu stalno različiti odgovori. Veo misterije slučaja je podignut samo malo mnogo godina nakon rata kada je poruka otkrivena među mnogo stotina strana Grispanovog dosijea. Ta jedna kratka poruka je glasila jednostavno da se suđenje Grinspanu neće održati zbog „drugih (različitih) od zvaničnih razloga“. Nije davala nikakvo dalje objašnjenje. Premda je nacional-socijalistički režim navodno počinio najgore zločine protiv Jevreja koji se mogu zamisliti, ubica Grinspan je preživeo rat i vratio se u Pariz. Zašto u Pariz gde bi još mogao biti uhapšen i suđen zbog ubistva? Ali umesto toga primio je nov identitet i lična dokumenta tamo. Od koga? Ko je bio u Parizu da mu pomogne i da tako dobro brine o njemu?

Uzgred, i Grinspanova porodica je takođe preživela rat. Otac, majka, brat i sestra su deportovani u Poljsku kao rezultat stvari oko poljskih pasoša o nedugo nakon toga su nekako mogli da se isele u Palestinu. Za divno čudo, to se desilo u vreme kada je iseljavanje u Palestinu bilo ograničeno na ljude koji imaju najmanje 1000 engleskih funti u kešu. Grinspanov otac, siromašni krojač, svakako nikada nije imao bogatstvo od 4000 engleskih funti. Mnogo godina nakon rata je otac svedočio na Ajhmanovom suđenju u Jerusalimu da su on i njegova porodica morali da daju se odreknu celog svog novca izuzev deset maraka po članu porodice kada su stigli na nemačko-poljsku granicu u oktobru 1938. Kako su sakupili 4000 engleskih funti samo malo vremena kasnije za svoje iseljenje u Palestinu? Ko je organizovao njihovu selidbu?

Možda je odgovor na sva ta pitanja… Moro Giaferi! Nije bio čarobnjak, već neko mnogo moćniji: bio je pravni zastupnik LICA. LICA je osnovana u Parizu 1933. od strane Jevrejina Bernarda Lekaša (Bernard Lecache), i delovala je kao militantna propagandna organizacija protiv stvarnog ili zamišljenog antisemitizma. Njena glavna kancelarija je i dalje u Parizu na istoj adresi kao i 1938. (sada poznata kao LICRA, neuspešno je tužila Roberta Forisona pre nekoliko godina). Moro Giaferi je vredeo honorara koji mu je LICA plaćala kao pravnom zastupniku/savetniku. Izgleda da je uživao u spektakularnim scenama. Već je stekao međuarodnu slavu na masovnom skupu u Parizu nakon požara u Rajhstagu u febraru 1933. Bez ikakvog znanja šta se zaista desilo, ipak je održao otrovan govor protiv nacional-socijalističke Nemačke u kojem je optužio Hermana Geringa da je podmetnuo požar. U februaru 1936. Giaferi je požurio u Davos, Švajcarsku, gde je Jevrejin Dejvid Frankfurter ubio Vilhelma Gustlofa, čelnika švajcarskog ogranka Nemačke Nacional-Socijalističke Partije. Tokom suđenja koje je sledilo jasno je ustanovljeno da je Frankfurter bio plaćeni ubica sa podrškom neidentifikovane ali uticajne organizacije. Svi tragovi su ukazivali na LICA, ali sa Morom Giaferijem kao pravnim zastupnikom odbrane, Frankfurter je ćutao o tome ko, ako ga je iko, unajmio. Za divno čudo, Frankfurterovi odgovori na pitanja o ubistvu su pokazali isti obrazac kao i Grinspanovi odgovori skoro tri godine kasnije nakon što je Giaferi stigao da pomogne nakon ubistva Ernsta vom Rata.

Ko su provokatori mogli biti?

Kao medalja, Kristalna noć ima dve strane. Jedna leži u blještavom sjaju istorijskog istraživanja dok druga ostaje u senci. Do sada niko (bar koliko znam), nije pokušao da ispita skrivenu stranu.

Odmah nakon Kristalne noći, skoro svi su želeli da znaju ko su počinioci. Dr Gebels je morao da pruži zvanično objašnjenje koje je, suštinski, bilo da je nemački narod bio toliko ogorčen zbog ubistva vom Rata da su hteli da kazne Jevreje i zato započeli pogrom. Ali sam Gebels nije zaista verovao u ovu priču. Rekao je nekolicini ljudi svoju sumnju da je tajna organizacija morala biti začetnik cele stvari. Jednostavno nije mogao da veruje da je nešto toliko dobro organizovano moglo da bude spontani ispad stanovništva.

Potrebno je razumeti široku popularnost nacional-socijalističkog režima tada da bi se shvatilo koliko je teško bilo zamisliti da je bilo koji tajni, dobro organizovani opozicioni pokret mogao započeti takav pogrom. Danas znamo o nekim od ovih tzv. organizacija otpora. Ali u to vreme takve dobro organizovane opozicione grupe su izgledale kao apsurd, tolika je bila popularnost i samopouzdanje Hitlera i nacional-socijalističke Vlade. Premda su nacional-socijalisti bili verovatno svesniji jevrejske moći i uticaja više od bilo koga drugog, ipak su je potpuno potcenili. U stvarnom smislu, bili su suviše naivni. Jedna posledica te ogromne popularnosti i samopouzdanja je bila da samevođe partije jednostavno nisu mogli zamistliti da to nije bio neko od njihovih kolega iza cele stvari. Među vođama partije prsti su se upirali u svim pravcima. Izgleda da zbog izbegavanja unutrašnjih trvenja i štete u javnoj slici, istraga da se otkriju oni koji su to započeli nikada nije preduzeta. Hitler je verovao da je dr. Gebels, njegov najbliži saradnik i jedini čovek koga nije mogao da napusti započeo to.

Zapravo jedine osobe koje su bile kažnjene su bili pojedini pripadnici SA koji su direktno učestvovali u pogromu i bili optuženi od nemačkih sudova za ubistvo, napad, pljačku i druga kriminalna dela od jevrejskih i nemačkih svedoka tih zločina. Ali pre nego što je ijedan slučaj zaista stigao do suda, Hitler je izdao poseban dekret naređujući odlaganje takvih suđenja do završetka postupaka pred Vrhovnim sudom Partije, internim sudom koji se bavio disciplinom u organizaciji Nacional-Socijalističke Partije. Najteža kazna koju je taj sud mogao izreći je bila isključenje iz partije. Na taj način partija je želela da prvo izbaci krivce iz svojih redova pre nego što bi se pojavili kao optuženi pred krivičnim sudom. U februaru 1939. Glavni sudija suda partije, Valter Buh, izvestio je o njegovim nalazima Hermana Geringa. Iz istraživanja Buhovog izveštaja kao i mnogih dokumenata iz nekih od hiljada suđenja tzv. naci kriminalcima nakon rata, i svedočenja hiljada optuženih i svedoka koji to potvrđuju, mogla sam da steknem detaljno i tačno razumevanje o tome šta se tačno desilo tokom tih sudbonosnih dana i noći novembra 1938.

Već 8. novembra 1938, dan pre Kristalne noći, čudne osobe koje nikad ranije nisu bile viđene tu odjednom se pojavljuju u nekoliko malih gradova u Hesenu blizu francusko-nemačke granice. Išli su kod gradonačelnika, Kreisleiters (vođa partije u okruzima), i drugih važnih zvaničnika u tim gradovima i pitali ih koje se akcije planiraju protiv Jevreja. Zvaničnici su bili veoma iznenađeni ovim pitanjima i odgovorili da nisu znali za takve planove. Stranci su se pretvarali da su šokirani kada su čuli to. Vikali su i žalili se da nešto mora biti preduzeto protiv Jevreja i onda, bez daljeg objašnjenja, nestajali. Većina onih kojima su se obratili ti stranci prijavili su te incidente policiji i razgovarali sa prijateljima o tome. Obično bi smatrali te strance ludim antisemitima i brzo bi zaboravili na incidente – do sledeće večeri. Neki od ovih naizgled ludih ljudi su zaista nadmašili same sebe. U jednom slučaju dva čoveka, obučeni kao pripadnici SS, otišle su kod Standartenführer (pukovnik), i naredili mu da uništi obližnju sinagogu. Da bi se razumeo apsurd toga treba znati da su SA i SS bile potpuno odvojene organizacije. Pravi član SS nikada ne bi pokušao da izdaje naređenja SA jedinici. Taj slučaj pokazuje da su to bili stranci koji nisu razumeli razlike u nemačkim vlastima. SA pukovnik je odbio zahteve samozvanih SS ljudi i prijavio incident nadređenima.

Kada su provokatori shvatili da njihov rad nema dejstva na lokalne zvaničnike, promenili su taktiku. Umesto toga pokušali su da direktno podstaknu ljude na ulicama. U drugom gradu, na primer, dva čoveka su se pojavila na pijaci i počela da drže govore tamošnjim ljudima, pokušavajući da ih podstaknu protiv Jevreja. Napokon su neki ljudi zaista napali sinagogu, ali do tada su dva provokatora, naravno, nestali.

Slični incidenti su se desili u nekoliko gradova. Neidentifikovani stranci su se odjednom pojavljivali, držali govore, gađali kamenjem prozore, jurnuli na jevrejske zgrade, škole, bolnice i sinagoge i potom nestajali. Ovi neobični incidenti su već počeli 8. novembra, odnosno, pre vom Ratove smrti. O njegovoj smrti je izvešteno tek kasno uveče 8. novembra. Činjenica da je ovaj čudan obrazac incidenata već počeo dan ranije dokazuje da smrt vom Rata nije bio razlog za ispad Kristalne noći. Vom Rat je još uvek bio živ kada je pogrom počeo.

A to je bio samo početak. Dobro organizovani i rasprostranjeni incidenti počeli su uveče 9. novembra. Grupe od obično 5 ili 6 mladih ljudi, naoružani šipkama i motkama, išli su ulicama razbijajući prozore. To nisu bili SA ljudi koji su mrzeli Jevreje. besni zbog ubistva nemačkog diplomate. Delovali su suviše metodično da bi to bilo zbog gneva. Obavljali bi to bez nekih jasnih emocija. Ipak, njihovo uništavanje je ohrabrilo određene druge pojedince iz najnižih slojeva da postanu rulja i nastave uništavanje. Postoji još jedan misteriozan aspekt kod svega ovoga. Nekoliko okružnih i lokalnih vođa partije (Kreisleiters and Ortsgruppenleiters), su probuđeni usred noći telefonskim pozivima. Neko ko je tvrdio da je iz regionalnog štaba partije ili iz regionalnog biroa za propagandu (Gauleitung or Gaupropagandaleitung), bi pitao šta se dešavalo u varoši ili gradu tog zvaničnika. Ako bi zvaničnik odgovorio: „Ništa, sve je mirno“, pozivalac bi onda rekao nemačkim slengom da je primio naređenja da će Jevreji stradati te noći i da bi zvaničnici u svojim mestima trebalo da izvrše naređenja. U većini slučajeva, zvaničnij prenut iz sna, nije čak ni razumeo šta se dešava. Neki su jednostavno odbacili poziv kao šalu i vratili se u krevet. Drugi su pozvali kancelariju odakle im je navodno stigao poziv. Ako bi dobili nekoga višeg nadređenog, često bi im rekli da niko ništa nije znao o takvom pozivu. Ali ako bi dobili nekog nižeg zvaničnika, često bi im bilo rečeno: „Pa, ako si dobio takvo naređenje, onda je bolje da uradiš šta ti je rečeno“. Ti pozivi su napravili znatnu pometnju. Sve ovo je isplivalo na površinu mesecima kasnije tokom suđenja od strane Vrhovnog suda Partije. Glavni sudija je zaključio da je u svakom slučaju nesporazum nastao u jednoj ili drugoj karici lanca komande. Ali kada su bili suočeni sa naizgled stvarnim naređenjima da organizuju demonstracije protiv Jevreja te noći, većina zvaničnika partije jednostavno nije znala šta da radi.

Obrazac naizgled sporadičnih antijevrejskih incidenata u malim gradovima, tek kasnije praćen pažljivo planiranim ispadima u mnogo velikih gradova širom Nemačke, jasno sugeriše ka radu centralno organizovane grupe dobro obučenih agenata. Čak malo nakon Kristalne noći, mnogo vodećih zvaničnika partije je sumnjalo da je cela stvar imala centralno koordinisanje. Značajno je, čak je i Herman Graml, jedini zapadnonemački istoričar koji je pisao do detalja o Kristalnoj noći, pažljivo razlikovao provokatore od ljudi koji su jednostavno bili poneti emocijama i spontano učestvovali u neredima i uništavanju. Bez da je ponudio makar i najmanji pravi dokaz, Graml tvrdi da je agente-provokatore usmeravao dr Gebels.

Minhen 9. novembra

Dok se sve ovo dešavalo širom Rajha, posebna godišnja svečanost se dešavala u Minhenu. Petnaest godina ranije, 9. novembra 1923., pokret koji su vodili Adolf Hitler, Erih fon Ludendorf (vodeći general iz Prvog svetskog rata), i dve značajne ličnosti u Vladi Bavarske pokušao je da svrgne zakonitu vlast i da preuzmu sami odgovornost kao nova nacionalna Vlada. Pobuna ili puč je savladan i 16 pobunjenika je ubijeno pored Feldherrnhalle čuvene stare spomen-zgrade u centralnom delu Minhena. Isto tako, 9. novembar je obeležavan svake godine od 1933. kao dan spomena na heroje mučenike nacional-socijalističkog pokreta. Adolf Hitler i veterani partije, kao i svi Gauleiters (regionalne vođe partije), su se sastajali svake godine u Minhenu tim povodom. Hitler bi obično održao govor izabranom delu partijskih veterana u čuvenom Buergerbraeukeller restoranu uveče 8. novembra. Ujutru 9. bi Hitler i njegovi drugovi veterani ponovo održali „March to the Feldherrnhalle“ (marš na tu zgradu) iz 1923. Uveče 9. Firer je uvek držao neformalnu večeru u Alte Rathaus sa starim drugovima kao i sa regionalnim vođama partije. U ponoć bi mladi ljudi pre ulaska u SS ili SA polagali zakletvu u Feldherrnhalle. Sve regionalne vođe partije i drugi gosti su učestvovali u ovoj veoma svečanoj ceremoniji. Nakon završetka otišli su svaki iz Minhena i vratili se svako svom domu širom Rajha.

Jasno je da je datum 8. novembar izabran veoma pametno. Godišnja svečanost je osigurala da će skoro sve regionalne vođe partije biti odsutne iz matičnih kancelarija kada su antijevrejske demonstracije počele. Drugim rečima, stvarne odgovornosti donošenja odluka, koje su normalno bile u rukama regionalnih vođa partije, su bile privremeno u rukama niže rangiranih pojedinaca sa manje iskustva. Između 8. i 10. novembra, podređeni zvaničnici regionalnih vođa su ih zamenjivali koji su bili ili u Minhenu, ili na putu ka godišnoj svečanosti ili odatle. Ovaj privremeni prelazak ovlašćenja za donošenje odluka je veoma važan jer je doprineo za mnogo zabune koja je sledila i tako pomogao provokatorima. Još jedan činilac koji je doprineo bila je činjenica da niko nije očekivao nikakvu nevolju. U to vreme je Nemačka bila jedna od najmirnijih zemalja sveta. Nije bilo razloga da se očekuje bilo kakav nemir. Tek su tokom večere u Alte Rathaus počeli da stižu prvi sporadični izveštaji o nemirima i uništenju do Minhena iz nekih od matičnih kancelarija regionalnih vođa partije. U isto vreme se saznalo da je Ernst vom Rat umro od svojih rana u Parizu.

Šta je Gebels radio?

Nakon završetka večere, Firer je oko 20h otišao u svoj stan. Dr Gebels je onda ustao i govorio kratko o najnovijim vestima. Obavestio je publiku da je vom Rat umro i da su, zbog toga, antijevrejske demonstracije spontano izbile na dva ili tri mesta. Gebels je bio poznat po svojim strastvenim i inspirišućim govorima. Ali ono što je pružio te večeri nije bio uopšte govor nego samo kratka i veoma neformalna objava. Istakao je da su se završila vremena kada su Jevreji mogli ubijati Nemce bez kazne. Zakonske mere će sada biti preduzete. Ipak, smrt vom Rata ne treba da bude izgovor za privatne akcije protiv Jevreja. Sugerisao je da regionalne vođe i vođa SA, Viktor Luce (Viktor Lutze), treba da kontaktiraju matične kancelarije da bi osigurali da se održi red i bezbednost. Veoma je važno razumeti da Gebels nije imao ovlašćenja da daje bilo kakva naređenja ostalim prisutnim. Regionalne vođe su bile kolege istog ranga. Međutim, ono što je rekao je izgleda smatrano tako razumnim da su se ostali saglasili i uradili kako je sugerisao.

Možda ste čuli rasprostranjenu optužbu da je Gebels započeo Kristalnu noć vatrenim govorom te večeri 9. novembra. Ta široko prihvaćena priča je lažna. Sledeće činjenice će to objasniti:

1. Kao regionalni vođa za Berlin, dr Gebels nije imao ovlašćenja izvan njegovog berlinskog okruga. Iako je bio Ministar propagande u Vladi Nemačke, to mu nije davalo vlast nad zvaničnicima partije. Štaviše, nije imao nikakve vlasti nad SA i SS.

2. Od svih nacional-socijalističkih vođa, dr Gebels bi razumeo bolje od svakoga ogromnu štetu koju bi antijevrejski pogrom naneo Nemačkoj. Ujutru 10. novembra, kada je prvi put saznao za razmere štete i uništenja prethodne noći, bio je besan i šokiran zbog gluposti onih koji su učestvovali. Postoje mnogi dokazi za to.

3. Kako je govor koji se desio u 21h 9. novembra mogao podstaći „pogrom“ koji je već počeo dan ranije kada su se prvi provokatori pojavili u opštinskim i partijskim kancelarijama da ubede zvaničnike da preduzmu akciju protiv Jevreja?

4. Premda ne znamo tačno šta je dr Gebels rekao u njegovom navodno vatrenom govoru, znamo šta su regionalne vođe i komandant SA uradili nakon kraja govora: otišli su do telefona i pozvali matične kancelarije da narede podređenima da urade sve neophodno radi održanja reda i mira. Naglasili su da ni pod kojim okolnostima niko ne sme uzeti učešća u demonstracijama. Ove telefonske instrukcije je u matičnim kancelarijama zapisivao ko god je bio na dužnosti. Naređenja regionalnih vođa su onda prosleđivana teleksom drugim kancelarijama unutar regije ili okruga. Ove teleks poruke su i dalje u različitim dokumentima i dostupne su svakome ko želi da ih pregleda.

Naređenja da se zaustavi pogrom

Dok su regionalne vođe zvale svoje matične kancelarije, vođa SA, Viktor Luce (Viktor Lutze), je naredio svim svojim neposredno potčinjenima, SA Gruppenführers, koji su bili sa njim u Minhenu, da takođe pozovu svoje matične kancelarije. Luce je naredio da ni pod kakvim okolnostima SA ljudi ne smeju uzeti učešća u demonstracijama protiv Jevreja, i da štaviše SA treba da interveniše da zaustavi demonstracije koje su bile u toku. Kao rezultat ovih strogih naređenja, SA ljudi su počeli da čuvaju jevrejske radnje te noći gde god su prozori bili slomljeni. Nema sumnje u ovo Luceovo naređenje jer imamo nekoliko posleratnih sudska svedočenja nekoliko svedoka koji to potvrđuju. SS i policija su dobili slična naređenja da vrate red i mir. Himler je naredio Rajnhardu Hajdrihu da spreči sva uništenja imovine i da zaštiti Jevreje od demonstranata. Teleks komunikacija o ovom naređenju i dalje postoji. Nalazi se u spisima Međunarodnog vojnog suda u Nirnbergu. Međutim, tokom Nirnberškog procesa, ovo naređenje je predstavljeno u tri različita oblika, sa falsifikovanim dodacima da se izmeni prvobitno značenje. U mojoj knjizi Feuerzeichen sam radila da povratim originalni tekst.

Adolf Hitler se pridružio ponoćnoj proslavi u Feldherrnhalle. Tek nakon što se vratio u svoj stan oko jedan sat ujutru je saznao o demonstracijama koje su se dešavale u Minhenu, tokom kojih je jedna sinagoga zapaljena. Bio je besan i smesta naredio šefu policije Minhena da dođe. Rekao mu je da odmah zaustavi požar i da se pobrine da se nikakve druge nedostojne stvari ne dese u Minhenu. Potom je zvao razne policijske i partijske zvaničnike širom Rajha da bi saznao o razmerama demonstracija. Napokon, naredio je da se teleks poruka pošalje svim kancelarijama regionalih vođa partije. Glasila je: „Hitno se naređuje od najviše vlasti, paljevine protiv jevrejskih biznisa ili druge imovine ne smeju ni u kom slučaju i ni pod kakvim uslovima nastupiti“. Sinagoge nisu pomenute posebno, izgleda zato što Hitler još uvek nije bio svestan paljenja sinagoga, osim one u Minhenu.

Kako se SA umešala uprkos naređenjima njenih vođa?

Kako je moguće da je i pored ovakvih kategoričkih naređenja, toliko štete bilo naneto i da je toliko SA članova moglo učestvovati? Prema dokumentima, najmanje tri od 28 SA grupa nije poslušalo naređenja šefa Luca. Umesto toga, poslali su svoje ljude da unište sinagoge i jevrejske zgrade. Zapravo su uradili suprotno od onoda što je Luce naredio. Šta se zaista desilo je jasno iz svedočenja i dokaza iznetih na posleratnim suđenjima protiv bivših SA članova koji su optuženi da su učestvovali u neredima. Suđenja, održana između 1946. i 1952., su velikim delom bazirana na izveštaju šefa SA brigade 50 Karla Luka (Karl Lucke), koji počinje ovim rečima: „10. novembra 1938., u 3 sata ujutru, primio sam sledeće naređenje: „Naređenjem Gruppenführer, sve jevrejske sinagoge u okrugu Brigade dići u vazduh ili zapaliti“.“ Luke je onda uključio u svoj izveštaj i spisak sinagoga koje je uništila njegova brigada. Ovaj izveštaj je citiran od tužioca pred Nirnberškim sudom i od praktično svih istoričara konsenzusa od tada, kao dokaz da je SA dobila naređenja da uništi jevrejske radnje i sinagoge.

Kontradikcija između stvarnih naređenja i izjave date u Lukeovom izveštaju zahteva detaljno objašnjenje. 9. novembra vođa SA grupe Manhajm, Herbert Fust, bio je u Minhenu zajedno sa drugim SA vođama grupa (reg. vođama) i sa načelnikom SA, Viktorom Luceom. Kada je Luce naredio regionalnim vođama da kontaktiraju matične kancelarije radi zaustavljanja antijevrejskih demonstracija, Fust je, uz druge vođe, učinio upravo to. Pozvao je svoju kancelariju u Manhajmu i prosledio naređenja koja je dobio od Lucea. Čovek koji je bio na telefonskoj dužnosti te noći u SA kancelariji u Manhajmu i koji je primio Fustovo naređenje, potvrdio je da je razumeo i onda spustio slušalicu. Ali nikada nije prosledio naređenje koje je primio. Umesto toga, prosledio je tačno suprotno naređenje. Normalna procedura bi bila da telefonski činovnik odmah pozove zamenika regionalnog vođe, Lukea koji je bio u obližnjem Darmštadu. Ali umesto toga pozvao je starijeg pukovnika (SA Oberführer), Friča i tražio da dođe u kancelariju. Frič je bio poznat po tome što nije bio preterano pametan. Kada je stigao, čovek koji je primio telefonski poziv pokazao mu je mali papirni isečak sa nekoliko beleški koje su glasile da sinagoge u Majnhajm okrugu SA treba uništiti. Čovek koji je primio poziv je objasnio Friču da je naređenje upravo stiglo iz Minhena. Slabouman kakav je bio, Frič nije znao šta da radi i pozvao je lokalnog Kreisleiter (vođa okruga u partiji), i njegovog zamenika. Ova dva čoveka su potom došla u SA kancelariju i raspravljali o situaciji, dok je u isto vreme čovek na telefonskoj dužnosti obavestio druge SA vođe, ali još uvek ne zamenika vođe grupe Lukea. U međuvremenu je mali papirni isečak nestao i ljudi SA koji su stizali u štab su sreli samo partijskog vođu okruga, koji im je rekao o naređenju za koje je mislio da stiže iz Minhena. Niko nije tražio bilo kakvu dalju potvrdu. Članovi SA su potom otišli da započnu uništenje. Satima kasnije, kada je cela akcija bila skoro gotova, telefonski činovnik je konačno pozvao zamenika vođe grupe Lukea i prosledio lažno naređenje. Takođe je obavestio Lukea da se akcija već dešavala nekoliko sati. Pošto je već bila skoro gotova do tada, Luke je takođe zanemario da traži potvrdu naređenja. Bilo je već tri časa ujutru. Luke je onda uzbunio Standartenführer svoje brigade i izvršio uništavanje u Darmštad okrugu (oblasti).

U osam sati sledećeg jutra, Luke je seo i napisao izveštaj koji je kasnije citiran pred Nirnberškim sudom. Zapravo, kao što je već pokazano, nije bilo naređenja da se učine paljevine i izvrši uništavanje imovine nad jevrejskom imovinom od Gruppenführer iz Minhena, nego samo od telefonskog činovnika. Ko je on bio ostaje misterija. Tokom posleratnih suđenja protiv članova te SA jedinice, niko od sudija nije pitao za ime ili identitet tog telefonskog činovnika. Taj misteriozni čovek je vrlo verovatno bio agent onih koji su zapravo bili iza cele afere Kristalne noći.

Kazna nametnuta Jevrejima

Rano ujutru nakon Kristalne noći, Ministar propagande dr Gebels objavio je u radio obraćanju da je bilo kakva akcija protiv Jevreja strogo zabranjena. Upozorio je da će biti oštrih kazni za sve koji ne poslušaju to naređenje. Takođe je objasnio da će jevrejsko pitanje biti rešeno strogo pravnim sredstvima. Kao što je rečeno, Nemačka Vlada i partijski zvaničnici su bili besni zbog onoga što se dogodilo. Herman Gering, koji je bio odgovoran za nemačku ekonomiju, se žalio da će biti nemoguće zameniti specijalno staklo na polomljenim prozorima jer se nije proizvodilo u Nemačkoj. Moralo je da bude uvezeno iz Belgije i koštalo je mnogo dragocene strane valute. Zbog jevrejskog bojkota nemačke robe, Rajhu je nedostajalo strane valute za razmenu. Gering je zato odlučio da je zato što je ta nestašica izazvana od Jevreja, da oni moraju da plate za slomljeno staklo. Nametnuo je globu od milijardu nemačkih maraka nemačkim Jevrejima. Ova kazna se uvek pominje od svih koji pišu o Kristalnoj noći. Ali istoričari i pisci istorije stalno zanemaruju da objasne razloge za kaznu.

Svakako bilo je nepravedno primorati Jevreje da plate štetu koju nisu izazvali. Gering je to razumeo. Međutim, privatno je pravdao kaznu citirajući činjenicu da objava rata Jevreja Nemačkoj iz 1933. proklamovana u ime miliona Jevreja širom sveta. Stoga su oni mogli sada da pomognu svojoj verskoj braći u Nemačkoj, da snose posledice bojkota. Treba takođe istaći su nemački Jevreji sa imovinom većom od 5000 rajhmaraka u gotovini morali da doprinesu plaćanju globe. 1938., kada su cene bile jako niske, 5000 rajhmaraka je bilo malo bogatstvo. Svako sa toliko gotovine je sigurno imao mnogo više bogatstva u drugoj imovini i stoga je lako mogao da priušti da plati svoj deo globe bez osiromašenja, uprkoj onome što kažu pisci istorije.

Posledice Kristalne noći

Često se kaže da je incident Kristalne noći bio zvanični početak „konačnog rešenja jevrejskog pitanja“. To je potpuno tačno, ali „konačno rešenje“ nije značilo istrebljenje – nego samo iseljenje Jevreja iz Nemačke. Odmah posle Kristalne noći, Hitler je naredio stvaranje centralne agencije radi organizovanja iseljavanja Jevreja iz Nemačke što pre. Zbog toga, Gering je napravio Centralnu Kancelariju Rajha za jevrejsku emigraciju („Reichszentrale fuer die juedische Auswanderung“), sa Rajnhardom Hajdrihom kao direktorom. Ova agencija je kombinovala (sadržala), razne delove vlasti koji su se bavili jevrejskom emigracijom. Pojednostavila je zvanične procedure za jevrejsku emigraciju, ali njen rad je znatno bio sputan nevoljnošću skoro svih zemalja da prime Jevreje. Jedina zemlja u koju su Jevreji mogli da lako emigriraju bila je Palestina, pod uslovom da poseduju 1000 funti svaki, kako su zahtevale tamošnje britanske vlasti.

Uprkos povoljnim uslovima Havara sporazuma, samo neki nemački Jevreji su želeli da emigriraju u Palestinu. U tim danima je Palestina bila tek na početku svog razvoja. Bila je još uvek poljoprivredna zemlja sa veoma malo industrije. Tek nakon dolaska hiljada nemačkih Jevreja sa njihovim kapitalom i iskustvom je industrijski razvoj zaista počeo tamo. Jevreji u Nemačkoj su generalno radili u trgovini, industriji i drugim profesijama. Bilo je malo ili nimalo prilika za njih u Palestini. Primera radi, bukvalno nije bilo finansijske strukture u Palestini 1930-tih godina. Nije bilo novčanog tržišta, berze, niti investicionog bankarstva. Kako bi poslovni čovek mogao da deluje u takvoj sredini?

Zato što je toliko malo Jevreja želelo da emigrira u Palestinu, posebni napori su učinjeni da se otvore vrata drugih država, ali je bilo jako teško. Napredne nacije nisu želele jevrejske imigrante a siromašne su bile veoma neprivlačne. U leto 1938 Međuvladin Komitet za izbeglice je ustanovljen sa američkim Džordžom Rubleom/Rubliom/Riblijom ( George Rublee) kao direktorom. U januaru 1939 (tj. nakon Kristalne noći), Ruble i Vlada Nemačke potpisali su sporazum po kome su svi nemački Jevreji mogli da emigriraju u zemlju njihovog izbora. Ono što je zanimljivo, bili su otac budućeg američkog Predsednika i otac budućeg nemačkog Predsednika koji su gotovo uništili ovaj sporazum: Džozef Kenedi, Ambasador SAD u Britaniji i Ernst von Vejsaker (Ernst von Weizsaecker), Državni sekretar nemačke Kancelarije za inostrane poslove i otac sadašnjeg Predsednika Nemačke Federalne Republike. Adolf Hitler je lično intervenisao u pregovaračkom procesu i spasao sporazum šaljući Predsednika Rajhbanke Hjalmara Šahta (Hjalmar Schacht), u London da pregovara sa Rubleom.

Ruble je sam to kasnije nazvao „senzacionalnim dogovorom“ – jer je zaista bio senzacionalan. Posebni aranžmani su napravljeni između Međuvladinog Komiteta i vlada pojedinačnih zemalja koji su garantovali finasijsku sigurnost Jevreja koji se iseljavaju. Trening-kampovi bi bili napravljeni da pripreme Jevreje koji se iseljavaju za nove poslove u budućim domovinama. Jevreji u Nemačkoj stariji od 45 godina su mogli ili da se isele ili da ostanu u Nemačkoj. Ako bi odlučili da ostanu, bili bi izuzeti od diskriminatorskih ograničenja. Bilo bi im omogućeno da žive i rade gde hoće. Njihova socijalna sigurnost bi bila garantovana od Vlade Rajha, isto kao za bilo kog nemačkog državljana. Kao što je Ruble kasnije zabeležio, nije bilo praktično nikakvih incidenata protiv Jevreja tokom vremena između potpisivanja sporazuma i izbijanja rata u septembru 1939.

Centralna kancelarija Rajha za jevrejsku emigraciju, koja je organizovana nedugo nakon Kristalne noći, bila je zasnovana na odredbama Rubleovog plana. Paralelna jevrejska organizacija Rajh Unija Jevreja u Nemačkoj („Reichsvereinigung der Juden in Deutschland“), je ustanovljena. Njen zadatak je bio da savetuje Jevreje po svim pitanjima emigracije i da ih zastupa pred Centralnom kancelarijom Rajha. Dve agencije su blisko sarađivale da bi omogućile jevrejsku emigraciju što je više moguće. Dodatno, SS i određene druge nacional-socijalističke organizacije sarađivale su sa cionističkim organizacijama da omoguće jevrejsku emigraciju. Jevrejske grupe su veoma cenile saradnju SS. Primera radi, SS je obezbedila trening-centre gde su budući jevrejski emigranti učili nove poslovne veštine, da ih pripreme za novi život.

Uz pomoć Havara sporazuma i Rubleovog plana, stotine hiljada Jevreja su se preselili iz Evrope u Palestinu. U septembru 1940. jevrejska novinska agencija u Palestini „Palkor“ (Palcor), izvestila je da je 500000 jevrejskih emigranata već stiglo iz nemačkog Rajha, uključujući Austriju, Sudetsku oblast, Češko-Moravsku, i Poljsku pod nemačkom vlašću. Međutim, nakon 1950. tvrdilo se da je ukupan broj jevrejskih emigranata u Palestinu iz svih evropskih zemalja bio samo oko 80000. Šta se desilo sa ostalih 420000 Jevreja? 1940. verovatno nisu imali pojma da je kasnije trebalo da budu „ubijeni gasom“.

Zaključak

Pokušala sam da istaknem samo neke nepomenute aspekte Kristalne noći koji, po mom mišljenju, daju sliku onoga što se zaista dogodilo a koja je potpuno različita od one koja je opšteprihvaćena. Ubeđena sam da ni nemačka Vlada niti vođe Nacional-Socijalističke Partije nisu započeli Kristalnu noć. Na kraju nisu Jevreji bili ti koji su najviše patili kao rezultat tog događaja. Čak i osobe koje simpatišu nacional-socijalizam su i dalje užasnute kada misle na Kristalnu noć. Mnogi su pod utiskom da su ubistva i paljevine bile uobičajene pod nacional-socijalizmom i da nijedan Jevrejin nije mogao da bude siguran za svoj život i imovinu. Nacistička Nemačka je navodno bila zemlja bez ikakvih ljudskih prava. Incident Kristalne noći je zaista bio jedna od najmračnijih epizoda u nemačkoj istoriji u periodu od 1933. do 1945. Ali na osnovu dostupnih dokaza, te demonstracije nisu bile ni smišljene ni organizovane od partije ili vladinih zvaničnika. Zapravo, bili su potpuno iznenađeni i šokirani kada su čuli za nerede i rušilaštvo. Mora biti da je pogrom smišljen i organizovan od onih koji su zapravo imali koristi od njega a koji su želei da stvore haos u Nemačkoj.

Ko su oni mogli biti? Ako imamo na umu duboku umešanost jevrejske organizacije LICA u ubistvo vom Rata, možemo upitati: Da li su sami Jevreji mogli da se nadaju koristi od pogroma? Nakon Kristalne noći, svetska štampa je postala prevashodno naklonjena Jevrejima, što je tačno ono što su želeli iznad svega. Posebno su cionisti bili ti koji su računali na svetsku podršku u njihovoj borbi protiv Engleske koja je tada vladala Palestinom, koja je bila pod vlašću Britanije. Jevrejska imigracija u Palestinu bila je strogo ograničena tada od Britanaca zbog oštrog otpora Arapa dolasku sve većeg broja Jevreja. Zbog toga, broj jevrejskih imigranata je 1938. opao na najniži nivo od početka veka, kada je cionistička masovna migracija u Palestinu počela.

Da bi stabilizovala situaciju, Britanci su formulisali plan podele koji je podelio Palestinu na arapski i jevrejski deo. Uprkos ozbiljnim rezervama, Jevreji su se saglasili sa ovim planom, ali Arapi nisu. Odgovorili su ustankom poznatim kao Arapski revolt. U martu 1938. Britanska Vlada je poslala Ser Harolda MekMajklsa kao Visokog Komesara za Palestinu. Uspeo je u suzbijanju ustanka, ali da umiri Arape, obećao im je da će podstaći svoju Vladu da napusti plan podele i zaustavi dalje doseljavanje Jevreja. MekMajkls se vratio u London oktobra 1938. da diskutuje o svojim predlozima sa Britanskim Parlamentom. Zakazani datum za konačnu odluku je bio 8. novembar 1938. dan kada je nasilje Kristalne noći zaista počelo.

Sekretar nemačke ambasade vom Rat je upucan samo jedan dan ranije 7. novembra. Zaverenici su se bez sumnje nadali da će vom Rat umreti odmah, u kom slučaju bi antijevrejske demonstracije verovatno počele 7. Da li se neko mogao nadati da bi pogrom u Nemačkoj mogao da utiče na Britance da promene svoju politiku u Palestini? Ili da će to navesti svet da pritisne Britaniju da otvori Palestinu za Jevreje koji su bili tretirani tako strašno u Nemačkoj? Ne mogu dati konačne odgovore. Mogu samo spekulisati ko su zaista bili zaverenici iza Kristalne noći i o njihovim motivima. Meni izgleda potpuno moguće da su izvesne jevrejske grupe bile umešane. LICA je gotovo sigurno bila umešana u ubistvo vom Rata. U svakom slučaju, incident Kristalne noći nije bio izraz volje nemačkog naroda. Niti ga je organizovao dr Gebels niti bilo ko od drugih nemačkih vođa. Naprotiv, pažljivo su ga organizovali ljudi koji su radili iz senke.“

(tekst Ingrid Vekert (Ingrid Weckert), autorke knjige Feuerzeichen ili Flashpoint što je američki naziv knjige. Tekst preveden sa sajta http://www.ihr.org/jhr/v06/v06p183_Weckert.html)

Jr

Zanimljivi objavljeni komentari 2. deo – N1 i KRIK komunisti – Golodomor – Lažne statistike – Zlotvor iz KU – nasilja „migranata“ – komunističko nasilje prema deci – islam i Hrišćanstvo

06.06.2020.

Zanimljivi objavljeni komentari 2. deo – N1 i KRIK komunisti – Golodomor – Lažne statistike – Zlotvor iz KU – nasilja „migranata“ – komunističko nasilje prema deci – islam i Hrišćanstvo

1. Nije Filozofski ćutati, 2. sezona Specijalni rat protiv nezavisnih medija i novinara 28.02.2020. (komentar od 29.02.2020.)

Nisu valjda drugovi i drugarice sa N1 nesebični!? Auuu… pa da l’ onda da ih pitam da promovišu moj blog? Ništa strašno drugovi samo eto… neke male priče o zločinačkoj ideologiji komunizma, nasilju „migranata“ prema domaćem stanovništvu, uključujući i silovanja dece, zločinačkom savezu Dve Kule – komunizma i islamizma radi uništenja Hrišćana i belaca, komunističkoj propagandi o istoriji itd. 🙂

I

N1 je otvoreno komunistički, ekstremno pristrasan i lažni medij koji se isključivo bavi zapadnokomunističkom propagandom poznatijom kao globalizam. Naročito je opasno i zločinačko lažno izveštavanje (i nameran nedostatak pravog izveštavanja), o „migrantima“ tj. okupacionoj vojsci zločinačkog saveza Dve Kule – komunizma i islamizma a radi uništenja Hrišćana i belaca. Takve medijske organizacije su, najčešće u sprezi sa komunistički i krimanalnim „nevladinim organizacijama“ – otvoreno kriminalne i terorističke…

Krik je otvoreno komunistička organizacija, finansirana i od otetog novca slobodnih ljudi (EU, Australija) i od druga Soroša, koja se zalaže za ubilaštvo i samoubilaštvo multikulta. Pogledajte im dobri ljudi tim koji radi. Zar nisu „rodnoravnopravni“? Zahtevam jednak broj muškaraca u vašem timu i spreman sam da osnivam NVO da bih protivustavnim učestvovanjem u radu organa javnih vlasti i protivpravnih uticajem uopšte to izdejstvovao 🙂

Redom kroz tribinu:

1. Znači… „rodnoravnopravni“ su sledeći gosti i sledeća tema? Samo da istaknem da ih volim i da mi je žao ako ih ponekad povredim mojim komentarima jer kada sam video prethodne drugove na čelu sa „vladikom“ – „rodnoravnopravne“ ću koliko vidim, od blata praviti! 🙂 Biće zanimljivo…;

2. Zapadni i istočni komunisti se sukobljavaju? Srce mi se cepa i kako ću dalje… Naravno, nikada se ti drugovi neće sukobiti ozbiljnije. Mogu se sukobiti samo oko podele plena zvanog Srbija, nikada oko vrednosti i nikada mnogo ozbiljno da bi neko zaista odgovarao za stravično nasilje prema slobodnim ljudima… Močvara;

3. A šta je sa diplomama i gondolom? Naravno da će drugovi praviti predstave o besmislenim temama kao što je prisluškivanje jedni drugih. Neće ni pisnuti o „migrantima“. Neće ni pisnuti o ubijanju beba tj. abortusu. Neće ni pisnuti da monstruozna organizacija Planned Parenthood uveliko radi u Srbiji. Neće ni pisnuti o zločinačkoj ideologiji i zločinačkom savezu Dve Kule. Neće ni pisnuti…;

4. Ne samo mafijaška. Komunistička;

5. Ne znam da li ste američka. Komunistička, kriminalna i teroristička jeste;

6. Nije valjda da drug govori o propagandi!? Ahhahahahahaha….;

7. Dobar deo tribine o fotografijama drugarice? Da li će biti emisija o silovanjima dece od strane „migranata“?;

8. Da li će biti Insajder emisije o zločinačkom savezu Dve Kule?;

9. Njujork Tajms je komunističko glasilo. Danas i pre…;

„1932 i 1933, milioni su umrli u Ukrajini. Zemlja je pogođena Holodomorom (Golodomorom), glađu toliko strašnom da, za ljude koji bi se zatekli tu, viđanje ljudskih tela kao živih kostura pokraj puta beše uobičajen prizor… ljudi su se okretali kanibalizmu da bi preživeli. Ipak, u vestima izvan Ukrajine, novine su poricale da se to uopšte dešavalo. Ukrajinci zovu glad „Holodomor (Golodomor)“ što znači „ubistvo kroz izgladnjivanje“. Veruju da to nije bila samo prirodna katastrofa, nego namerno planirana da ih uništi. Sovjetski lider Josif Staljin je bio upozoren da će zemlja biti pogođena glađu dve godine pre nego što je Holodomor počeo, ali je malo uradio da to spreči. Bio je posvećen industrijalizaciji zemlje. Čak i pred dolazećom gladi, nastavljao je da premešta radnike u gradove a van farmi na selu.

Kada je glad u Ukrajini počela, Staljin je aktivno činio stvari gorim. Izvezao je gotovo dva miliona tona hrane iz Ukrajine, uzimajući ono malo hrane što su ljudi imali da prežive. Potom je zabranio ljudima da se sele u bilo koji drugi kraj države… Ljudi su radili ono što su mogli. Muškarci bi postajali lopovi, žene prostitutke a mnogobrojni su činili mnogo, mnogo gore stvari. Neki su se okrenuli ljudožderstvu. Život je tokom Holodomora bio toliko težak da je 2500 ljudi uhapšeno i osuđeno zato što su jeli svoje bližnje/susede. Problem je bio toliko raširen da je sovjetska vlast postavila znakove sa porukom preživelima sa natpisom: „Jesti svoju decu je varvarski čin“… Staljin je godinama poricao da se glad uopšte desila. Zataškavanje se nije desilo samo u Sovjetskom Savezu. „Njujork Tajms“ je objavio dugačke članke nazivajući glad u Ukrajini „uglavnom besmislicama“ i jednom iznoseći dosetku: „Ne možete napraviti omlet bez nekoliko razbijenih jaja“. Čovek koji je pisao članke, Volter Duranti, video je užase Holodomora iz prve ruke – ali je bio pritisnut da ćuti i laže. Za članak koji je prikrio genocid, dodeljena mu je Pulicerova nagrada… Niko ne zna tačno koliko je ljudi umrlo… Najniže procene su 2, a najviše preko 10 miliona ljudi. Ove stvari su se desile. Holodomor se desio i mogao je biti sprečen.“

(moj prevod najvažnijih delova članka Mark Olivera, pisca i učitelja. Članak je objavljen 29. novembra 2017 na sajtu allthatsinteresting.com)

10. Nije valjda da drug govori loše o Trampu i „populizmu“? Naravno da drugovima smeta mišljenje slobodnih ljudi… Otvoreno kriminalni i teroristički mediji;

11. „Mislim da su naši građani potpuno dezinformisani“ 🙂 ;

12. Jaooo… pa ne treba da navodite propise drugovi… Zamislite kada bih počeo sa tim 🙂 Uzgred, propisi najčešće nisu argument u politici;

13. Ima slobodu? „Slobodni novinari“ 🙂 ;

14. Bože kako su alternativni…;

15. Sputnjik? Biće ovde i o tome tj. šta KGB kaže o jednoj zanimljivoj temi…;

16. Specijalni rat postoji… protiv Hrišćana i belaca;

II

A sada da vidimo šta, između ostalog, ovi drugovi i drugarice kriju…

1. Zvanične statistike su umnogome lažne. Izbegavanje nazivanja stvari pravim imenom, sakrivanje porekla kriminalaca, spinovanje na razne načine – tako se laže. Znate ono… kada vam čak i KGB kaže…;

2. Možete videti u delu o izvorima i dokazima komunističkog zlotvora i umobolnika iz KU (EU) koji kaže da neće biti mesta gde neće biti „raznolikosti“ (diversity);

3. Primeri nasilja „migranata“ tj. okupacione vojske zločinačkog saveza Dve Kule su zastrašujući. Nisu u pitanju samo najteži zločini ubistava već i mnoga druga nasilja. U Švedskoj recimo, pored ostalog nasilja, mladi „migranti“ napadnu mlade Šveđane, opljačkaju, nateraju da se skinu goli, pretuku ih i mokre im u usta, dok ih vređaju na rasnoj osnovi. Smejući se kažu: „Ti j…ni odvratni Šveđaninu, sine k..ve“. Švedski premijer komunista tvrdi da je to posledica zato što su srezani porezi pa nema dovoljno „socijalne zaštite“ za „migrante“. Ne znam šta da vam kažem dobri ljudi… U drugom slučaju, grupa „migranata“ prebija jednu devojku, Šveđanku, gaze je i čuje se glas „kill her wallah“ (valah = kunem se Alahu);

4. Ima i primer ponižavanja jednog mladog Šveđanina koji se usudio da zatrubi jelte… „migrantu“ u zabranjenoj zoni u Švedskoj pa ga je prisilio da kleči i moli za oproštaj…;

5. Mogao bih ovako još dugo da navodim primere sa dokazima stravičnog nasilja prema domaćem stanovništu. Jednako i rasističkog i verski motivisanog…;

6. Nisu samo Hrišćani i belci ugroženi, već i Indija i svi koji se protive jelte… islamistima;

7. Zabranjene zone naravno postoje širom Evrope i Hrišćanskog sveta. Čak i u Australiji…;

8. A možete videti i jednu od mnogih zločinačkih NVO kako manipuliše javnošću;

III

Da vidimo još o čemu drugovi ne pričaju a što se radi u ime „rodne“ ravnopravnosti…

1. Vulgarna i seksualizovana predstava za dete i to od muškarca obučenog u žensku odeću. To eto… neki roditelji rade svojoj deci… Do takvih nasilja prema deci, između ostalog, dovodi zločinačka ideologija „rodne“ ravnopravnosti… ;

2. Ima znate i kada muškarci obučeni u žensku odeću i čitaju priče deci…;

3. Među njima ima i osuđivanih pedofila;

Mislim da bih mogao da nabrajam dokaze o zlodelima zločinačkog saveza Dve Kule do sutra…

IV

Dokazi/izvori:

UPOZORENJE! Neki od ovih snimaka (i drugih do kojih dovode) su jako uznemirujući! Molim vas da shvatite ovo upozorenje ozbiljno! Ne gledajte ako niste kadri za to. Nije tek upozorenje reda radi…

1. KRIK komunisti: http://www.krik.rs/wp-content/uploads/2016/06/Statut-KRIK-a.pdf

http://www.krik.rs/o-nama/

http://www.krik.rs/krik-tim/

2. „Planirano roditeljstvo (Planned Parenthood)“ monstrumi: http://www.safersexresurs.org/sr/o-nama/

3. Golodomor: allthatsinteresting.com/holodomor-ukranian-famine

http://www.thenewamerican.com/culture/history/item/4652-durantys-lethal-lies

4. O zvaničnim „statistikama“: http://www.breitbart.com/europe/2017/12/05/swedish-government-ban-websites-list-ethnic-origin-criminal-suspects/

sputniknews.com/europe/201701181049718957-sweden-migrant-crime-statistics/

http://www.gatestoneinstitute.org/14911/scandinavia-crime

5. Zlotvor iz KU o „raznolikosti“: twitter.com/BaronStrucker/status/1233490487778172933

6. Pljačkanje, mučenje i mokrenje u usta mladim Šveđanima: voiceofeurope.com/2020/02/foreign-robbers-peed-in-swedish-teenagers-mouth-while-shouting-racist-slurs/

Komunistički švedski premijer o tome: voiceofeurope.com/2020/02/swedish-pm-says-sadistic-pee-robberies-are-a-result-of-conservative-tax-cuts-10-years-ago/

Prebijanje i gaženje devojke: voiceofeurope.com/2020/02/new-swedish-video-gang-stomp-girl-on-the-head-while-photographer-yells-kill-her-wallah/

7. Prisiljavanje da kleči: twitter.com/BasedPoland/status/1233496882611138563

8. Protesti u Indiji protiv džihadista: twitter.com/AmyMek/status/1233697723338985472

9. Zabranjena zona u Australiji: http://www.youtube.com/watch?v=LqY4Z1fTrMc

10. Manipulacija javnošću u vezi „migranata“ od zločinačke NVO: mobile.twitter.com/KTHopkins/status/1233419414462193665 (nije dostupno verovatno zato što joj je nalog bio ukinut jedno vreme)

11. Vulgarna predstava za dete i to od muškarca obučenog u žensku odeću: twitter.com/ZA_Rebel/status/1233494567741218816 (ukinut nalog naravno zbog istine…)

12. Još jedna: twitter.com/bvvxxd/status/1233545274842370049

13. Osuđivani pedofili među onima koji „čitaju priče deci“: newspunch.com/second-drag-queen-story-hour-reader-exposed-as-a-pedophile/

http://www.newswars.com/favorite-drag-queen-storytime-author-likes-pedophile-instagram-post/

http://www.theamericanconservative.com/dreher/pederast-story-hour-houston-drag-queen/

V

Sa druge strane, uvek treba odgovorno da se odnosimo prema važnim temama iz istorije i vere. Nikada ne treba da nasednemo na laži zlih jezika koji hoće da nas okrenu jedne protiv drugih. Ogromna većina muslimana su dobri ljudi. Islam je vera kao i svaka druga, a islamizam (tj. zloupotreba islama u kriminalne ciljeve) je zlo. Sloboda govora je važna da bismo mogli zajedničkim snagama da se borimo protiv laži zlih jezika koje oni šire, naročito na internetu. Zamislite molim vas… evo laži zlih jezika (sa Zapada) o islamu (ja sam samo preveo laži o islamu sa engleskog i malo doterao prevod u smislu pozivanja na izvore i značenja reči ali bez suštinskih izmena).

Evo da vidite laži…

Samo još da naglasim – ako ponekad i poverujem u sledeće laži – ja sam povodljiv čovek i mene zli jezici stalno uspevaju da prevare njihovim lažima pa im poverujem. Čisto da ne bude zabune ako KP Srbije pita šta to tamo pišem na internetu znate… Dakle, nije to moj stav mojom slobodnom voljom nego me obmanu bezobraznici oko svega što sam pisao i pišem o islamu…

Prevod citata iz Svetog pisma sam uradio prema Pravoslavlju:

„Ljubav Isusa Hrista nasuprot mržnje Muhameda i Alaha

1) Muhamed – Kamenovao žene zbog preljube (Sahih Muslim 4206). Isus – „Koji je među vama bez greha neka prvi baci kamen na nju“ (Jovan 8, 7);

2) Muhamed – „Zapoveđeno mi je da se borim protiv ljudi sve dok ne posvedoče da nema Boga osim Alaha, i da je Muhamed poslanik Alaha“ (Sahih Muslim 1, 33) Isus – „Svi koji se mača late, od mača će poginuti“ (Matej 26, 52);

3) Muhamed – Dozvoljavao krađu od nevernika. (Bukhari 44, 668, Ibn Ishaq 764) Isus – „Ne kradi“ (Matej 19, 18);

4) Muhamed – Dozvoljavao laganje (Sahih Muslim 6303, Bukhari 49, 857). Isus – „Ne svedoči lažno“ (Matej 19, 18);

5) Muhamed – Posedovao i trgovao robovima. (Sahih Muslim 3901). Isus – Ni posedovao niti trgovao robovima;

6) Muhamed – Odsekao glave 800 jevrejskih muškaraca i mladića (Abu Dawud 4390). Isus – nije odsekao nijednu glavu;

7) Muhamed – Ubijao one koji bi ga uvredili. (Bukhari 56 (59), 369 Bukhari 4, 241) Isus – Propovedao praštanje (Matej 18, 21-22, 5, 38-39);

8) Muhamed – „Ako onda neko učini nešto zabranjeno protiv tebe, ti isto tako učini nešto zabranjeno protiv njega“ (Quran 2, 194) Isus – „Ako te neko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi“ (Matej 5, 39);

9) Muhamed – „Džihad na Alahovom putu uzdiže nečiju poziciju u raju za sto puta“. (Sahih Muslim 4645) Isus – „Blagosloveni su mirotvorci, jer će se sinovima Božjim nazvati“ (Matej 5, 9);

10) Muhamed – Oženio se sa 11 (ili 9) žena i držao seksualno roblje (Bukhari 5, 268, Quran 33, 50) Isus – Živeo u čednosti.;

11) Muhamed – Spavao sa devetogodišnjim detetom (Sahih Muslim 3309, Bukhari 58, 236) Isus – Nije imao seks sa decom.;

12) Muhamed – Naredio ubistvo žena (Ibn Ishaq 819, 995) Isus – Nikada nije povredio ženu.;

13) Muhamed – „O vi verni! Borite se protiv nevernika koji su blizu vas i neka nađu u vama oštrinu.“ (Quran 9, 123) Isus – „Blaženi su krotki, jer će naslediti zemlju“ (Matej 5, 5);

14) Muhamed – Naredio 65 vojnih pohoda i napada u svojih poslednjih 10 godina života ( Ibn Ishaq). Isus – Nije naređivao vojne pohode, niti dao bilo kakvo odobrenje rata i nasilja.;

15) Muhamed – Ubijao zarobljenike iz bitaka (Ibn Ishaq 451). Isus – Nikad zarobljavao. Nikad ubio.

16) Muhamed – Ohrabrivao svoje ljude da siluju porobljene žene (Abu Dawud 2150, Quran 4, 24). Isus – Nikada nije podsticao silovanje. Nikada porobljavao žene.;

17) Muhamed – Zahtevao uhvaćene robove i petinu svog drugog ratnog plena (Quran 8, 41). Isus – „Kao što ni Sin Čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i dade svoj život u otkup za mnoge“ (Matej 20, 28);

18) Muhamed – Nikada mučen, ali mučio druge (Sahih Muslim 4131, Ibn Ishaq 436, 595, 734, 764); Isus – Pretrpeo mučenje a nikada nije mučio druge.;

19) Muhamed – „I borite se protiv njih dok ne bude više progona i sva vera je u Alaha“ (Quran 8, 39). Isus – „A ja vam kažem: Volite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vređaju i gone“ (Matej 5, 44);

20) Muhamed – Odobrio brutalno ubistvo poluslepog čoveka (al-Tabari 1440). Isus – Izlečio slepog čoveka. (Marko 8, 25);

21) Muhamed – Naredio robu da izgradi propovedaonicu sa koje je propovedao islam (Bukhari 47, 743). Isus – Prao noge svojim učenicima (Jovan 13, 5);

22) Muhamed – Koje delo je najbolje? „Veruj u Alaha i džihad za Alaha“ (Sahih Muslim 1, 149) Isus – Koje su najveće Zapovesti? „Voli Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim.

Ovo je prva i najveća zapovest.

A druga je kao i ova: Voli bližnjega svoga kao samoga sebe.“ (Matej 22, 37-39);

23) Muhamed – Zahtevao zaštitu naoružanih telohranitelja čak i u hramu (Quran 4, 102). Isus – Oštro grdio svakoga ko bi pokušao da ga brani silom (Jovan 18, 10-12)

24) Muhamed – Umro debeo i bogat od onoga što je uzeo od drugih u ratu ili zahtevao kao danak. Isus – Nije zahtevao ništa za sebe. Umro bez imovine.

25) Muhamed – Zagovarao raspinjanje i mučenje ljudi (Quran 5, 33, Sahih Muslim 16, 4131). Isus: Prema njegovim sledbenicima – bio razapet.;

26) Muhamed – Drugi davali svoje živote za njega (Sahih Muslim 4413). Isus – prema njegovim sledbenicima – dao svoj život za druge (Jovan 18, 11 i drugde)

Bog je nadahnuo, ovlastio i pomazao Pavla kao Apostola da propoveda i piše o Isusu, Sinu Božjem (Dela Apostolska 9, 1-20)

Gospod Isus Hrist je Put, Istina i Život – pratite Isusa Hrista!“

Jr

Kulturni rat 30. deo – Šta biste uradili?

20.04.2020.

Kulturni rat 30. deo – Šta biste uradili?

Događaj:

Vidite, negde u Srbiji, da jedan čovek napada jednu ženu, udara je ili pokušava da je skine radi seksualnog napada.

Gluvo doba noći, nigde nikoga osim vas, napadača i žrtve.

Ne znate da li se namere napadača ograničavaju samo na udarce/seksualni napad ili i na ubistvo

Žena doziva u pomoć na čistom srpskom. Belkinja.

Niko vas ne vidi da vidite događaj. Znate da ne biste odgovarali recimo za krivično delo Nepružanje pomoći iz člana 127 Krivičnog Zakonika Srbije.

Pitanja:

1. Da li biste nešto uradili i zašto?;

2. Šta ako ste jači od napadača a šta ako je napadač veći i snažniji od vas?;

3. Šta ako je napadač belac/Srbin a šta ako je „migrant“ ili „pripadnik manjine“?;

4. Šta ako je žena strankinja ili „pripadnik manjine“?;

5. Šta u slučaju da ima i drugih ljudi u okolini koji vide napad a vide i vas?;

6. Naoružani ste ili ne?;

7. Šta u slučaju da je grupa napadača a i drugi ljudi pored vas vide napad?

Jr

Kulturni rat 29. deo Najava zla ili – Nadam se da neće biti ničega između Patrijarha i komunističko-terorističke organiazacije EXIT…

17.04.2020.

Kulturni rat 29. deo Najava zla ili – Nadam se da neće biti ničega između Patrijarha i komunističko-terorističke organiazacije EXIT…

Najava u medijima da će Divna Ljubojević pevati Vaskršnju liturgiju, a Slobodan Trkulja održati Vaskršnji koncert bez publike iz Hrama Svetog Save, 19. aprila, a uz blagoslov Patrijarha Irineja i podršku – pazite sad – EXIT fondacije!!!!!!!! (nema dovoljno znakova uzvika…) – je strašna…

Događaj je čisto komunističko ruganje Pravoslavnima! Blagoslov Patrijarha događaju koji podržava komunističko-teroristička organizacija EXIT! Ta organizacija je deo psihološkog rata protiv Srba i Pravoslavnih. Ta organizacija promoviše otvorenu zločinačku propagandu protiv Srba i Pravoslavnih. Taj festival je poligon za prodaju i eksperimentisanje drogama, „seksualne slobode“ i druga zla a sve uz besmislenu i nasilnu muziku.

Pri tom, drugarica Ljubojević peva a ne moli se… Da li su ona i drug Trkulja dobijali otet novac slobodnih ljudi? Ako jesu – nisu umetnici, bez obzira na umetničku vrednost… Možda ću imati još nešto da vam kažem tim povodom dobri ljudi – kada se dobro isplačem…

Jr